ТВ серија „То је грех“
У време када су глобално успостављене све чешће, чак и законом заштићене друштвене и политичке вредности на тему права и статуса припадника свих могућих и немогућих геј варијација, појава серије „То је грех“, која се враћа четрдесет година уназад и поново се, љигаво и тугаљиво, присећа појаве сиде, делује архаично, непотребно, па и досадно. Оцене публике, међутим, тврде супротно – сврстале су ову британску петоделну серију међу ремек-дела!
Судећи по хвалоспевима може се рећи преовлађујућег дела публике која се оглашава коментарима и оценама на одговарајућим сајтовима за оцењивање филмова и серија, и још више критике, нова британска (Канал 4) мини-серија „То је грех“ (It’s a Sin) на корак је од ремек-дела. Када се, међутим, прочита синопсис или, још горе, проведе скоро четири сата уз пет епизода ове серије, уз разочаравајућу спознају да нисте присуствовали ни близу ремек-делу, иде и откриће зашто је овај додатак актуелној политичкој коректности напредног Запада тако раскошно вреднован. Не, није иритирајућа свеприсутна текућа пропаганда „црне ствари“ већ, наравно, пропаганда „геј ствари“. Конкретно хомосексуалног огранка њеног. Чисто да се у помахниталом бојењу свега у црно не заборави да никако не треба престати с тугаљивим геј причама и што отворенијем откривању свега дивног, срећног и раздраганог у њиховим односима. Јер „То је грех“ је управо то.МОЋНА ГЕЈ КОМИНТЕРНА Још један додатак прегалачком напору моћне геј коминтерне у зидању интернационално успостављеног позитивног става остале, политички сасвим некоректно да је назовемо нормалне популације, на чијем се преобразовању о том питању интензивно ради и то највише уз помоћ медија и забавне индустрије. И поред срцепарајуће теме и наратива, да вам сузе полазе и пре гледања серије, аутори тврде да им је била намера да усред данашње пандемије вируса корона скрену пажњу на једну другу, неправедно запостављену пандемију која је почела пре четрдесет година и која, одавно у сенци, тиња несмањеном жестином и данас. Пандемијом сиде.
Отуд су, пригодно, главни ликови ове серије четири хомосексуалца из унутрашњости Енглеске који почетком 1980-их година долазе у Лондон и ускачу у узаврелу геј заједницу, која је дословно експлодирала уз подршку уметничке и посебно музичке сцене тог времена. Отуд и наслов који је назив једног од великих хитова геј дуета из тог времена „Пет шоп бојса“, у коме они кроз наводни отпор младог човека стриктним назорима католичке цркве заправо потурају ламент младог хомосексуалца који је у задртом и заосталом друштву тог времена морао да се крије и да свој читав живот види као грех. Тако се наслов ове песме, која је свакако била једна од хитова геј заједнице већ тада слободоумног „уметничког Лондона“, истакао као лајтмотив приче ове серије. Потпуно непотребан и болно стереотипан додатак превише бројним причама на ову тему које су одавно до хабања изношене у острвским и америчким продукцијама, као и скоро свим осталим, најпре западним, а онда и другим, које су управо таквим причама свету и себи доказивале како су се „просветлиле“. Смртоносна болест у коју је упакована ова промоција педерастије (експлицитне и мучно детаљне и дуготрајне сцене секса између мушкараца) отуда је као и много пута раније наративно злоупотребљена, сада не да би се у време данашње сасвим другачије пандемије скренула пажња на опасну заразу која хара светом већ да би се приграбили још неки поени за „геј ствар“. Односно нови турнус овако измамљених симпатија за њихову очигледно никада довољно олакшану „тешку судбину“.
У серији су зато родитељи централног лика, као и увек раније у разним другим продукцијама овог типа, приказани као заостале бездушне и безосећајне људске сподобе које не разумеју рођеног сина и које, какве ли дрскости, својим окретањем главе од његове напредне, природне и предивне склоности према „срећним мушкарцима“ чине да се он осећа одбаченим и фрустрираним. Мање вредним. Грешним, како тврди наслов. И при појави болести која се преноси сексуалним контактима мушкараца (мада, наравно, не само између њих, што је овде занемарено као потпуно небитно) управо због тог неразумевања родитеља они намерно шире страшну болест и дословно убијају партнере! Такву лудост можете сазнати на крају серије када (разуме се бела) мајка добија лекцију од (разуме се напредне црне) девојке која је била вишегодишња пратиља и пријатељица њиховог сина у свим његовим годинама хомосексуалног дивљања по лондонској уметничкој сцени. Мајка је крива за све! Чак и за ширење сиде! Јер да га је само разумела како треба, овај не би бунтовно и бесно ширио заразу другима!? И онда још једном у неверици погледате оцену серије на, рецимо, ИМДБ-у, која је мало испод деветке од максималне десетке (а серија још није доступна америчком тржишту, за шта ће се постарати амерички огранак стриминг платформе ХБО-макс, тако да ће се можда оцена и повећати), и, ако нисте међу присталицама или члановима ове комуне, не можете да схватите како је „То је грех“ доспео у сфере резервисане за ремек-дела!? Чак и када знате зашто, опет је неразумљиво и претерано. Али свет се у међувремену изменио. Прошао је вишедеценијски тренинг, агресивни процес испирања мозга, насилног мењања ставова окретањем система вредности наопако, а све у склопу борбе за наводно запостављена права оних који због својих сексуалних склоности, ма како оне биле девијантне, не смеју више да се осећају грешним.
НАОПАКА ПОЕНТА Поентирање овом темом, посебно на овако једностран и у свему наопако аргументован начин, а после четири деценије епидемије сиде, која је, кажу, до сада однела преко тридесет милиона људи широм света, у најмању руку је безобразно. Аргументација о лошим родитељима који су својом неширином и превазиђеним животним вредностима (старомодно и неразумно су послали сина на студије, а он је докторирао бесомучно оргијање са срећним момцима Лондона, па га онда у томе нису подржали пуни разумевања!) и то не само посредно већ и директно довели до ширења сиде је иако јасно накарадна, истовремено и сасвим умишљајно провокативна. Мада у време када су глобално успостављене све чешће чак и законом заштићене друштвене и политичке вредности на тему права и статуса припадника свих могућих и немогућих геј варијација, овакве провокације, па и приче попут ове у серији, потпуно су сувишне. Оцене публике, додуше, тврде супротно. Ова серија их свакако зарађује и на рачун поменутих порнографских геј призора на којима им може позавидети и увек напредна слободоумна декаденција из асортимана ХБО-а. Они који налазе себе у оваквим призорима не морају да посећују порнографске сајтове с овом врстом сексуалног задовољавања. „То је грех“ им пружа све, и то у уметничком руху. А то није грех! Напротив.
U svakoj novijoj seriji na bilo koju temu pojavljuje se lezbejska ljubav, jer izgleda da muškarci više nisu toliko interesantni. Te veze potpuno nemaju potrebe da se nadju u serijama, ali su ipak tu. Gnjavaža do besvesti.