Замор материјала

Пандемија и протести

Година борбе са светском пандемијом не угрожава само оне на првој линији ватре – лекаре и медицинско особље – већ утиче и на ширу грађанску популацију, што због дуготрајне менталне оптерећености, што због егзистенцијалне угрожености

За годину дана, од када се појавио вирус корона у Србији, њени житељи су се суочавали с болешћу, хоспитализацијом, карантином, респираторима, смрћу… Било је и политичких нереда, али и солидарности, подршке, вакцинације и оздрављења.
Годину дана је дуг период и, што би се колоквијално рекло, дошло је до „замора материјала“. Као и у свему када ћутање и трпљење има своје границе. О трећем таласу пандемије, анестезиолог у ковид болници Батајница Дејан Марковић за РТС каже да је разлика у томе што су сви сада старији за једну годину. Уморнији су, нису уопште имали годишњи одмор, или је био скраћен тако да им сваки следећи талас пада све теже.
Тек, овај неславни јубилеј или почетак и друге године живота с ковидом 19 више бележи протесте и немире због предузетих мера заштите, па и саме вакцинације, стављајући у други план успехе и позитивне резултате. Тако је одвајкада.

[restrict]

НЕЗАНЕМАРЉИВА ПОЛИТИЧКА ПОЗАДИНА Остаје за академске расправе да ли се ради о „незрелом и неозбиљном понашању“ или је у питању реакција на не баш увек адекватне мере надлежних на планетарну пошаст. Није занемарљива ни политичка позадина око дешавања с вирусом корона, све уз пратњу разних „анализа“ и теорија завере, у којима увек има и понеко зрно истине.
У суботу (21. марта) на београдском Тргу републике окупили су се грађани који су, како наводе, незадовољни због рестриктивних мера против вируса корона, а извештач „Танјуга“ јавља да учесници протеста не носе заштитне маске.
Ређали су се говорници који су критиковали антиковид мере, али је било и оних који су мимо те теме изразили противљење због истраживања „Рио Тинта“ у Рађевини и Јадру, мигрантске политике, глобализма… Међу окупљенима је било и приватника којима је тренутно забрањено да раде.
Увече тог дана више десетина људи окупило се на Савском тргу у Београду, код споменика Стефану Немањи, где су одиграли Ужичко коло, такође без заштитних маски.
С обзиром на то да број заражених короном не опада, а чланови Кризног штаба апелују на социјалну дистанцу и придржавање свих епидемиолошких мера, овај догађај наишао је на лавину негативних коментара на друштвеним мрежама, попут реакције биохемичарке Сање Вујчић, асистента на Фармацеутском факултету, и њеног упозорења да ћемо тек трпети последице оваквих испада.

ПРОТЕСТИ – ГЛОБАЛНА АКЦИЈА Поред Београда у још неким градовима Србије било је окупљања и протеста. Ужички мали предузетници одржали су протест испред Градске куће како би указали на тежак економски положај. Протестовали су туристички радници, угоститељи, фризери, занатлије, власници самосталних трговинских радњи, музичари… У Чачку, поред протеста због нових рестриктивних мера, део угоститеља је одлучио да отвори своје локале упркос забрани Кризног штаба.
Као део глобалне акције, сли-чни скупови против затварања и антиковид мера одржани су широм света. Парижани масовно напуштају град уочи нове блокаде чији је циљ заустављање пораста броја случајева ковида, пише „Гардијан“. Нова ограничења, која је премијер Жан Кастекс најавио, обухватају око трећине становништва земље, укључујући Париз и неколико других региона на северу и југу.
Демонстранти у централној Немачкој чак су се сукобили с полицијом због мера против вируса корона. Група „Патриотска опозициона Европа“ маршира Берлином у знак протеста против владе канцеларке Ангеле Меркел и корака уведених за сузбијање пандемије.
Амстердамска полиција употребила је водене топове и полицајце у заштитној опреми како би растерала недозвољени протест против мера за сузбијање пандемије. Скуп против закључавања одржао се без дозволе општинских власти, па је полиција прогласила подручје протеста као област високог ризика.
У Лондону људи марширају центром града у још једном протесту против закључавања.
Протести против епидемиолошких мера у борби против короне одржани су у Црној Гори и Хрватској. Сличне демонстрације актуелне су у 51 земљи света.
Суревњивости и трвења нису лишене ни политичке олигархије па су тако ЕУ и Велика Британија дошле на ивицу сукоба. Наиме, ЕУ одбија позив британске владе да испоручи вакцине „АстраЗенека“ против ковида 19 произведене у фабрици у Холандији.
Британци инсистирају на томе да фабрика „Халик“ у Холандији мора да им испоручи тамо произведену лековиту супстанцу јер је на то уговором обавезана.
Однедавно бивша чланица ЕУ до сада је вакцинисала много више људи него земље Уније пропорционално броју становника. Брисел је запретио блокадом извоза вакцина против ковида 19 у Британију како би заштитио оскудне дозе за своје грађане, а председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је да се епидемиолошка ситуација погоршава. С друге стране Уједињено Краљевство у свом уговору о снабдевању користи клаузулу која спречава извоз домаћих вакцина док британско тржиште не буде у потпуности покривено, наводе званичници ЕУ.

СРПСКИ ПАРАДОКС Наш парадокс је утолико већи јер је Србија прва по броју вакцинисаних и ревакцинисаних у Европи. А Србија је ретко када имала прилику да се пореди с државама које су на њу гледале као на трећеразредну земљу, скоро парију, која је служила за пример и истицање низа негативности, без обзира што су узрочници најчешће били сами критичари.
Рекло би се да свакодневне табеле боду очи јер се Србија по броју вакцинација на милион становника налази на првом месту у региону са 317.961, док су иза ње Мађарска с 205.582 и Словенија с 134.019 вакцинисаних особа на милион становника. По броју ревакцинисаних на милион становника, Србија је на првом месту у Европи, а иза ње су Малта, Данска, Швајцарска и Норвешка. По броју ревакцинисаних на 100 становника Србија је у Европи такође на првом месту, као и у региону, с 858.461 укупно ревакцинисаних, где је за собом оставила Румунију, Мађарску, Словенију и Хрватску. По броју вакцинација на 100 особа Србија се налази на другом месту у Европи, иза Велике Британије, са 31,8 особа, док је у региону по броју вакцинација такође на другом месту са 2.163.593. Испред Србије се у региону по броју вакцинација налази Румунија са 2.376.330 особа, док су иза ње Мађарска са 1.985.993, Хрватска са 365.082 и Бугарска са 362.721.
Све то није било довољно да многи не подигну глас, пре свега због рестриктивних мера за које тврде да им угрожавају посао и егзистенцију, без обзира на помоћ државе у виду разних олакшица, па чак и новчане помоћи.
Да ли се ради о потпуно спонтаним реакцијама или не, тек оне су уследиле после низа сукоба у Кризном штабу управо око нових мера због наглог погоршања опште ситуације и енормног пораста оболелих, а самим тим и увећане смртности, без обзира на изузетно успешну вакцинацију.

ПОДЕЛА У КРИЗНОМ ШТАБУ Некада јединствени у свим одлукама, па и оним најтежим, када је као најдрастичнија мера увођен полицијски час а његову контролу вршили наоружани припадници војске и полиције, данас се Штаб изразито поделио на медицински и политички део. Док медицинари позивају на потпуно „закључавање“ јер је епидемиолошка ситуација у Србији забрињавајућа, те да британски сој вируса постаје доминантан, Град Београд се залаже за „откључавање на српски начин“, што подржавају угоститељи, који се боре за то да раде бар до 21 сат.
Заменик градоначелника Београда Горан Весић изјавио je да је за борбу против вируса корона неопходно пронаћи „српски начин“, који би подразумевао примену рестриктивних мера својствених само за Републику Србију, јер је, како је навео, наша земља успешнија од држава Западне Европе по броју вакцинисаних, те да не би требало да „преписује“ тамошње мере.
Весић је то рекао након што је констатовао да најновије мере Кризног штаба праве велику штету привреди главног града, где је, према његовим речима, већ неколико десетина хиљада људи послато на две недеље неплаћеног одсуства. Због свега тога најавио је да ће на следећој седници штаба тражити да се те мере укину.
Поводом стања у угоститељству у петак, 19. марта, у згради Владе Србије одржан је састанак коме су присуствовали премијерка Ана Брнабић, министар финансија Синиша Мали, министарка трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић, представници Удружења ноћних барова и клубова, угоститеља из Новог Сада и „ивент“ (event) индустрије.
„Влада је спремна да додатно помогне угоститеље. Осим три пута по пола минималца, који су најавили за јул, тражили смо још један цео за август и надамо се да ће то усвојити. И поред покушаја колега из Новог Сада да договоре још неке олакшице, влада на то није пристала. Добро и битно је што смо влади представили проблем с радом до 20 сати и мислим да су на неки начин прихватили нашу сугестију да се радно време више никада не спушта испод 21 сат, јер, ако се то деси, ресторани не могу да служе вечеру, што значи да не могу да послују. Надамо се да ће то ускоро ступити на снагу и да ће ресторани радити макар до 21, ако не и до 22 сата“, рећи ће за „Спутник“ председник Удружења ноћних барова и клубова Миша Релић.

