НА БЛИСКОМ ИСТОКУ НИШТА НОВО

Мистериозна експлозија потресла је иранско најмодерније нуклеарно постројење лоцирано 250 км јужно од Техерана, у граду Натанз, изазвавши хаварију на spiritus movens-у нуклеарног програма Ирана. Експлозија се догодила баш у тренуцима најављеног наставка преговора у Бечу, који треба да реафирмишу нуклеарни споразум потписан између Ирана и шест водећих светских нуклеарних сила 2015. године

Ако се у вези с иранским нуклеарним програмом и институтима задуженим за његов развој догоди нешто мистериозно, фокус пажње неизбежно пада на један други институт – Институт за обавештајне и специјалне задатке, познатији под именом Мосад.

ХАВАРИЈА У НАТАНЗУ Експлозија у Натанзу догодила се једва недељу дана након што су Сједињене Америчке Државе и Иран, у својој првој значајној дипломатској акцији у Бајденовој ери, учествовали у новим преговорима у Бечу чији је циљ био оживљавање нуклеарног споразума који је једнострано напустио Трамп, назвавши га „најгором ствари“ и даривањем Ирана. С друге стране, експлозија долази само дан након што је ирански председник Хасан Рухани на догађају уприличеном поводом Националног нуклеарног дана, посвећеног приказу развоја нуклеарног програма Ирана, церемонијално отворио нове центрифуге, које скраћују време потребно за обогаћивање уранијума.
На тај начин иранска нуклеарна идеја доживела је озбиљан ударац. Хиљаде машина које се користе за пречишћавање нуклеарног материјала уништене су или оштећене у ономе што је по свему судећи био још један у низу напада на поменуто постројење у протеклих неколико година. Сам напад, односно хаварија догодила се у објекту који се налази на дубини од 50 метара испод земље и то у делу који служи за обезбеђивање самосталног напајања струјом целокупног нуклеарног постројења. Малек Шариати Ниасар, ирански посланик, који је уједно и портпарол парламентарног одбора за енергетику, на твитеру је објавио да је прекид снабдевања струјом био „врло сумњив“ и указао на могућност „саботаже и инфилтрације“.
Убрзо је постало јасно да је онеспособљавањем интерног дистрибутивног енергетског система читав комплекс центрифуга за обогаћивање уранијума избачен из употребе. Речима Алиреза Заканија, шефа Истраживачког центра иранског парламента, овај „инцидент елиминисао је способност Ирана да до краја спроведе процес обогаћивања уранијума“. Али Акбар Салехи, шеф иранске Организације за атомску енергију, описао је нестанак струје у Натанзу као акт „нуклеарног тероризма“ и рекао да се међународна заједница мора супротставити претњи. Додао је и како „акција на локалитету за обогаћивање уранијума показује пораз оних који се противе нуклеарном и политичком развоју Ирана и значајним успесима иранске нуклеарне индустрије“.

[restrict]

БУДУЋНОСТ ИРАНСКОГ НУКЛЕАРНОГ ПРОГРАМА И поред тога Иран је већ најавио да ће погођене центрифуге које се користе за одвајање атома уранијума на лакши У-235 од тежег У-238 убрзо заменити напреднијим, као и да ће повећати квалитет обогаћења са 20% на 60% чистоће. Подсетимо, мировни споразум потписан у Бечу 2015. године гарантовао је право Ирану да може обогаћивати уранијум до 3-4% и да га као таквог може користити у научне и медицинске сврхе, уз редовну контролу међународних нуклеарних инспектора. У том контексту важно је знати да је за стварање бомбе засноване на нуклеарној фисији потребна чистина уранијума од преко 90%, али да је у технолошком смислу знатно више времена и ресурса потребно како би се достигао праг од 20%, него што је потребно за преосталих 70%. Укратко, када се пређе праг од 20% обогаћености, атомска бомба је на дохвату руке.
У сваком случају, остаје неизвесно како ће и да ли ће Иран бити у могућности да се брзо опорави од оваквог ударца имајући у виду да неке процене говоре да ће нуклеарно постројење Натанз бити онемогућено да ради у наредних девет месеци, што ће представљати још једно успоравање и одлагање комплетирања пројекта стварања нуклеарног оружја и самим тим нову победу оних који се тој идеји противе. А управо међу њима крије се највероватније и одговор ко је најзаслужнији за хаварију у Натанзу и још једну рану у иранском нуклеарном програму.

Сателитски снимак иранског нуклеарног постројења у граду Натанз

МОСАДОВА ВИШЕДЕЦЕНИЈСКА ИГРА „Дванаестог новембра 2011. године изузетно снажна експлозија уништила је тајну ракетну базу у близини Техерана; убијено је седамнаест припадника Револуционарне гарде, а десетине ракета су претворене у гомилу сагорелог гвожђа. У експлозији је погинуо и генерал Хасан Техрани Могадам, ’отац’ балистичких пројектила дугог домета – ’Шахаб’ и човек који је био задужен за ирански ракетни програм.“ Овако почиње књига „Мосад – највеће мисије израелске тајне службе“ Мајкла Бар-Зохара и Нисима Мишала, бивших оперативаца једне од најмоћнијих обавештајних служби на свету. У њој су до детаља описане неке од највећих и најзначајнијих тајних операција које је „Институт“ предузимао у циљу заштите државних интереса Израела, од врбовања Ота Скорценија, решавања талачке кризе на аеродрому „Ентебе“ у Уганди, ликвидације многобројних лидера Хезболаха, преко хапшења Адолфа Ајхмана, па до операције „Мојсије“ и евакуације етиопских Јевреја. Међутим, симптоматично је да књига почиње и завршава се поглављима која обрађују Иран и његов нуклеарни програм.
Историја израелско-иранских односа, међутим, није одувек била оваква. Као највећа грешка Мосада и израелских стратешких планера често се наводи чињеница да Израел није успео да раскринка ирански тајни нуклеарни програм док је био у зачетку. Када је ирански шах Реза Пахлави започео изградњу два нуклеарна реактора, то није изазвало никакву узбуну у Израелу. Напротив, имајући у виду да су у том периоду Израел и Иран били блиски савезници, Израел је чак снабдевао Иран војном опремом. Једном приликом, на састанку чија је тема била испорука израелских балистичких ракета земља-земља, тадашњи израелски директор министарства одбране, др Пинхас Зусман у жељи да импресионира своје иранске колеге напоменуо је да те ракете могу да се прераде како би носиле нуклеарне бојеве главе. Ситуација се, међутим, убрзо коренито мења након Иранске револуције и нарочито након Иранско-ирачког рата, када руководство у Ирану мења спољнополитички курс земље и од блиског израелског савезника постаје његов архинепријатељ, и када чврсто одлучује да ревитализује свој нуклеарни програм. Хомеинијев наследник Али Камнеи, поучен искуствима ирачке употребе неконвенционалног оружја, укинуо је до тада важећу догму да је нуклеарно оружје „харам“, тј. да је по муслиманским верским правилима забрањено, и наложио „иранској памети“ да развије нове врсте оружја – хемијско, биолошко и нуклеарно.
Од тог тренутка почиње низ операција усмерених на успоравање, отежавање, саботажу и у коначници уништење иранског нуклеарног програма. Отприлике 20 година било је потребно Израелу да прибави све релевантне податке о лицима задуженим за реализацију иранског сна о нуклеарном оружју, као и о локалитетима на којима се налази неопходна инфраструктура. А онда 2006. године креће серија авионских несрећа под неразјашњеним околностима у којима су животе губили високопозиционирани представници иранске Републиканске гарде умешани у развој нуклеарног оружја. Како је ирански министар одбране тада изјавио: „Информације обавештајних служби говоре да су за авионске несреће одговорни амерички, британски и израелски агенти.“
Исте године, исто у Натанзу, исто приликом велике прославе поводом пуштања у рад нове каскаде центрифуга, огромну подземну просторију потресла је експлозија. Узрок – у постројење су уграђени неисправни делови. Ствар је у била у томе што су Иранци набављали делове од компанија којима су фактички управљали израелски агенти. У годинама након ових догађаја редом су нестајали најважнији руководиоци нуклеарног програма, као увертира у до сада највећу операцију саботирања иранске нуклеарне инфраструктуре, операцију „Олимпијске игре“.
Крешендо је уследио 2010. године, када је хиљаде компјутера који су управљали технолошким процесом обогаћивања уранијима, односно регулисањем брзина центрифуга у Натанзу, променило параметре рада центрифуга, чинећи њихов производ неупотребљивим. Убрзо се испоставило да је узрок томе био перфидни компјутерски вирус „Стакснет“, убачен у затворен систем какав је Натанз помоћу обичног УСБ-а, уништавајући тако скоро половину иранских центрифуга.

Ако се у вези с иранским нуклеарним програмом и институтима задуженим за његов развој догоди нешто мистериозно, фокус пажње неизбежно пада на Мосад: Јоси Коен, први човек те израелске тајне службе

ГЕОПОЛИТИКА НУКЛЕАРНОГ БЛИСКОГ ИСТОКА Најсвежији догађаји, попут прошлогодишњег „мистериозног“ пожара такође у Натанзу или убиства Мосена Фахризадеа, водећег иранског нуклеарног научника, убијеног оружјем великог калибра на даљинско управљање, доказ су да се тихи рат Ирана и Израела одвија несмањеном жестином, али не само с Ираном већ и с делом исламског света који исказује жељу да се уврсти у „нуклеарни клуб“. Још од операције „Вавилон“, када су 1981. израелски борбени авиони бомбардовали ирачку нуклеарну централу „Озирак“, постало је јасно да Израел има очигледну намеру да не дозволи ниједној муслиманској земљи у окружењу развој нуклеарних потенцијала, без обзира да ли се ради о мирнодопским или војним сврхама. С тим у вези вредно је навести још један пример. Када су медији током „вреле“ фазе сиријског грађанског рата извештавали да се град Деир Ез Зор налази у потпуном окружењу исламиста, превиђали су значајан податак због чега га сиријске снаге тако грчевито бране. Реч је о локацији на којој се налазио сиријски нуклеарни реактор, оштећен 2007. године у ваздушној операцији израелских снага под називом „Изван кутије“.
Дакле, последња хаварија у Натанзу, али и хронологија догађаја повезана с нуклеарним амбицијама суседа, показује да је Израел перманентно, и независно од тога која политичка опција има већину у Кнесету, спроводио хируршки прецизне операције осигуравајући „чисто нуклеарно небо“, у простору између Нила и Еуфрата, при томе паралелно развијајући сопствене нуклеарне капацитете у центру Димона. С каквом идејом, јасан одговор даје завршетак горепоменуте књиге и цитат из Талмуда: „Ако неко долази да те убије – устани у своју одбрану и убиј ти њега први.“

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *