БЕОГРАД – ПРЕСТОНИЦА КУЛТУРЕ БАЛКАНА

Славна места престоничке меморије

Крунски венац и Светосавски плато проглашени за просторно културно-историјске целине

На предлог Завода за заштиту споменика културе Града Београда, Влада Републике Србије донела је одлуку којом су Крунски венац и Светосавски плато утврђени за просторнo културно-историјске целине. Овим је број утврђених културно-историјских целина у Београду порастао на 18, саопштeно је протекле седмице из Завода за заштиту споменика културе Града Београда.

Крунски венац обухвата улице Тополску, Петроградску, Крунску, Војводе Драгомира и делове Милешевске, Максима Горког и Новопазарске. Просторно културно-историјска целина Крунски венац у Београду представља сегмент ширег градског центра, претежно стамбене намене, који се у урбаном смислу формирао у првим деценијама 20. века. По својим културно-историјским, архитектонско-урбанистичким и амбијенталним вредностима, припада територији града са хронолошком слојевитошћу градитељског наслеђа. Целина и појединачни објекти поседују културно-историјску и архитектонску вредност као сведочанства урбанистичког, економског и социјалног развоја престонице у периоду између два светска рата, али и одређеног стила живота његових житеља – наводи се у саопштењу.

Просторно културно-историјска целина Светосавски плато са својим симболичким, меморијалним, културно-историјским, архитектонско-урбанистичким и уметничким вредностима представља место меморије два преломна догађаја у српској историји: спаљивања моштију Светог Саве и Првог српског устанка.
„Сви објекти, осим споменика Карађорђу, повезују се са личношћу Светог Саве и обележавањем догађаја спаљивања његових моштију, али су, са изузетком мале цркве, подизани и у поводу прослављања годишњица Првог српског устанка, с обзиром на непосредну близину аутентичног места логора устаничке војске. Одлука Српске православне цркве да се место спаљивања моштију Светог Саве, утемељивача српске цркве, првог српског архиепископа и просветитеља, обележи на овом месту изградњом храма, пресудно је утицала на карактер, обим и изградњу овог простора. Простор Светосавског платоа има симболичне, меморијалне, културно-историјске, архитектонско-урбанистичке и уметничке вредности“, наводи се у саопштењу поводом овог догађаја.

Од оснивања Завода 1960. године па до 1990. заштићено је девет просторно културно-историјских целина: подручје Кнез Михаилове улице, Старо језгро Земуна, Скадарлија, Копитарева градина, Косанчићев венац, Топчидер и подручје око Доситејевог лицеја. Након паузе од готово три деценије, у којима је фокус заштите био на другим активностима, од 2017. године заштићено је чак девет целина, а знатни број целина је тренутно у процедури или у фази завршетка истраживања, истиче се у саопштењу.

Београд се враћа нормалном животу

Отворена 52. сезона Скадарлије

Београдска боемска четврт после годину и по дана поново је оживела протекле седмице

Свечаном отварању 52. сезоне Скадарлије присуствовали су, поред бројних грађана и заљубљеника у овај део града, заменик градоначелника Горан Весић, директор ТОБ-а Миодраг Поповић, директорка ЈП „Београдска тврђава“ Марија Рељић и председник општине Стари град Радослав Марјановић.
Заменик градоначелника Горан Весић је истакао да је с поносом отворена 52. сезона Скадарлије.
„Од 1969. године када је Скадарлија реконструисана, сваке године у мају отварамо Скадарлијску сезону. Њено отварање је посебно значајно зато што је иза нас период пандемије када смо били у ванредном стању и када се није радило а ресторани били затворени, тако да њено отварање значи да се Београд враћа нормалном животу. Зато сам срећан и задовољан јер је најнормалније да се прво Скадарлија врати нормалном животу. Данас смо показали да ће се Београд, који је најбољи у вакцинацији и има скоро 50 одсто вакцинисаних, веома брзо вратити оном животу на који смо навикли, ресторани радити до 24 сата и да ћемо поново имати стране туристе и оне који посећују наш град. Скадарлија је једно од најпосећенијих места када су у питању страни туристи, а ту су још Храм Светог Саве и Београдска тврђава. Посебно сам срећан јер смо сада Скадарлију уредили и сада је ред да прво ми уживамо а потом и наши гости и да сви заједно уживамо у Скадарлији. Зато је време за посебну поруку за све а то је да се Београд враћа нормалном животу“, истакао је Весић.
У програму отварања нове сезоне у Скадарлији учествовали су познати глумци Милан Милосављевић, Вјера Мујовић, Рада Ђуричин и други, а песме о Београду певала је Весна Димић. Заставу Скадарлије подигао је глумац Стеван Пијале, а уз скадарлијске оркестре учешће у програму су узели и чланови Уметничког центра „Талија“.

Фото: Беоинфо

Текстови се објављују као део Пројекта суфинансираног из буџета Града Београда, Градске управе, Секретаријата за информисање


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *