Изванредно добро стање

Нови јуриш на манастире Косова и Метохије

Напори да се конструише наратив наводно угрожених православних цркава добили су на замаху, навео је колико изненађено, толико и увређено председник онога што се назива „косовском владом“ Аљбин Курти протестујући због одлуке да се Дечани уврсте на листу угроженог културног наслеђа. Курти као да не живи на Косову и Метохији, него у неком паралелном универзуму

Злочиначка Исламска држава успела је, после жестоких борби и очајничког отпора регуларних сиријских снага, увече 20. маја 2015. да освоји Палмиру, пустињску оазу која представља један од најзначајнијих културних центара античког света повезујући Рим са цивилизацијама Персије, Индије и Кине. А онда је настао пакао, као уосталом и у сваком другом месту које су успели да окупирају дивљаци што мисле да верују у Бога. Споменици културе који су „преживели“ два миленијума уништавани су један за другим, а кулминација разарања достигнута је крајем августа када су експлозивом срушена два храма из првог века нове ере. Сателитским снимцима начињеним пре него што су сиријске снаге уз помоћ руске авијације успеле да ослободе овај антички град утврђено је да од тих храмова „ништа није остало“. Који је ниво варварства овде био присутан указује и чињеница да је својеврсни „игуман“ овог бисера светске културе увршћеног на листу Унеска још 1980. године Халед ел Асад, који је рођен у том граду и читав свој живот посветио истраживању и заштити античких споменика, ритуално убијен пред рушевинама што су му живот значиле. По писању „Њујорк тајмса“, џихадисти су Ел Асада прво недељама мучили, а потом су га довукли на трг где му је маскирани џелат, пред окупљеном руљом, сабљом одсекао главу, након чега је његово крваво тело обешено да виси.
Зашто сада подсећамо на овај варварски чин? Зато што између главосеча из такозване Исламске државе и оних из такозване Републике Косово постоји више сличности и заједничког од пуке чињенице да је број бораца Исламске државе са Косова и Метохије био највећи по глави становника на свету. Ту су и склоност ка одсецању глава (сетите се, на пример, оних фотографија с одсеченим главама српских војника, или судбине преподобног новомученика Харитона којег су 15. јуна 1999. албански екстремисти отели наочиглед Кфора и са чијом су одсеченом главом, по неким сведочењима, играли фудбал) и фанатично уништавање свега што сматрају „непријатељским“ (када то не својатају) од гробаља, до цркава и манастира. А ту је и чињеница да су на зидинама Високих Дечана исписиване поруке љубави спрам Исламске државе, а похапшени су и неки симпатизери ове хуманитарне организације који су желели да у духу братске љубави и мира на свету обиђу српску светињу.

[restrict]

ПАРАЛЕЛНИ УНИВЕРЗУМ Паралелни живот (па самим тим и паралелна стварност) нису никаква новост за косовске Албанце и њихове лидере. И пре краја осамдесетих година прошлог века, када су отворено приступили изградњи паралелних „косовских институција“, Албанци с Косова и Метохије живели су у паралелном свету. Изгледа да су године (деценије) те (само)изолације оставиле озбиљног трага на тамошњем становништву, па њихови данашњи лидери настављају да живе у неком паралелном универзуму издвојеном од реалности. Јер како другачије објаснити садржину писма (и чињеницу да је оно написано) које је Курти упутио на адресу више од 50 премијера земаља у свету у којем се жали на одлуку организације „Европа ностра“ да Дечане уврсти на листу угроженог наслеђа, називајући је „неоснованом и крајње политички мотивисаном“ и у којем наводи да је целокупно културно наслеђе на Косову и Метохији у „изванредно добром стању“. Или оног у којем су претходно Курти и његови саборци Вјоса Османи и председник скупштине Гљак Коњуфца затражили од Унеска да се четири споменика културе на КиМ која су наведена на Унесковој листи светске баштине (манастир Високи Дечани, Пећка патријаршија, манастир Грачаница и Црква Свете Петке у Призрену) уклоне из категорије споменици „у опасности“, и да се промени назив земље порекла где су ови споменици заведени.
Једино алтернативно објашњење овом о животу у паралелном универзуму било би оно у које просто не можемо да поверујемо, а то је да би честити лидери косовских Албанаца лагали. Али да лажу, да ли би представницима „Европе ностре“ упутили позив да посете Косово и Метохију да би „видели лично у каквом је стању поменути споменик“? О животу у паралелном универзуму сведочи и њихово „чврсто уверење да ће, након провере чињеничног стања на терену, ова нетачна одлука бити укинута и да ће ’Европа ностра’ предузети додатне кораке да исправи штету коју је нанела угледу Косова“. Курти је навео да је „Влада Косова“ одлучно посвећена да „заштити целокупно културно наслеђе Косова“ и „систематски опредељена да марљиво спроводи уставне и законске гаранције за заштиту културног наслеђа мањинских заједница“. „Након проглашења независности, Влада Косова одобрила је све уставне, законске, институционалне и политичке гаранције за заштиту и унапређење права свих мањинских заједница у нашој земљи. Те гаранције проистичу из дугог међународног процеса за одређивање статуса Косова и заснивају се на најнапреднијим међународним конценцијама и пракси“, написао је Курти у писму које је послао чак и премијерки Србије Ани Брнабић мислећи, ваљда, да и њу може убедити у истинитост своје паралелне стварности, али и „Косову“ наклоњеним земљама Квинте (Француска, Немачка, Италија, Уједињено Краљевство и Сједињене Америчке Државе) чији амбасадори ни ове године нису пропустили сада већ традиционално обраћање приштинским властима од којих се тражи да поштују одлуку сопственог „уставног суда“ и врате Високим Дечанима 24 хектара отете земље.

БОЛНА СТВАРНОСТ У универзуму у којем не постоје једнорози и „косовски манастири“ стање и није баш тако „изванредно добро“ као што је у Куртијевој глави или пак само у писму. Шта би, заиста, представници „Европе ностре“, или било које друге међународне организације, видели када би отишли на терен? Контингент италијанских војника који већ двадесет година чувају манастир Високи Дечани, а тешко да би се тамо и данас налазио да није процењено да је заиста угрожен, ако се угроженошћу могу сматрати четири минобацачка и један ракетни напад од 2000. године. Доиста, ако се може сматрати да се Високи Дечани налазе у, како је то Курти рекао, „изванредно добром стању“, то није зато што није било напада него зато што Бог и италијански војници нису дозволили да се светињи нешто деси. Ако серијски минобацачки напади на један манастир нису довољни да се он уврсти на листу „најугроженијих“, поставља се питање шта је, онда, за то потребно? Који је критеријум потребно задовољити?
Треба имати на уму, макар када су Дечани у питању, да напади нису производ некакве „праведне освете“ косовских Албанаца због „геноцида“ који је над њима спроводио „зли Милошевићев режим“, него више ствар традиције, иначе много старије и од ове коју својим позивима приштинским властима да поштују одлуке сопственог „уставног суда“ успостављају амбасадори Квинте. Није Цариград још 1903. поставио османску војску да штити Високе Дечане од напада кентаура, нити је фашистичка Италија своје војнике тамо држала од почетка Другог светског рата па све до капитулације 1943. да би одагнали терористе с Марса, него управо од локалних, албанских екстремиста чијег постојања Курти није свестан и којих у његовом универзуму нема (у писму је оценио да је израз „локални екстремисти“ намерно претерана ознака). Ако њих, као што пише у писму, нема, коме је онда лидер, пошто је он, по свакој могућој дефиницији, један екстремиста.
Такође на уму треба имати и то да ако Американци, који су без сумње највећи заговорници „косовске независности“ и највећи пријатељ „младе косовске демокрације“, што тврде листом сви косовски политички лидери, упозоравају на лошу безбедносну ситуацију у којој се на Косову и Метохији налазе српски народ и његова културна и верска баштина, онда стварно нешто није у реду. А у овогодишњем извештају Стејт департмента о стању верских слобода у свету објављеном почетком маја јасно се наводи да је само у 2020. години било 57 инцидената уперених на верске објекте или гробља.
Поред свега овога, манастир Високи Дечани угрожен је и кампањом коју је Приштина повела прошлог месеца оптужујући братство манастира и садашњег игумана Саву (Јањића) за ратне злочине и тврдећи да су у том манастиру током рата 1999. године били затварани Албанци, као и да је одатле дељено оружје Србима. Бројна су сведочења о томе да је било управо супротно – да је братство овог манастира пружало уточиште албанским избеглицама – а ми ћемо овом приликом навести само једно, оно садашњег председника САД Џозефа Бајдена, који је 9. марта 2005. у Сенату говорио о угрожености манастира Дечани када је рекао и да су „дечански монаси пружили уточиште избеглицама за време рата без обзира на етничку припадност“ – као и извештаји многих западних медија који не би баш лагали у српску корист. Оваква хајка на игумана Саву јасно показује једну ствар – да га, када дође време да Дечане задеси судбина Палмире, очекује судбина Халеда ел Асада. А до тада ће бити у „изванредно добром стању“, иако под повременом минобацачком ватром.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *