„БОСАНСКА ГОЛГОТА“ – НОВА САЗНАЊА О СТАРОЈ ПРИЧИ (1.део)

О Митским размерама једне трагедије:
Књига БОЈАНА ДИМИТРИЈЕВИЋА И НЕМАЊЕ ДЕВИЋА

Како су у спомен-костурници на Тјентишту помешане кости партизана и равногораца: Широм Зеленгоре остале су само кости, урасле у земљу и засуте лишћем. Те кости нису се разазнавале од костију њихових идеолошких противника, партизана, које су Немци две године раније побили на овим истим просторима. Када је 1953. године подизана партизанска спомен-костурница на Тјентишту, како је посведочио Милован Ђилас, сакупљачи костију нису могли утврдити којој војсци су припадале кости погинулих војника, па су у костурници сахрањивани и ратници Југословенске војске у отаџбини

Злочини које је починила победничка партизанска војска (тада Југословенска армија) над заробљеницима, рањеницима и цивилима Југословенске војске у отаџбини, на њеном путу кроз Босну од октобра 1944. до краја маја 1945. године, деценијама после Другог светског рата су прећуткивани и о њима се бар у тадашњој југословенској држави није смело говорити. Тек деведесетих година прошлог века почело се писати о овим злочинима, али се та прича тада није могла честито чути у заглушујућем хуку бурних догађаја који су се у то време смењивали на историјској позорници. Целовиту слику, готово митских размера, о тој трагедији, на више од 600 страна, са око хиљаду фуснота и око двеста углавном први пут обелодањених фотографија, пружа управо објављена књига „Босанска голгота: слом снага ЈВуО у Босни 1945. године“ Бојана Димитријевића и Немање Девића. Књигу је објавио београдски издавач „Свет књиге“.
Историчари Бојан Димитријевић и Немања Девић ову књигу засновали су на богатој архивској грађи коју су истраживали у више архива у земљи и иностранству. Коришћени су бројне монографије и чланци објављивани у Србији и расејању на српском, али и неким страним језицима. Та грађа омогућила им је да прате епски ход те војске из Србије и Црне Горе преко босанских планина до Лијевче поља, Јасеновца и Зеленгоре, од места до места којим су се кретали, од датума до датума. При томе су именоване равногорске јединице које су учествовале у том походу, њихови команданти, противничке партизанске јединице, као и јединице Независне Државе Хрватске с којима су се равногорци тада борили. Поменута су имена више стотина људи који су учествовали у овој ратној драми. Сакупљани су подаци и о губицима равногораца, од њиховог преласка из Србије у Босну, до покушаја повратка у Србију. Само на Зеленгори, где је вођена одсудна битка, према партизанским подацима, који би могли бити тачни, средином маја 1945. године страдало је 9.235 војника Југословенске војске у отаџбини, од тога више од 300 официра. Знатан број их се предао партизанима, који су их без ислеђивања и суђења стрељали.
Та војска кретала се босанским планинама са свешћу да представља легалну војску иза које је до јуче стајала легална избегличка југословенска влада, али и западни савезници. У том свом походу, колико год је било могуће, придржавала се ратног права. Равногорску војску чиниле су на хиљаде младића надахнутих косовским предањем, верних завету својих предака из устанака с почетка 19. века и ратника војске Краљевине Србије из балканских ратова и Првог светског рата. Одазвали су се позиву своје Врховне команде и кренули преко босанских планина онако као што су њихови дедови и очеви 1915. године кренули преко Албаније у албанску голготу.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Наставиће се


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *