Шифра Белингкет

Како Британија, усмеравајући кретања миграната, прави нову карту Европе?

Наивно је помислити да не постоји тачна евиденција броја илегалних миграната и поражених војника ИСИЛ-а и Ал Каиде који су се, у привидном походу ка бољем животу, зауставили на просторима на којима живе муслимани а који се, не случајно, граниче с онима насељеним православним хришћанима. С детаљима поробљавања политички нестабилног и економски неразвијеног Балкана добро су упознати стратези из Велике Британије и Турске, док су Европска унија (преко Фронтекса) и Савјет безбједности Уједињених нација (преко Међународне организације за миграције – ИОМ) најгласнији, али безначајни тумачи овог процеса. Покретачи невоља нису на фону јавности. О њима се готово ништа не зна. Да ли неком значи име Белингкет? Тешко. Уколико је неко и упознат с његовим јавним деловањем, тешко би могао да га доведе у везу с британском службом која негује озбиљне и дубоке везе с обавјештајним круговима и ланцем трговаца људима зарад прања новца и финансирања тероризма. А управо о томе се ради.

МАЈСТОРИ МАНИПУЛАЦИЈЕ Структура Белингкета снажан је инструмент британске политике на Балкану. Белингкет је основао Британац Елиот Хигинс, 2014. године, као организацију која дијели и промовише деструктивна и снажна антируска осјећања и привидно је позиционирана као независна структура ентузијаста. Чврсто повезана с владиним институцијама, невладиним сектором Велике Британије, али и појединим државама бившег СССР-а, ова организација је искусни мајстор манипулације.
Белингкет има запажену улогу у прикривању информација о употреби хемијског оружја терористичких организација (ИСИЛ-а и Ал Нусре) против Сиријске арапске армије и Асадове владе у Дамаску. Белингкет је био активно укључен и у лажно „разоткривање“ Русије и њеног „мијешања“ у унутрашња питања Босне, Црне Горе, Бугарске, Македоније. Потпис ове куће назире се иза измишљених информација о наводно планираном државном удару у Црној Гори, као и проналажења групе „руских агената“ који су покушали да утичу на преговоре Македоније и Грчке око, по слову Преспанског споразума, избора имена.
Најближи сарадник једног од главних „истражитеља“ Белингкета, Бугарина Христа Грозева је Карл фон Хабзбург, који на Балкану одржава блиске везе с лидерима самопроглашеног Косова, укључујући Хашима Тачија. Поменути лобиста независности Косова посетио је Либију 2011, када је забележен његов сусрет с милитантима из бригаде Мисрата.
Фокус Белингкета је на наводно сигурносним пријетњама, екстериторијалним тајним операцијама и информатичком оружју. Након истраге идентитета осумњичених за тровање регрута у Великој Британији 2018. његов тим добија Европску награду за истраживачко новинарство.
Каква је улога Белингкета у инвазији миграната на Балкан?
Да би схватили сложену делатност ове структуре требало би знати да након брегзита у стратегији Велике Британије посебно место заузима Турска. Уосталом, директор МИ6, бивши амбасадор у Турској Ричард Мур особа је од великог поверења Ердогана. У том светлу треба разумети да детаљи Споразума о војној сарадњи Турске с Албанијом нису испловили у јавност, али онај обелодањен да ће „активности министарства одбране подразумевати интеракција на пољу сигурности и одбране“ довољно је речит. Албански медији су тада известили да између Раме и Ердогана постоји споразум о пресељењу 30.000 избјеглица и миграната из Турске који би требало да населе Албанију и подручја сјеверног Епира. Независни медији открили су да је у тајности основана радна група за стварање прихватних центара за имигранте. О томе као демографској претњи говорио је својевремено и албански предсједник Иљир Мета. Исти став заступа и његов претходник Бујар Нишани који је оптужио владу Едија Раме да овим потезима отвара фронт према Грчкој.

ФИНАНСИРАЊЕ ТЕРОРИЗМА Илегални мигранти и избјеглице, одлуком албанске владе, пребацују се на албанску територију, у близини грчке границе, док локално становништво које чини грчка мањина полако пакује кофере. Истовремено тече процес усмеравања људи с Блиског истока у Европу, кроз Турску. Мигрантско питање постало је главни инструмент притиска Анкаре на Балкан и западне земље. Након затварања граница у Скопљу, Србији и Мађарској, стиче се утисак да је Албанија изабрана за коридор миграционих токова у Европу преко Црне Горе и Босне и Херцеговине.
Кад је ријеч о БиХ, по новим, наводно службеним подацима у овој земљи је илегалних миграната око 15 хиљада. Истина је да их има око 100.000. Илегалци пристижу још увијек, процес није заустављен, чак ни успорен.
Међу хиљадама миграната и избјеглица које Белингкет усмјерава а Анкара у оквирима тактике „отворене границе“ користи за опсаду Балкана и ЕУ, много је оних који у Албанију улазе углавном из Сирије и Палестине. У позадини ових активности ратификован је и војнотехнички и одбрамбени споразум Републике Турске с Азербејџаном. Од 1. априла нова лична карта омогућава грађанима Турске и Азербејџана путовање без пасоша до 90 дана. Иако ове две земље деценијама одржавају снажне билатералне везе, иза ратификације уговора стоји турска помоћ око Нагорно Карабаха. У писању стручњака Белингкета нема ничег од горенаведеног. Уколико забележе нове геополитичке прекомпозиције, то ће бити тек из угла потребе да нагласе значај решавања мигрантског питања. Овакав „хуманитарни“ аранжман, поменусмо, донео им је Европску награду за истраживачко новинарство. Новац пак долази с друге стране. И он је усмерен на њихов примарни циљ: финансирање тероризма.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *