Славен Радуновић – Државничко достојанство?

Да ли нова власт у Црној Гори следи манир оне претходне, која је суверенитет „бранила“ само од Србије

Умјесто упућивања дипломатске ноте амбасадама које су се тако грубо умијешале у унутрашње ствари земље, премијер Здравко Кривокапић је затражио од Скупштине да смијени министра Владимира Лепосавића! У сваком случају, то је питање за носиоце извршне власти. Ми из Демократског фронта, најјачег субјекта парламентарне већине, јасно смо саопштили да се ради о непоштовању суверенитета наше државе. Уз све уважавање за тешкоће и изазове с којима се нова извршна власт суочава, неопходно је показати више државничког достојанства у вођењу политике, а не слиједити манир претходне власти, која је суверенитет „бранила“ само од Србије. Таква политика није случајно поражена на изборима. Народ је јасно казао да жели промјене, а у оквиру тога је и захтјев да се обнови државно достојанство које је ДПС свео на најниже гране – каже у разговору за „Печат“ Славен Радуновић, потпредседник Нове српске демократије и шеф клуба посланика Демократског фронта.

Изјава министра Владимира Лепосавића о Сребреници, иначе врло правно утемељена, изазвала је пренаглашену реакцију страних амбасада у Црној Гори, па и портпаролке ЕУ. Чини се да је крајње неуобичајено да гост упути Влади земље домаћина захтев да због изјаве санкционише свог министра. Шта то говори о односу према Црној Гори?
Нећу претјерати ако кажем да смо ми у Црној Гори „навикли“ на неприкладно мијешање страних амбасада, а посебно амбасаде САД, у политички живот наше земље. Ипак, то је углавном било замотано у дипломатске флоскуле како би се прикрила бруталност порука. Најновији случај доцирања влади једне суверене земље шта треба да ради и шта се од ње очекује, незабиљежена је дрскост у дипломатској комуникацији, која заслужује оштру реакцију, каква је уобичајена и у много блажим случајевима повреде суверенитета. А десило се чак обрнуто. Посебно вријеђа то што „критика“ долази од амбасаде државе која није потписала Римски статут и не испоручује међународним судовима своје држављане оптужене за ратне злочине. Однос многих у Црној Гори према дефиницији дешавања у Сребреници током рата није однос према жртвама, које сви дубоко жалимо и дијелимо бол и патњу њихових породица, већ искључиво однос према исполитизованим одлукама Хашког суда, које су, као и још неки слични инструменти, коришћене за стварање црно-бијеле слике о Србима као „лошим момцима“.
Да ли је ово наметање октроисане истине садржане у пресудама Међународног кривичног суда са седиштем у Хагу покушај укидања суверености?
Рекао бих да се најприје ради о континуираним покушајима наметања политике која има за циљ да наратив о Србима као „лошим момцима“ – нормира као историјску истину и утемељи тезе о колективној кривици једног народа. Суверенитет Црне Горе је у овом случају „колатерална штета“, али ће се Срби у Црној Гори супротставити и једном и другом феномену, односно бранити и интегритет свог народа и суверенитет своје државе.
Поводом изјаве министра Лепосавића огласио се и ДПС. Да ли је то доследан однос према овом питању, или Милова накнадна памет у промењеним политичким околностима?
Мило Ђукановић је дуго своју политичку будућност куповао издајом историје. Он је превазиђен политичар, који нема више шта да понуди, осим агресије и подјела. А то што данас покушава да суди и пресуђује о деведесетим годинама у којима је управо он био један од главних актера, то је већ ствар беспризорног лицемјерја, или ако хоћете – психопатологије. Он се последњих 15 година владавине обрачунавао са свим оним што је говорио у првих 15 година владавине. У сваком случају, био је и остао слуга који је показао спремност да служи разним шефовима.
Литије на којима је учествовало више од половине грађана Црне Горе нису биле само одговор на угрожавање верских слобода већ и израз најдубљег народног бунта због терора над свиме што је српско у Црној Гори. Да ли је, и у којој мери, данас, седам месеци након августовских избора, Црна Гора српскија него што је била у време владавине ДПС?
Императив нове парламентарне већине и Владе јесте стварање демократске и правне државе, што Црна Гора под ДПС-ом није била. Реализација тог задатка ствара услове да се у Црној Гори равноправно развијају све идентитетске традиције и посебности. На удару аутократије и њеног репресивног апарата прије свега је био аутентични идентитет Црне Горе, који је српски. Зато је први, основни задатак у процесу демократизације друштва да Црна Гора не буде антисрпска творевина.
Да ли је поразом ДПС-а стављена тачка на процес цивилизацијске конверзије и атлантизације геополитичког идентитета Црне Горе?
Процес, односно покушај идеолошке, политичке, на крају и националне конверзије Црне Горе старији је од ДПС-а. Можемо рећи да је Мило Ђукановић у тој конверзији, која сеже још од времена Секуле Дрљевића и Савића Марковића Штедимлије, отишао најдаље. Пораз ДПС-а на изборима прошле године не представља коначан крај овог процеса, јер се сада суочавамо с врло агресивним идеолошким насљеђем њихове владавине, којем подилазе и одређене структуре унутар нове већине. Али можемо казати да резултат избора у августу представља заустављање великог насртаја на СПЦ, као и добру основу за општу консолидацију наших снага и снажну иницијативу у смјеру обнове аутентичног идентитета Црне Горе. А што се тиче геополитичког идентитета, када су у питању мале земље, то је комплексна тема, али је свакако важно да земља препознаје свој историјски континуитет.
Шта се у спољнополитичком курсу Црне Горе променилоод 2006?
Не само од 2006. већ од 1990. године спољнополитички курс Црне Горе био је рефлексија идеолошких конверзија ДПС-а, странке која је показала да је политички камелеон без премца. А конкретно од референдума Црна Гора је прешла пут од најближег сарадника Русије, чије су инвестиције биле доминантне у првим постреферендумским годинама, до најгласнијег противника Русије и чланице НАТО-а.
Данас, када се обележава 310 година од успостављања првих политичких контаката између Црне Горе и Русије, званична Подгорица је најновије санкције Русији због случаја Наваљног објаснила својим ЕУ опредељењем. Чини се у дубоком несагласју са својевременим изјавама Здравка Кривокапића о питању односа с Русијом…
Премијер Кривокапић је током предизборне кампање критиковао однос тадашње власти у Црној Гори према Русији и најавио побољшавање односа с овом великом земљом. И очигледно је да није остао доследан у испуњавању предизборних обећања. Русија је имала важну улогу у опстанку Црне Горе, нарочито у 18. и 19. вијеку, али питање добрих односа с највећом државом на свијету није само ствар уважавања историјских чињеница већ и антиципација политичких и економских дешавања, а то значи да је у економском интересу Црне Горе да његује везе с Русијом. Нова власт доследност у европским интеграцијама мора да покаже реформама у правосуђу, одлучном борбом против криминала и корупције, а не да изостанак резултата на овом пољу амортизује комичном идентификацијом с геополитичким превирањима између великих сила, као што је то чинила претходна влада.
Какве би економске импликације у виду контрамера могла да изазове одлука о санкцијама, и који би сектор њима највише био погођен?
У том случају највише би био погођен сектор туризма, јер поред Србије највише туриста долази из Русије. Неке контрамјере су већ најављене, а односе се на отказивање директних летова за Тиват и Подгорицу, чија је обнављање већ било договорено.
Поменули сте минималне помаке на пољу борбе против криминала и корупције. Какви су онда изгледи да се Црна Гора обрачуна с рецидивима Ђукановићеве политике?
Велики дио јавности с разлогом сматра да у борби против криминала и корупције фали конкретних резултата, видљиве спремности и јасне воље. Вјероватно је и то да Влада постаје полако свјесна обима овог проблема. Нама у Новој српској демократији и ДФ-у борба против криминала и корупције представља политички приоритет и спремни смо да пружимо још конкретнији допринос. Посебно кроз учешће у оквиру суштинске кадровске реконструкције извршне власти. Да смо као највећи парламентарни субјекат добили оно што нам по линији изборне побједе припада, конкретних резултата на овом пољу би већ било.
Да ли из ове перспективе можемо закључити да су очекивања везана за излазак Црне Горе из политичког протектората Запада била само илузија?
У Црној Гори демократија мора да постане дио традиције. Тежимо томе да успоставимо демократско друштво и по угледу на западне демократије, а не да и даље личимо на малу аутократију чији владари служе интересима других држава. Стране амбасаде заступају интересе држава које представљају. Главни је проблем инфериорни однос домаћих носилаца извршне власти у односу на амбасаде. Политика у Црној Гори мора да изађе не из зоне утицаја Запада већ из оквира сопствене инфериорности.
У ком тренутку су Црној Гори почеле да се привиђају не само руске него и српске авети које наводно покушавају да монополизују политичке догађаје?
Једна од основних одлика аутократских и диктаторских држава у којима бујају корупција и непотизам јесте измишљање „спољних непријатеља“. Црна Гора има врло садржајно историјско искуство на ту тему и зато су наши напори усмјерени на остваривање дисконтинуитета с овом праксом и решавање проблема „у нашем дворишту“. А ДПС их је оставио много.
Како тече процес имунизације грађана Црне Горе? Колико вакцина је дошло из Ковакс УН система, а колико из Русије?
Након почетних проблема с набавком вакцина, који су проузроковани неодговорним понашањем и закашњелим акцијама бившег режима, у циљу обезбјеђивања довољних количина за наше грађане, ситуација је сада стабилна. Прве вакцине су стигле из Србије, Русије и Кине, али сада их већ има и из Ковакс програма.
Недавно је и тема одавања обавештајних података из Агенције за националну безбедност а везаних за НАТО активности изазвала велику пажњу. О којим подацима је реч? Да ли је тиме, како је упозорио Небојша Медојевић, угрожена национална безбедност?
Рекао бих да се ради о врло „надуваном“ проблему. Наиме, један Вукшићев сарадник заборавио је приликом припреме докумената за сједницу Одбора за безбједност, на којој је вршено контролно саслушање в. д. директора АНБ-а, да уклони папир на којем су се налазила имена неких страних агената, као и још неколико информација мање важности. Опозиција је, наравно, то покушала да прикаже као сензацију, како би натјерала в. д. директора АНБ-а Дејана Вукшића да поднесе оставку. Ништа од тога неће бити, наравно.
Колико новопечене комите у Црној Гори имају везе с оним историјским?
У идеолошком смислу немају скоро никакве везе с комитским покретом из 1919. године. Комитски покрет чинили су противници безусловног уједињења Црне Горе са Србијом, односно заговорници федерације са Србијом, због чега су се и звали „федералистички покрет“. Они нису негирали српску традицију у Црној Гори и били су присталице краља Николе, док су новопечене комите противници историјског насљеђа Петровића. Њихов основни поклич је „Никад више 1918“, али су против свега што је Црна Гора била прије 1918. године, посебно српског идентитета Црне Горе чији је Никола Петровић био један од најпознатијих историјских репрезената – не само у ЦГ већ у српству уопште. Већ чињеница да су данашње „комите“ агресивни противници тробојке краља Николе упечатљиво говори о каквом се идеолошком фалсификату ради.
Ближи се Сабор СПЦ на којем ће бити донета одлука о именовању новог митрополита црногорско-приморског. Кога би народ Црне Горе волео да види на том месту?
Митрополита на Цетињу је увјек рукополагао и бирао Сабор око српског патријарха, осим у ријетким околностима – велике ратне и историјске тјескобе. Од првог зетског епископа до митрополита Амфилохија, митрополит је постајао онај кога српски патријарх (или неко у његово име) рукоположи. И увијек је до сада тај избор био благословен за Црну Гору и православне вјернике у њој. Вјерујемо да ће и овај сабор СПЦ донијети исти такав благослов. Епископ Јоаникије је народни човјек, предводник литија, ученик и сарадник митрополита Амфилохија и његово име се најчешће помиње када говоримо о очекивањима народа. Свакако, одлуку о свему доноси Сабор СПЦ и вјерујемо да ће и овога пута, као што рекох, тај избор бити благословен за Црну Гору.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *