Довршавање послова

Колико обавештајни рат који букти Европом угрожава Србију и интересе српског корпуса на Балкану?

Још није потпуно јасан циљ овако интензивног сучељавања и обрачуна обавештајних служби НАТО-а и Русије, какав није забележен још од Хладног рата. Цео свет забрињава активирање фазе протеривања дипломата, што је иначе карактеристично за период непосредно пред ескалацију.

БАЛКАНСКА ОПЕРАЦИЈА И док сви очекују сукобе у Украјини или Белорусији, који су наравно као потенцијална опасност окупирали пажњу Русије, могуће је да је управо то и био циљ – да се Русија забави проблемима на својим границама док водеће западне земље не реше „недовршене послове на Балкану“.
Интензивирање обавештајних акција и операција на Балкану у оквиру хибридних дејстава сугерише да је то и те како могуће.
Већ и површна анализа показује да би ту на удару могли да буду Србија и српски корпус у целини. Добро маскиране игре моћних западних обавештајних служби против Србије и српских интереса у последње време све је теже препознати јер настоје да их прикажу као спонтана локална дешавања и слободне неконтролисане иницијативе њихових балканских сателита. Може се запазити да због великог ангажовања у вези с Русијом привремено део координације препуштају хрватским обавештајним агенцијама, бар што се тиче директних и провокација преко Црне Горе и „Косова“.

[restrict]

КОМБИНАЦИЈЕ У ЦРНОЈ ГОРИ Заиста би било наивно очекивати да велике западне обавештајне службе, које су уложиле приличне напоре да осамостале Црну Гору и успоставе потпуну контролу над политиком Мила Ђукановића, сада препусте случају промену власти у тој НАТО држави. Да виталне циљеве западних сила – чланство Црне Горе у НАТО-у, признање „Косова“ и прекид свих веза и конфронтирање с Русијом – сада ставе на коцку променом власти? Наравно да у свему томе они нису само посматрачи, него активни учесници који су пре избора успоставили агентуре у неким странкама преко којих ће утицати и на будућу политику званичне Црне Горе.
Контролисана промена власти постала је сложена операција на штету Срба. Суштина комплетне обавештајне игре је у томе да се владавина Мила Ђукановића прекине, а да се ништа за њих битно не промени у Црној Гори. Све се своди на потпуно занемаривање српских гласова којима је срушена власт ДПС-а, како би сада владала нека друга политичка мањина, такође под контролом западних амбасада – обавештајних служби.
Зато имамо ситуацију да се и даље ниједна важна одлука не може донети без „консултација“ са западним амбасадама. Председник владе Здравко Кривокапић, као српски кадар од кога се много очекивало, и његов заменик Дритан Абазовић свакодневно се враћају из поменутих амбасада с истом констатацијом када су у питању српски интереси – „то није реално“. Баш ништа што је интерес Срба „није реално“, и све што је против Срба је реалност која остаје не снази. Треба запазити да се Кривокапић и Абазовић тешко сналазе у улози политичара, а одлично се сналазе у „консултацијама“ са западним амбасадама, као да тај посао одавно вежбају. Да ли су Дритан и Кривокапић део стране агентуре не знамо, или су само уплашени чињеницом да је западна агентура апсолутно присутна у њиховим редовима, како у Влади, тако и у Скупштини Црне Горе. Вероватно им је предочено да их западне службе могу срушити с власти кад пожеле и потпуно их деградирати као политичаре. Мило Ђукановић, иако се увелико припрема његов одлазак, не само из политике него из Црне Горе, сада служи као „тољага“ којом се прети новој влади да се ништа суштински у званичној политици не сме променити – „није реално“.

КРИМИНАЛНИ КЛАНОВИ Интензивне истраге у Србији јасно су показале да је криминална група Вељка Беливука део црногорског „кавачког клана“. Сем тога, све је више доказа да је Беливукова група планирала атентат на председника Александра Вучића и преврат у Србији уз употребу ватреног оружја. Запањујућа количина, а још више разноврсност и типови заплењеног оружја управо на то асоцирају.
Квалитетном обуком, која је документована, уз специјално наоружање, отворене су могућности да се изврши атентат на штићену личност, с дистанце – снајпером, и у покрету оружјем које пробија оклоп блиндираног возила. Да ли у ту, или неку другу сврху, припремљене су и експлозивне направе које се могу активирати на даљину. Поред тога, криминална група имала је јаке везе с лицима из врха МУП-а Србије који су у периоду од годину и по дана незаконито прислушкивали председника Вучића, тако да је било могуће уочити закономерности његовог кретања по времену и простору и направити план атентата. Везе с личностима из државних институција постоје, али њихов карактер још увек није довољно изучен.
Готово је немогуће да се овакав план реализује без подршке страног фактора превратничким групама у Србији. До сада су документоване везе са црногорском и албанском обавештајном службом, чије владе су и те како заинтересоване да се изврши преврат у Србији. И једна и друга служба користе нарко-босове и шефове криминалних картела – албанска Насера Кељмендија, а црногорска Радоја Звицера и његове везе са српским подземљем.
Са становишта опасности од терористичких акција криминалаца у Србији веома је важно што је и у Црној Гори покренута полицијска акција против организованог криминала и што им је мета управо „кавачки клан“, под условом да је намера искрена. Аргумената има и за и против. Не би било никакво чудо да се „стране амбасаде“ пуштањем Мила низ воду обрачунају и с криминалним клановима које је он контролисао, а не би било чудо ни да их оставе ако им могу послужити за прљаве послове у будућности.

НОН-ПЕЈПЕРИ Фамозни нон-пејпери направили су прави политички земљотрес на Балкану. Документа без заглавља и потписа бомбастично су лансирана преко поуздане агентуре у Словенији (Јанез Јанша) и у Приштини („Коха диторе“), којима се „дојављује“ како неко моћан тамо на Западу прекраја границе Балкана, након чега ће сви бити затечени и стављени пред свршен чин. С обзиром на то како они третирају овдашње државе и владе, није било тешко поверовати у тако нешто. Наравно да је то изазвало право узнемирење, не само обичног становништва него и важних политичара и државника. Међутим, правило је да се иза онога што је тако добро сакривено и маскирано редовно крију тајне акције обавештајних служби. Имамо довољно искуства након толико прљавих и подмуклих насртаја на Србију да можемо поуздано претпоставити и идентитет креатора (иако документ па тако ни креатор званично не постоје), и његову намену.
На први поглед, рекло би се да је документ срочен с намером да истражи могући компромис. Међутим, зна се да ни Албанци ни Запад нису заинтересовани за компромис, него искључиво за признање Косова као независне државе.
Према томе, сврха нон-пејпера је сасвим друга – да испровоцира ситуацију у којој ће се лакше докучити шта је максимум повољних ствари које се могу Србији и Србима понудити а да се унапред зна да они то неће прихватити.
Тако би се покренула нова мантра да се Србима даје све а они то ипак не прихватају, да Срби желе сукобе и рат, да су Срби реметилачки фактор и да се морају дисциплиновати и контролисати. Реакције на нон-пејпер скоро да су дале одговор на ово питање – Срби никада неће признати независност „Косова“. Значи, све друго се може нудити уз овај услов и Срби то неће прихватити. Документ је прозрео и председник Вучић, рекавши да у њему има толико доброга за Србе да нам то нико никада неће понудити, али је истовремено неприхватљив јер инсистира на признању „Косова“. У конкретном случају и није важно шта други мисле о том документу – Албанци, Бошњаци и Хрвати, њима ће се на време објаснити игра, као што је то својевремено објашњено Хрватима у вези с планом „З-4“. Хрвати га никада не би потписали да нису унапред знали да ће га Срби одбити.

УЛОГА ХРВАТСКИХ ОБАВЕШТАЈНИХ СЛУЖБИ Хрватске обавештајне службе су све своје капацитете усмериле на Србију и српски народ на Балкану и зато, колико год биле слабе, у антисрпском деловању веома су јаке. Нон-пејпер као да је био сигнал за балканске НАТО службе да појачају провокативно деловање и изазову додатну нестабилност.
Нису то више само провокативне изјаве хрватског председника и премијера којима умањују и вређају жртве Јасеновца, него и конкретне активности њихових служби, не само према Србима у Хрватској него и у Црној Гори и на „Косову“. Дрске најаве новог клања Срба кроз усташке песме у Борову селу обезбеђивала је хрватска полиција, како усташки подмладак не би прошао као њихови бојовници 1991. године.
Резултати повезивања Мила Ђукановића с проусташким режимом у Хрватској свакодневно су видљиви. Није у питању само концепт обрачуна са Србима који је Мило у потпуности „преписао“ од Хрвата него школовање кадрова у Хрватској, па и хрватски саветници и инструктори. Није случајно што се потпуно исте антисрпске пароле и песме појављују и у Црној Гори и у Хрватској. Антисрпска сарадња и даље одлично функционише без обзира на промену власти, која се не узбуђује ни на тако драстичне ствари као што је уринирање по Српској православној цркви. Када су у питању хрватска „браћа по оружју“ с КиМ, хрватска власт проширује лепезу сарадње. Нуди гаранције за сваког албанског злочинца у притвору Суда за злочине ОВК, како би били на слободи у Хрватској. Наравно да је то само провокација јер би таква одлука суда нагласила чињеницу да „Косово“ није држава када неко уместо њих треба да даје гаранције.
Најновија провокација управо се одвија ових дана а иницирао ју је министар иностраних послова Хрватске Гордан Радман на заједничкој конференцији за медије у Приштини, са својом колегиницом из лажне државе Косово Даником Гервала. Поред подршке која нам је одраније позната – обука, школовање кадрова и заједничко обавештајно деловање у региону, Радман је најавио још неке видове „сарадње“ који могу да дестабилизују цео регион. Помоћ код визне либерализације за грађане „Косова“, помоћ у трансформацији КБС у „војску Косова“, континуиране консултације у вези с евроатлантским интеграцијама „Косова“, и што је најважније и што је изазвало велико узнемирење Срба у региону, да ће Хрватска повећати војни контингент и подићи војни камп на „Косову“. Није случајно Радман потенцирао њихово заједничко обавештајно деловање у региону јер у томе је суштина – подривачко деловање према Србима, застрашивање и дестабилизација.

ШТА МОЖЕ СРБИЈА? Наравно да Хрватска не може билатерално да договори базирање својих снага на „Косову“, али Срби знају да Хрватска штошта није смела да уради па јој је ипак дозвољено од стране западних моћника. То је иста она војска која је упала у заштићене зоне УН и кроз тешке злочине извршила етничко чишћење Срба из Хрватске. А сада треба да штити Србе на КиМ?! Није важна временска дистанца јер се млади кадрови васпитавају искључиво на усташкој идеологији и мржњи према Србима. Штавише, сваки хрватски контингент се приликом церемоније испраћаја на Космет ватреним говорима званичника подсећа на то да су Срби „агресори и злочинци“ како би та мржња била још јача. Зато је веома важно да се покрене иницијатива пред Саветом безбедности УН да се спречи формирање некаквог њиховог војног кампа, али и да се елиминишу из Кфора због тога што је њихово присуство контрапродуктивно и дестабилизује регион.
Било би реално да велике силе, пре свега САД и Русија, покушају да смање глобалну напетост сусретом на врху. За нас је веома важно да ли ће у њиховим евентуалним договорима и Балкан бити на дневном реду. Да ли ће то олакшати, или још више отежати, позицију Србије тек ћемо видети, али било би мудро у одбрани српских интереса и територија ослонити се на сопствене снаге.
Срби су већ навикли на неправедан став западних сила и неравноправну и тешку политичку борбу (да не спомињемо ону другу). Сада покушавају да нас обавештајним акцијама и смицалицама уплаше и победе без борбе. И зато је важно знати да је „изгубио само онај ко престане да се бори“…

[/restrict]