Балансирање троугла

Да ли ће друге стране прихватити позив Републике Српске на разговор о функционисању БиХ

Народна скупштина Републике Српске је већином гласова посланика владајуће коалиције усвојила иницијативу за дијалог с Федерацијом БиХ, односно представницима Бошњака и Хрвата, о актуелној ситуацији у Босни и Херцеговини, али и о будућности садашње дејтонске творевине. На истој седници парламент мањег ентитета донео је не мање важну одлуку о одбацивању ултимативног захтева Валентина Инцка да поништи раније додељена признања такозваним ратним злочинцима – Радовану Караџићу, покојном Момчилу Крајишнику и Биљани Плавшић. Тиме је јасно поручио високом представнику и његовим наредбодавцима да се, по цену увођења евентуалних санкција и даљег продубљивања кризе у земљи, неће послушно повиновати ауторитету гувернера Запада у Сарајеву на штету интереса РС.

[restrict]

ЗАКЉУЧЦИ СКУПШТИНЕ РС У усвојеним закључцима констатује се да је „од потписивања Дејтонског споразума дошло до недопустивог прекрајања и кршења споразума, а нарочито Анекса 4 Устава БиХ“, као и да су „конститутивни народи обесправљени услед неуставног деловања дела међународне заједнице“. Уз истицање закључка да је „Република Српска уговорна страна чија права и обавезе проистичу из Дејтонског споразума“, наглашава се да „Народна скупштина РС као носиоце суверенитета прихвата само ентитете и конститутивне народе БиХ“. Али се и упозоравају заговорници „реформисања Босне“ по мери њеног најбројнијег народа да „било какво наметање суверенитета изван тога има неуставан и антидејтонски карактер“.
Позивајући Федерацију БиХ „као уговорну страну на свеобухватни дијалог о тренутном стању у БиХ и могућим решењима у вези са будућношћу Српске и Федерације“, парламент у Бањалуци је обавезао председницу РС Жељку Цвијановић да у року од 30 дана формира преговарачки тим за вођење дијалога „у сврху постизања договора“. Цвијановићевој је препоручено да у тај тим уврсти представнике највиших органа власти Српске, као и парламентарних странака, а од будућих преговарача се захтева да сачине „оперативни план рада“, те да редовно (баш као и председница Цвијановић) обавештавају Народну скупштину о „спроведеним активностима“.

Велика Британија уводи санкције Додику? Амбасада Велике Британије у БиХ саопштила је да ова земља разматра могућност увођења санкција Милораду Додику „због угрожавања стабилности БиХ“. Уз оцену да је „тренутна реторика везана за ’миран разлаз’ заиста претња миру и стабилности у Босни и Херцеговини“, из амбасаде Уједињеног Краљевства најављено је да ће санкције бити активиране „ако и када (у Лондону) процене да ће бити најефикасније, на основу доказа, како би се заштитио суверенитет и територијални интегритет БиХ“.

ОДБАЦИВАЊЕ УЛТИМАТУМА Јасно је да дијалога не може бити без претходне спремности (заинтересованости) друге (или у овом случају друге две) стране да прихвати позив на разговоре.
Али пре него што анализирамо перспективе евентуалних преговора између представника Бањалуке, Сарајева и Мостара, ваља се посветити другој значајној одлуци Народне скупштине РС донесеној на заседању одржаном 11. маја – одбацивању ултимативног захтева Валентина Инцка. Одбивши да одузме повеље које је Одбор за обележавање 25 година рада НС Републике Српске доделио 2016. године Караџићу, Крајишнику и Плавшићевој, парламент у граду на Врбасу је закључио да аустријски дипломата „не може ни у ком случају бити надређен РС“. Инцку и заинтересованим домаћим и међународним факторима поручено је да је високи представник „прекорачио овлашћења која су му дата Дејтонским споразумом“. Пошто је – како се даље наводи у закључцима – „коришћењем такозваних бонских овлашћења, противуставно, незаконито и без ограничења присвојио законодавна, извршна и судска овлашћења, кршењем основних људских права и међународних инструмената за њихову заштиту“.

БОНСКА ОВЛАШЋЕЊА Уследиле су наравно реакције ОХР-а и других представника западног дела међународне заједнице у БиХ у којима, јасно, није било разумевања за одлуке Народне скупштине РС. Уред ОХР-а у Сарајеву је пренео Инцково жаљење „што су посланици пропустили историјску шансу да оставе прошлост иза себе и да будуће генерације поведу у бољу и сигурну будућност“. Уместо тога, скупштинска већина је – по оцени комесара из Клагенфурта – „давањем експлицитне подршке одлуци Организационог одбора који је доделио одликовања осуђеним ратним злочинцима изабрала пут блокаде европских интеграција“.
Мада је у изјави датој телевизији Нова БХ саопштио како му казне „нису најважније“, већ то да „код неких Срба започне процес другачијег размишљања о њиховој прошлости“, Аустријанац на (више од деценије дугом) „привременом раду“ у БиХ, ипак, није искључио санкције као „једну могућу последицу“ одбијања парламента у Бањалуци да се повинује његовој вољи. Најавио је да ће одмах обавестити шефа дипломатије ЕУ Жозепа Бореља о одлуци Народне скупштине РС, што наводи на претпоставку да Инцко очекује од Брисела да казни „непослушно“ руководство Српске (могуће забраном путовања у земље европске породице и замрзавањем њихове имовине у чланицама Уније?) и тако пружи конкретну подршку његовим „напорима“ да „реформише“ Босну.
А да ли ће и сам предузети одређене педагошке мере, односно одледити своја „бонска овлашћења“ (смењивањем челника мањег ентитета и наметањем Закона о забрани негирања геноцида?) показаће наредни дани и недеље. Индикативно је, међутим, да руководство из Бањалуке, како је јавности саопштио Милорад Додик, већ има припремљен одговор за случај да високи представник заиста крене тим путем.
„Ако покуша да употреби било које од својих овлашћења, то ће бити тренутак када ће РС донети своје одлуке. А тада му неће помоћи ни Борељ, па нека изволи.“

ПАРАЛИЗА ИНСТИТУЦИЈА Могуће је да би једна од тих одлука била повлачење представника Републике Српске из заједничких органа БиХ, што би довело до парализе тих институција неопходних за нормално функционисање дејтонске творевине.
Проблем је што „конструктивна“ опозиција из РС не жели да се сагласи са ставовима владајућег блока о кључним национално-државним темама, па би њени представници могли – игноришући ставове Бањалуке – да заузму упражњена места у Сарајеву и тако спрече блокаду рада заједничких органа. Да СДС и ПДП не желе да у уђу у конфронтацију с бошњачким партнерима и њиховим западним пријатељима потврдило је и одбијање посланика ових странака да у Народној скупштини РС гласају за предложене закључке о иницирању дијалога с представницима Федерације БиХ, као и неприхватање понуђених места у преговарачком тиму Српске.
Лидер Српске демократске странке Мирко Шаровић је те одлуке покушао да објасни тврдњом да је „прича о мирном раздруживању увијена у обланду разговора о будућности БиХ“. Што је, по његовом мишљењу, „неодговорно и опасно по Републику Српску јер суштински значи ’распакивање’ Дејтона“. Некадашњи председник РС и бивши члан Председништва БиХ је такође саопштио да „не види ништа спорно у томе што СДС, не улазећи у коалиције, у Представничком дому парламента БиХ сарађује са више странака из Федерације БиХ“, при чему, наравно, није навео конкретне примере те сарадње у којима су се ставови СДС-а (и гласови њених посланика) поклапали (или уклапали!) с националним интересима СДА и осталих бошњачких партија.

Међусобне оптужбе Опозиција из РС оптужила је Милорада Додика да је, као члан Председништва БиХ, дао сагласност за одржавање војне вежбе оружаних снага САД и БиХ на планини Мањачи у Републици Српској. Најутицајнији политичар мањег ентитета их је одбацио оптуживши свог претходника у Председништву БиХ Младена Иванића да је он за ову војну вежбу дао зелено светло за време свог мандата. Иванић му је убрзо реплицирао, назвавши га „најобичнијим сеоском лажовчином“, уз поруку да ће „историја показати да је захтев за пријем БиХ у НАТО поднео управо Додик“.

ПЕРСПЕКТИВА ДИЈАЛОГА Вратимо се „перспективама“ разговора делегација Бањалуке, Сарајева и Мостара о будућности БиХ. Може се с великом дозом вероватноће претпоставити да ће Срби и Хрвати – и поред разлика које их деле у неком важним питањима, попут уласка БиХ у НАТО – постићи сагласност о потреби уређења садашње дејтонске творевине као лабаве државне заједнице равноправних народа и ентитета. Ипак, то неће бити довољно за успостављање баланса у босанском троуглу, уколико Бошњаци буду бојкотовали разговоре или инсистирали на унитаризацији државе.
А да челници Републике Српске не гаје превелики оптимизам о могућности постизања договора с представницима некадашњих Муслимана, потврђују и ове речи Жељке Цвијановић: „Политичко Сарајево деценијама живи у неком замрзнутом стању, очекујући да неко други ради оно што је њихов посао. Они ће радије отићи код странаца да се ’искукају’ на Републику Српску да би тамо добили заштиту, те да би ти странци поставили неке услове. Они су у самодеструктивном и општедеструктивном стању, нису саговорници и не желе бити саговорници. Са њима можете бити саговорник само ако кажете – одустајем од Републике Српске, нећу да је јачам, само има БиХ.“

[/restrict]