РАЗЛАЗ СТРУКЕ И ПОЛИТИКЕ Говорећи за РТС Весић је навео да поштује труд и огроман напор премијерке Ане Брнабић да направи компромис између захтева лекара и економских интереса Србије, славодобитно најављујући да ће (од понедељка, 22. 3, у 6 сати) бити отворено све осим угоститељских објеката и тржних центара. Он и његови истомишљеници као папагаји понављају да је једино решење у вакцинацији, као да су вакцине чаробни штапићи Харија Потера.
Све се то ослања и на најаву председника Србије Александра Вучића да ће Србија имати две фабрике вакцина и да ће годишње производити између 30 и 40 милиона доза. „Вакцина је сада моћно оружје, вакцина је живот“, поручио је Вучић на РТС-у и навео да ће једна фабрика бити на Торлаку, а друга ће се градити.
Да ли због прилично успорене привреде и мањка новца (иако се тврдило да га има довољно и да смо и ту испред многих европских земаља), тек наједном су политичари почели да тврде да мере илити „закључавање“ не дају резултате и да треба поступати сасвим супротно – све отворити и, наводно, добро контролисати онај ниво мера који не омета рад и привредне активности.
И док медицинари панично упозоравају да епидемија измиче контроли, што потврђују апсолутно попуњени болнички капацитети и већ поменути рапидни раст оболелих, и траже још рестрикција и „закључавање“ како би се што више смањили нежељени контакти, политичари тврде супротно, наговештавајући да су коначне одлуке ипак у њиховим рукама. А користиће их већ према оцени хоће ли им штетити или користити.

[/restrict]

Један коментар

  1. Кад планету погоди дотле непозната пошаст, стручњаци и држава уводе мере ради очувања живота нљуди и спречавања колапса здравствене службе. Народ то, у почетку, покорно прима, надајући се брзом крају свега. Кад се наде изјалове, долази, природно, до “замора материјала”: почињу протести. Против свега: ношења маски, забрана свих врста, ограничавања грађанских слобода, онемогућавања зарађивања за живот… и сви се питају: докле? јер тако не може да се живи неограничено дуго. Таква размишљања припадају неком другом времену, кад смо били врло срећни, а нисмо то знали. Сад је наступила нова стварност у којој доминантно место заузима не само овај ковид-19, већ читав арсенал мутираних корона и још којечега, који ће, бојим се, нападати унедоглед.
    Са временске дистанце од годину дана, кад се подвуче црта, све у свему, наша држава учинила је најбоље што је могла. Да ли је неко могао боље? Не верујем; треба само погледати Европу…
    Све што нам се, свима, дешава, треба ставити на душу онима који су то пројектовали, почев од дизајнирања вируса у лабораторији, преко неефикасних вакцина типа Фајзер… Бес би требало управити према Гејтсу, Сорошу, Рокфелеру… – данашњим господарима живота и смрти, одн. према оној шачици најбогатијих којима то није доста, и који сањају да свет спасу – на свој начиин – пречицом… Ко не верује у заверу, нека прочита роман Дена Брауна ИНФЕРНО (пакао), ШТАМПАН много пре појаве пандемије ковида-19 – 2013. године, у коме, у фикцији, писац лепо описује могућности савременог биоинжењеринга – у неким деловима као да је описао садашња догађања… То је НОВА РЕАЛНОСТ; она постаје део нашег свакодневног живота, а ми само треба да се навикнемо…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *