Ко бајаги политика

Док се јавно и у „рукавицама“ сви „куну“ у европске интеграције, низ изјава, оцена и поступака, и с једне и с друге стране, јасно показује да је тај циљ веома далеко, ако до њега уопште и дође

Aко бисмо се данас питали колико је Србија, с отворених 18 поглавља и 11 година после апликације за чланство у ЕУ, заиста близу Бриселу, према најновијем извештају Европског парламента би се рекло да је даље него што је била, иако званичници и с једне и с друге стране тврде супротно. Све по оној антологијској изреци војника с почетка сукоба распада Југославије у Словенији која би парафразирана гласила – једни би ко бајаги да уђу (у ЕУ) а други би ко бајаги да нас приме (у ЕУ).
Генерално узевши извештај је највише пажње привукао по амандманима којима је „филован“ официјелни текст Владимира Билчика, известиоца ЕП за Србију, као и по оштрим реакцијама и његовим осудама у Београду.
У амандманима се поново изриче жаљење због одлуке „делова опозиције“ да бојкотују прошлогодишње изборе у Србији, али се, истовремено, указује да „у светлу ОЕБС-ОДИХР извештаја, у којима је наглашен недостатак истинског плурализма“, све „политичке снаге, нарочито власт, имају одговорност да побољшају изборне услове“. У том контексту, опозиција се позива да се „врати за преговарачки сто и настави учешће у политичким и парламентарним активностима“. У наведеном сегменту додата је оцена да је, због бојкота избора од стране појединих опозиционих странака, новоформирани сазив Народне скупштине обележен убедљивом већином коју има владајућа коалиција и практично је без опозиције, што је „ситуација која не погодује постизању политичког плурализма у држави“.

[restrict]

„ПРОБЛЕМАТИЧНЕ“ ПОЛИТИЧКЕ ОЦЕНЕ Европосланици апелују да се „нове рунде једног свеобухватнијег међустраначког дијалога одиграју што је пре могуће“, уз позив „свим странама да дефинишу јасне циљеве, критеријуме, мерила и преговараче“.
Већину најновијих амандмана поднели су представници социјалдемократа, либерала и Зелених у ЕП. Посланик Европске народне партије Билчик, посланица из редова Партије европских социјалиста Тања Фајон, као и бивши чланови ЕП Едуард Кукан и Кнут Флекенштајн посредоваће у предстојећим разговорима власти и опозиције у нашој држави о унапређењу услова за одржавање избора.
Подсетимо, Европски парламент је усвојио Извештај о напретку Србије са 538 гласова за, 69 против и 79 уздржаних. Посебну пажњу изазвао је позив властима у Србији да реше афере „Крушик“, „Јовањица“, „Телеком Србија“ и „Савамала“, као и снажна осуда напада на истраживачки портал КРИК и невладину организацију ЦРТА. Коментаришући седницу, европосланица Тања Фајон је рекла да су поменути случајеви веома значајни и да су због тога укључени у текст Извештаја о Србији, што звучи лицемерно с обзиром на то да европска посланица из Словеније и сама има „багаж“ који је у супротности с оним што говори. Наводно, док „у Бриселу предлаже резолуцију о сузбијању антисемитизма“, она се „као председница странке словеначких социјалдемократа у Љубљани башкари у вили јеврејске породице Москович, која је страдала у Аушвицу“, пише у тексту с портала Б92.
О неким амандманима много више говори реакција београдских званичника и то с највишег нивоа. Председник Србије Александар Вучић поручио је да су у том документу „огољене лажи“ и да су се посланици ЕП „изгубили у времену и простору“.
„Они су изгледа читали неки извештај из 2011, а не из 2021. године“, прокоментарисао је Вучић и посебно навео „недостатак медицинске опреме“ који се помиње у извештају.
„Ми тестирамо више него 80 одсто држава ЕУ, а они нас осуђују! Немамо недостатак било какве опреме, сада имамо 500 респиратора у магацину баш зато јер се нисмо ослањали на њих. Ово је народу довољно да види каквим се огољеним лажима служе“, изјавио је председник, уз опаску да је поносан на део извештаја којим се изражава забринутост због „кампање којом се делегитимише независност Косова“.
Председник парламента Ивица Дачић сматра да је резолуција ЕП пуна проблематичних политичких оцена.
„Тај извештај је промењен у односу на почетни. Различитим амандманима је убачено све чега се неко сетио. Мислите ли да је случајно да се тамо изражава забринутост због стања животне средине у Бору, Смедереву и Колубари, где послују Кинези? Није интенција заштита животне средине него негативан утицај Кине, све је политички мотивисано. Зато не могу да кажем да је то реално сагледавање стања у Србији, али јесте реално сагледавање стања унутар ЕП… Зашто нису навели да се истражи питање рачуна на Маурицијусу, откуд да то није интересантно за ЕП“, изјавио је Дачић.
Члан Председништва СНС-а и министар спољних послова Никола Селаковић оштро је критиковао иступ Виоле фон Крамон, известиоца за тзв. Косово, пред Европским парламентом, и поручио да је то била парада пристрасности и политичког неукуса не само због изреченог већ и због оног што није рекла. То се, пре свега, односи на изјаву посланице из редова немачких Зелених и њену поруку за председника Србије Александра Вучића: „Признање Косова је услов и за даљи напредак у преговорима између Србије и Европске уније. То је Београду јасно поручено. Надамо се да ће то имати ефекта и у Београду. Постоје одређени сигнали у том правцу, председник Вучић је својевремено рекао да ће једног дана бити ствари које ће Србија морати да прогута, а које јој баш неће бити по вољи. Сада је питање када ће тај став моћи да има већинску подршку у земљи.“
„У њеној визури самопроглашено Косово је балканска оаза евроентузијазма и цветајућа демократија, а главни проблеми су загађење ваздуха и насиље над женама“, навео је Никола Селаковић.
Додао је да Фон Крамонова у свом обраћању европарламентарцима није нашла за сходно да помене угроженост српског народа и баштине на Косову и Метохији, иако смо сведоци готово свакодневних етнички мотивисаних инцидената против нашег народа.
„Није се осврнула ни на претње стварањем велике Албаније, дакле претње насилном променом граница. За њу је Аљбин Курти не ратни хушкач и претња за стабилност региона већ промотор демократије“, каже он.
Овакву врсту агресивног и отвореног антисрпског става Селаковић, каже, није чуо од краја 1990-их година.

ВРХ ЛЕДЕНОГ БРЕГА Штавише, Виола фон Крамон недавно је изјавила (да би се накнадно трапаво исправила) да је „добра вест“ то што Србија до краја године (2020) неће отворити нова поглавља у преговорима с Европском унијом, што је наишло на негативна реаговања због ликујућег тона, непримереног за посланицу Европског парламента.
Нису ту у питању само анимозитети појединих фракција у ЕП, већ и значајна лобирања у правцу жељеног извештаја. Рецимо, огромна разлика у гласовима за и против „Крушика“ и „Јовањице“ у извештају показује да се Српска напредна странка уздала у гласове себи сродне Европске народне партије, занемарујући остале групације. Што ће рећи да се опозиција у томе доста боље снашла.
Да у групацији Европске народне партије (ЕПП) доста шкрипи, показује и одлука мађарског премијера Виктора Орбана да његова странка Фидес напусти ту групацију десног центра. Говорећи на националном државном радију, Орбан је изразио жељу да одржи разговоре с лидером италијанске Лиге за Север Матеом Салвинијем и пољским премијером Матеушом Моравјецким о стварању нове групе десне оријентације у Европском парламенту.
У питању је само врх леденог брега, јер ЕУ је већ одавно запљуснуо талас нове деснице која грађанима Уније нуди аутентичну и алтернативну политику. Реч је о партијама које су спремне да се ухвате укоштац с проблемима миграције, културе, религије, идентитета, као и интеграције мањина у европски образац живота.
Иако је у медијима сатанизована и етикетирана као фашистичка или нацистичка, европска десница из године у годину јача – од Мађарске, преко Словачке, Пољске, Немачке и Аустрије, па све до Холандије и Велике Британије… истичући да велики део грађана жели „Нову Европу“, што показују и релевантни подаци из претходних изборних циклуса, као и истраживања јавног мњења. Ради се о потпуно другачијем концепту у односу на постојећи модел ЕУ.

ДЕМОКРАТСКИ ДЕФИЦИТ ИНСТИТУЦИЈА ЕУ Низ година десне политичке партије указују на гломазну бирократију ЕУ која је отуђена од грађана, као и на демократски дефицит институција ЕУ. Десница захтева повратак суверенитета државама чланицама ЕУ, јер ће се само на тај начин, кроз националне демократске институције, решити питања једнакости, социјалне правде и очувања националног идентитета.
А каква је тренутно ЕУ, показује њен виртуелни састанак на коме се сатима расправљало око дистрибуције премале количине вакцина, а да неко ново и право решење није нађено.
Ако се вратимо извештају ЕП о релацијама Србије и ЕУ, јасно се уочава проблем што у приступним преговорима између Уније и наше земље постоје друге, веће, скоро непремостиве препреке. Најпре, у ЕУ постоји засићеност проширењем и отворено противљење уласку нових чланица. То је најбоље изразио француски председник Емануел Макрон, који је у јулу 2019. изјавио да у постојећој европској структури нема места да се говори о будућем проширењу и истакао да ни постојећих 28 чланица не могу да се сложе. Француски лидер је био јасан: „Ја ћу бити бескромпромисан и одбићу свако проширење пре дубоких реформи нашег институционалног функционисања.“ У више наврата Макрон је рекао да је ЕУ погрешила што је пријем у чланство „прогласила за једину политику према Западном Балкану“.
С друге стране, ЕУ од Србије тражи да са сепаратистичким властима у Приштини потпише правнообавезујући споразум о нормализацији, што у пракси значи да Србија своју јужну покрајину Косово и Метохију треба да призна као независну и самосталну државу. Без обзира што тзв. Косово није признало ни пет чланица ЕУ: Грчка, Словачка, Кипар, Шпанија и Румунија. Брисел је именовао Мирослава Лајчака за специјалног представника ЕУ за дијалог Београда и Приштине, мада тон и усмерење том дијалогу даје Немачка, која је, у суштини, најистрајнија у захтеву да Србија призна Косово.
Да ли се ту ради о старим историјским ресантиманима везаним за два светска рата, тек Немци, као и многи други у Европи, не желе да виде и чују да је за Србију и Србе то питање много више од једног дела територије, да је то, већ толико пута поновљено, историјско средиште српске духовности и државности и да је „косовски мит“ централна српска идеја и духовна вертикала, која обједињује све српске генерације и даје најдубљи смисао постојања. Зато није без основа утисак да нико у Србији, ниједан политичар, није спреман да потпише да је Косово друга држава. Али чак и када би се међу Србима и нашао неко ко би потписао такву одлуку, то у нашој земљи скоро нико не би прихватио.

[/restrict]