Зечевизија – Агонија треће Југославије

фото: Промо

Aгонија Титове, авнојске Југославије почетком деведесетих није била и крај једне фаталне илузије за сваког осим за значајан део несрећних Срба, предвођених Милошевићем. Потпуни крах државе СФРЈ и њене тоталитарне Партије они су доживели као неку грандиозну аномалију, али ипак инцидентну и свакако пролазну последицу берлинског цунамија, Горбачовљеве лакомислености, усташког фантома и лудила Запада, а не као дефинитивну пропаст једне историјске идеје, једне фантазије наше националне елите кроз цео XIX и XX век

Једно од питања које је покренула недавно емитована ТВ серија Породица, о којој смо писали у прошлом броју Печата, средишња је траума Слободана Милошевића везана за титокомунистичку Југославију (1944–1992), усађену у ткиво ове драме као трагички лајтмотив, који се није могао избећи. То није нимало чудно за неког који је у таквој Југославији провео цео свој век, попут, рецимо, писца ових редова. Само што агонија Титове, авнојске Југославије почетком деведесетих (као што се може чути на почетку друге епизоде Породице из једног од Слобиних говора) није била и крај једне фаталне илузије за сваког осим за значајан део несрећних Срба, предвођених Милошевићем. Потпуни крах државе СФРЈ и њене тоталитарне Партије они су доживели као неку грандиозну аномалију, али ипак инцидентну и свакако пролазну последицу берлинског цунамија, Горбачовљеве лакомислености, усташког фантома и лудила Запада, а не као дефинитивну пропаст једне историјске идеје, једне фантазије наше националне елите кроз цео XIX и XX век. Запад је, из својих разлога, неговао ову опасну уобразиљу краља Александра, као и из својих бољшевички исток, а Броз је из ње доцније саградио тековину своје личне неограничене власти. Али то је сада друга тема. Нас овде интересује покретна слика суноврата једне епохе која се види и чује у овој телевизијској серији, не толико као неки аутентичан утисак стварности (на чему иначе почива феномен филма уопште) него као окидач с муком потиснутих знакова времена. Као неки подземни ток ова агонија тече кроз целу драму, повремено се враћа и делује нарочитом снагом.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

2 коментара

  1. Tоплица

    Сјајно изложена суштина оне ситуације, која се сва и састоји из несрећног Александровог дела. Ипак ову задњу агонију приредили смо сами као неполитичка маса којом владају једино сентименти. Жена Милошевићева је споменута на правом месту а заслужила је да се овога пута њеној упрямости посвети више пажње. Штета што је Милошевић био толико везан за једно онакво биће.
    На жалост изостао је елемент морала; упркос свему, Милошевићеве заслуге за Републику Српску су огромне ! Чак је и извесно да никакав други систем не би онолико издржао и оно постигао. Дегутантно је било слати једног Чеду да га лаже и обмањује. Ствар која нацију срамоти до неба и на веки.

    11
  2. Miroslav Nikolic

    Sve dok se Srbi ne odreknu refleksija Jugoslavije i brozovsko-komunističke šarene laže nazvane bratstvo & jedinstvo Srbija neće moći da načine pozitivan pomak ka budućnosti. Nužno je da naš fokus usmerimo ka arpskom interesu i srpskom stanovištu !!!

    8
    1

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *