ИЗЛОГ КЊИГЕ

Милисав Савић
ДОКТОРА ВАЛЕНТИНА ТРУБАРА И СЕСТРЕ МУ СИМОНЕТЕ ПОВЕСТ ЧУДНОВАТИХ ДОГАЂАЈА У СРБИЈИ
Агора, Београд

Роман Милисава Савића који већ самим насловом призива почетак мистичног лавиринта српске историје у три загонетна наратива – љубавно-пустоловни, есејистички и аутопоетички, показује како аутентична фикција привида искорачује из историје и прелама се кроз сферу индивидуалног бића писца, негирајући савремену мисао да у данашње пост-постмодернистичко време за књижевност приповедање добре приче делује као нека изгубљена вештина. Умећем приповедања које читаоца води у илузију веродостојности или веродостојност илузије, аутор овог романа отвара повлашћене просторе хуморно-анегдотичних прича о Србији кнеза Милоша, у којим се прате пустоловине главног јунака Валентина, слависте и сарадника Јернеја Копитара. Он долази у Србију идући трагом Вукових народних песама и његов главни задатак биће да пронађе митска места српске историје као што су црква Јања, планина Урвина, град Леђан… Да су Тајна и Мистичност главне водиље кроз чудесне лавиринте (псеудо)историје, потврдиће увођење загонетног лика, Симонете, која као Валентинова сестра долази у Србију. Њен лик, не случајно отвара дијалог са Савићевим претходним романом La Sans Pareille, делећи мистерије загонетног имена јунакиње, која својим бивствовањем у фиктивним просторима усмерава борхесовско „рачвање“ приче. Тако ова књига постаје „роман преображаја“ који је уједно прича о потрази, о власти и њеној заводљивости, али и прича о љубави и суштини Бића. Истовремено, она је и карневалско-пародијски колорит једног времена и вешто замаскиран аутопортрет у којем нас аутор и овај пут прерушен у мултипликовани Глас, изнова очарава својим присуством и својим одсуством…

Александар Ђорђевић
УВЕК ИСПОЧЕТКА
РТС издаваштво, Београд

Аутобиографија и монографија Александар Ђорђевић: Увек испочетка кроз сећања редитеља култних остварења – Отписани, Врућ ветар, Балкан експрес 2, Бољи живот… – представља историју не само телевизије већ и државе, друштва и културе. Са читаоцима, у више од 15 сати разговора које је забележила и приредила театролог Драгана Бошковић, редитељ Александар Ђорђевић (1924–2005) из личног угла дели историјске моменте и закулисне радње позоришта од 1950-их, Телевизије Београд од 1960-их година и српске и југословенске културне сцене.
Књига је подељена на седам поглавља која хронолошки прате Ђорђевићев рад: 1. Увод; 2. Позориште; 3. Телевизија; 4. Радити са Ацом; 5. Филм; 6. Реч критике и 7. Режије Александра Ђорђевића. Лексиконски је представљен попис свих позоришних, телевизијских и филмских режија са поделом на позоришта у којима су представе изведене, телевизијске драме, серије, програм за децу и младе, датумом премијере/премијерног емитовања, улогама и сарадницима у раду. На 100 датираних и потписаних фотографија из представа, са снимања, фестивала и дружења које прате период од 1945. до 2005. године, представљен је Ђорђевићев опус, а читаоцу омогућава да „завири“ на снимања и види шта се дешавало током рада на серији Отписани, у паузи серије Повратак отписаних, на тениском турниру током Филмског фестивала у Пули, зашто је Љубиши Самарџићу у свакој епизоди серије Врућ ветар шешир био накривљен на исту страну…
О раду са Александром Ђорђевићем писало је у књизи више од 30 глумаца, редитеља и критичара, међу којима су: Љубиша Самарџић, Војислав Брајовић, Гордан Михић, Љубомир Убавкић Пендула, Марко Николић, Злата Нуманагић, Светлана Бојковић, Борис Миљковић, Бранислава Џунов, Божидар Зечевић, Горан Марковић, Синиша Павић…

Др Оливера Косовац
ЛЕПОТА У ИМЕ ЖИВОТА
Косовац, Београд

Болест је универзална, а свако исцељење надилази индивидуалну победу над њом. Срећа није лична својина, спасење не подразумева недодирнутост трагиком, већ њену спознају и превазилажење – бележи Петар Арбутина у рецензији ове књиге. Према његовим речима, одговоре на питања која ова књига поставља треба тражити на два места – у духу и постојању, односно тамо где те две детерминанте егзистенције настају – у жени. Истовремено, према његовом мишљењу мотив жене у овој књизи има два лица: оно које помоћ тражи и оно које јој ту помоћ пружа. И једно и друго креће се ка истој идеји целовитости тела (оспољене слике) и мисије (циља интелектуалне одисеје). У рецензији проф. др Радана Џодића стоји да „драгоцено штиво има кључну улогу да женама покаже да рак дојке није обавезно скопчан са нарушавањем телесне схеме, односно да је могуће избећи мутацију“. Бројне су пацијенткиње којима се изводи секундарна реконструкција. Технике су различите а циљ је једнак: поправити квалитет живота.