Разборито оцењивање

Зашто Американцима не треба веровати више него Немцима, и како у седам корака проверити добре намере опозиције

Немачки амбасадор нас је обавестио о кајању због бомбардовања 6. априла 1941. САД говоре да желе нормализацију економских односа с Кином, а наши опозиционари да воде рачуна о националним интересима. Тема овог текста је разборита провера изнетих ставова.

ИСКРЕНОСТ И КАЈАЊЕ Није спорно да ми Немце не мрзимо, али је велико питање да ли треба да им опростимо. И људска и хришћанска морална обавеза праштања се односи само на онога ко се искрено покајао. Код Немаца, па ни код амбасадора Немачке у исказаном ставу, нема искрености.
Два су ту питања важна за разборито проверавање искрености покајања: покушај Немаца да све представе као ексцес Хитлера, и друго, понашање у савремено време.
Није нас 1915. године немилице уништавао Хитлер него баш Немачка. Хитлер је донекле, заиста, обојио степен свирепости примене немачке силе, али уништавали су нас баш Немци. И није Други светски рат последица слабоурачунљивог појединца него је законита појава либералног капитализма, који у себи носи клицу светских ратова, па онда из те ситуације изађе овај или онај протагониста. Тако у себи либерални капитализам носи велику опасност од фашизма, који се онда оваплоти и у нацизму Адолфа Хитлера.
И сасвим сигурно нас 1999. године није напао Хитлер него баш Немачка. Не једино Немачка, као што то није било ни у оба светска рата, овога пута заиста и са споредном улогом, али нас је напала.
Та чињеница, да су се први пут одлучили да неког нападну после Другог светског рата баш те 1999. године учествујући у агресији на нас, говори о томе да се они уопште искрено не кају за злочине из светских ратова. И доследно томе, одмах су признали сецесију Косова и Метохије чим је једнострано проглашена десет година касније. Реч је о пуном континуитету свих могућих облика агресије према нама у распону од читавог века.
Кајање Немаца за 1941. и следеће године није искрено. Шта год да кажу, знамо шта раде. И 1999. и 2008, и знамо да данас, 2021, у потпуности траже да се одрекнемо КиМ.
Отуда није разборито да им праштамо. А свакако немамо било какву моралну обавезу да тако нешто чинимо. Треба сарађивати, имајући у виду и сопствени интерес и знање о томе с ким сарађујемо.

АМЕРИЧКА ОЧЕКИВАЊА Нова администрација у САД је изашла са ставовима о томе како с Кином треба трговати, за разлику од администрације за време Доналда Трампа. Само мора да се види када Кина мисли да промени свој став о Тајвану, Хонгконгу, Тибету, Ујгурима, Јужном кинеском мору, колонијализацији света… Поред одрицања од суверенитета, од Кине се очекује да усвоји све погледе САД на организацију политичког живота саме Кине, као јединог лека за „спасавање“ Кинеза од ауторитарног комунистичког режима.
Колико неразборит човек мора бити човек да би придао икакав значај наводној жељи нове администрације САД за нормализацијом односа с Кином? Ко у тако нешто верује, вероватно верује и да Хилари Клинтон није жао што је изгубила изборе 2016. године.

СЕДАМ СТАВОВА Наши опозиционари нас уверавају да су патриоте и да сменом Александра Вучића и њиховим евентуалним доласком на власт национални интереси не би били угрожени. Чак супротно, да би били ојачани.
Опозиција, коју би заиста вредело слушати о томе шта предлаже и шта све није добро у Вучићевој власти, претходно би морала да учини веома јавним и јасним да за њих следећих седам ставова није спорно: нема одрицања од КиМ, пуна подршка Републици Српској, пуна подршка СПЦ, злочин у Сребреници није геноцид, не у НАТО, наставак сарадње с Русијом, и наставак сарадње с Кином.
Битно је да се опозиција на тај начин изјасни о свих седам питања, да то буде јавно, да искључе из својих редова све који нису спремни да подрже свих седам ставова и да прекину сарадњу с оним организацијама с којима су до тада сарађивали а које нису спремне да заузму ове ставове.
Након тога разборито можемо да претпоставимо да они доласком на власт не би угрозили националне интересе, и тада би заиста вредело пажљиво их саслушати о заиста бројним и великим проблемима и Србије и Вучићеве власти.
И обрнуто, пре тога не могу очекивати да имају већи утицај у српском друштву и политици. Просто, није разборито.


Један коментар

  1. Tоплица

    Можда се због свега нама учињеног неки Немац негде и каје, али познајући добро расположење њихове масе, тог несређника бисмо, кад би смо за њега знали, могли као реткост чувати у есенцији. Немци су чудан свет. У случају Америке и Енглеске, мржњу производи елита, и то ради реализације конкретних пројеката, кад масе треба покренути. Немци нас мрзе а да ни сами себи не могу одговорити зашто. Победом над Немцима остварује се само привремена релаксација. И ту се сусрећемо са једним светским феноменом; кад се након страшних страдања и жртава сломи кичма великом злу, наједном Свет слави пад главешина тог зла, док се сав остали народ третира као невине овчице. И тако све до следећег случаја. И оног за њиме !
    А извињења што се тиче, о чему се ту уопште ради ? Какве везе икаква извињавања имају ма и са једном жртвом ? Ко је онда достојан да прима та извињења ?!
    За аутора Бранка Павловића једно велико браво !

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *