Да ли је претња „рат пред вратима“ стварнија но што је у нашем колективном мњењу то освешћено, и да ли су апсурдним политичким и пропагандним „шминкерајем“ заузети сви они које би пред нацијом требало да се изјасне „на околности спремни за одбрану“, питања су око којих тешко да би у овом тренутку у Србији било сагласности. У колективној слутњи и овдашњем расположењу нешто друго, међутим, није спорно: опште (пред)осећање опасности, нарасло у атмосфери претњи и неприкривеног насиља, који су подразумевајући део званичног протокола међународне сцене и стварности коју данас живимо.
Поново се у Европи спремају ратови, мимо воље њених народа, упозорава сада проф. др Митар Ковач из Евроазијског безбедносног форума. У својој анализи (Факти) напомиње да „Европска унија и НАТО, пре свега под утицајем САД, креирају нове кризе и сценарио рата, слично као што је то чинила Немачка пред Други светски рат“.
Глобално, атмосферу новог страха и егзистенцијалне угрожености већ дуже од дванаест месеци потпирује лудовање с корона наритивом, правилима и статистиком, те безочним порицањем могућности повратка у нормалан живот. Мање упадљива, тактикама хибридног ратовања медијски скрајнута, јесу предочавања опасности од избијања оружаног сукоба глобалних размера.
О приликама којима идемо у сусрет професор Ковач говори подробно: „У току 2021. године НАТО ће појачавати притисак на западне границе Русије. У мају-јуну, алијанса ће одржати највеће маневре након Хладног рата – ’Бранилац Европе 2021’.“ Какав симболичан назив, који не одражава истину и суштину НАТО припрема у Европи. Суштински би одговарао прави назив „НАТО офанзива 2021“.
Подсетимо, у прошлом броју Печата било је речи о упозоравању Вашингтона на могућност да америчка агресија и потпуно игнорисање интереса руске државе (не)очекивано доведу до извесности „краја историје“, али не у познатој идеолошки програмираној интерпретацији него у најтрагичнијем облику – у глобалном уништењу. Реч је о цитираној анализи једног од водећих америчких „кремљолога“ Дмитрија Сајмса, који упозорава председника Џоа Бајдена да не може више да игнорише Русију и њене легитимне интересе, нити да врши бесконачни притисак на Кремљ, јер ће се то веома негативно одразити баш на америчке интересе. Ако амерички непрестани притисци на Москву „без било каквих подстицаја и дијалога с њом – могу довести до краја историје људске цивилизације“, да ли је опасност од отварања линија ватре на другим просторима, посебно европским, мање забрињавајућа? За одречан одговор заслужан је и јужни правац овогодишње НАТО офанзиве.
„Један број вежби намењен је и тзв. Западном Балкану. Посебна пажња биће посвећена заједничким вежбама у Црној Гори, на тзв. Косову и у Албанији. Вежбе ПВО и са ракетама земља-земља одржаће се у Бугарској и Румунији, а Мађарска ће служити као оперативна дубина у другом ешелону.“
У овим плановима изгледни „сценарио рата“ не назиру само песимисти. Када је о Србији реч, механизми деловања јединствени су у својој бруталности. „Конструктивни дијалог је за НАТО добровољни пристанак на разбијање државе, као што су то урадили са бившом СФР Југославијом и што чине сада са Србијом“, подсећа Ковач.
Отуда није изненађујуће када председник Александар Вучић, после седнице Савета за националну безбедност у протеклу суботу, изјави да се од Србије „на целој западној хемисфери“ очекује да прихвати независност Косова. Препознајемо ли Сајмсово очајање поводом несувислости потпуног игнорисања интереса једне државе?
Изасланик „целог“ Запада (специјални представник ЕУ за дијалог Србије и Косова) Мирослав Лајчак прошле недеље је боравио у Београду и Приштини. Његови коментари („статус кво није нешто што Европа подржава“, „владе немају луксуз да бирају приоритете и стога се очекује наставак дијалога“) само су појачали овдашње националне фрустрације. Премда многи сумњичаво врте главом када се помене да се чине „огромни притисци“ на Србију, ево једног занимљивог примера где се открива које се хибридне тактике предузимају у том правцу.
У осврту поводом Лајчаковог боравка у Београду, немачки Дојче веле (ДВ) објављује: „Преговара се да би се упаковало признање Косова.“ Саговорницима ДВ све је јасно, поготово када то најављује наводно тоталне српске губитке.
„Интересантно је како смо од концепта ’више од аутономије, мање од независности’ дошли до момента где заправо разговарамо о модалитетима признавања Косова. У овом тренутку сврха тог дијалога за Србију је само како би се нашао неки модел по коме ће Србија имплицитно или експлицитно признати Косово. И мислим да Вучић већ пар година покушава да припреми терен за то кроз различите институције које су се до сада томе противиле, попут Цркве, војске или САНУ.“ Ово за ДВ каже Наим Лео Бешири, директор Института за европске послове. Неспорно, најважнији део ове стратегије јесте убеђивање јавности, српске посебно, да је све одлучено, да су преговори фикција и камуфлажа. Разуме се да се то у овом кругу не именује као тактика спиновања, ширење дефетизма или провоцирање осећања националне поражености међу Србима.
Корисне напомене за сналажење у предоченом вербалном и појмовном галиматијасу, рецимо у поменутим Лајчаковим исказима, даје нам сјајно размишљање публицисте Дмитрија Дробњицког.
„Западни глобални новоговор је непријатељски свим народима и суверенитетима. Суверенитет је штетан појам и искључен је из језика глобалног руководства. По самој логици глобалног језика – саморазоружавање и повлачење (пред Западом) једино су исправно понашање. Све остало је, наравно, агресија.“
Јесу ли нам сада јасније поруке доброг Лајчака? У овом случају олакшање је што разумемо и контекст. Дробњицки пак каже: „Ако се не зна контекст, све може изгледати као акутни облик шизофреније, кад пацијент губи контакт са стварношћу. Али много је разумније претпоставити да се ради о посебном језику, коду у којем наизглед разумљиве речи значе нешто сасвим друго.“
Дакако да беневолентност европског изасланика значи „нешто сасвим друго“ од „наизглед разумљивог“. И није „акутни облик шизофреније“ већ форма високе бескрпулозности овлаш увијена у семантичке бравуре!
Проницљиви Рус иначе сматра да је наш главни проблем што и сами прихватамо новоговор који води у појмовно беспуће. Ако уважимо његов савет да би требало да почнемо да говоримо на свом језику, и да се споразумевамо речима чије је значење семантички разговетно, те да, за почетак, тако проговоримо „између себе“, не само да ћемо јасније сагледати прилике и своју судбину већ и могућности да превладамо трагичну садашњицу.
Извесно је да новоговор доприноси својеврсном затамњењу неупитних чињеница: агресивне управљачке елите Запада нам одузимају територију, мењају будућност, уз то нас и својим шизофреним говором заводе за Голеш планину.
Срби данас јесу у својеврсном историјском ћорсокаку, но у једнако великом ћорсокаку, или шкрипцу, налази се и велики део света. Извесно је, међутим, да би се чак и у новоговору тешко нашло објашњење за разлоге који нас могу убедити како су наше шансе да превладамо тешке проблеме и да се извучемо из историјског шкрипца мање него што су то шансе других, агресиjом и отимачином циљаних, народа.
Актуелно, нема шта. Као лаици у области финансија, помишљамо на новоодштампане хиљаде милијарди $ које одлазе превасходно на клађења, и питамо се која би то домаћинска кућа дуго издржала. Видећи то, скромни Свет дискретно се удаљава од $ чиме лудовања долазе на наплату све мањем стаду. . . Тако да, све ће бити да ми и не слутимо чабар који је непосредно пред онима који још једино силеџијају. Али који су стварни домети тога ? Згазиће понеку малу државу и ? Недавно налетех на обавест да Русија усавршава оружје којим планира да гађа управо стварне дрмаџије ! Ни на неком Тихоокеанском оточју неће се моћи сакрити, нигде ! Нису они наивни и необавештени, тако да је веома могуће да је ово таламбасање пред важне преговоре ? Присетимо се да је раније Америка пред сваке важне разговоре имала неки “рат звезда” и сл.
Ваљда је Вучић свестан да, потпише ли предају Косова, он ће међу нама заменити све Ђаволе, Шејтане и Шуетине овог Света ! Такву “одговорност” од њега нико овде не очекује. Нема ли куда, нека се повуче ! Осрамотили смо се секући главу Карађорђу. Неопевано смо се осрамотили предајом Милошевића у руке џелата. Нисмо се прославили ни са Ђинђићем, као ни акламацијама “Вуче, Вуче…” Докле ћемо се срамотити ?!
NATO “Branilac Evrope 2021” (navodno), a u suštini “Nato ofanziva 2021”. Odlična konstatacija u članku.
HLADNI RAT je uvod u ostvarivanje potencijapnih vojnih geopilitičkih i strateških projekata Amerike. Zato se Nato ubrzano širi na Ruske granice, priključuje u svoj Savez i Balkanske i Baltičke države. U početnoj fazi Amerika uz pomoć EU “proizvodi” i “koristi” krizna žarišta u svetu za svoje ciljeve. Na Kosmetu je iskoristila krizno žarište, iskoristila albanizaciju-islamizciju KiM i oružani sukob Srbije sa albanskim separatistima da otmu teritoriju, razbiju integritet pravoslavne Srbije, suprotstave je bratskoj Rusiji i onemoguće njen kooperativni uticaj na Balkan. Zato Nato širi vojne vežbe na uralgičnim tačkama sveta, po najavama i na Balkanu, na terenima BiH, Kosova, Crne Gore, Albanije. Bugarske, Rumunije… kao pretnja-zastrašivanje Srbije da požuri sa “kompromisom” (možda ZSO) kojeg će proglasiti za normalizaciju i priključenje Kosova u punopravno članstvo u UN (kompromis će biti priznavanje KS, neće tražiti lično priznavanje od Vučića-Srbije – sporazumni dokumenat je priznavanje-tapija-vlasništvo). Perfidna politika.
STRATEGIJA-TAKTIKA Nato-Amerike su politički pritisci, ekonomske sankcije, politički sprovodnik – unutrašnji faktor: separatistički elementi, promenljivi-kapitulantski političari, autošovinisti, petokolonaši, vojna agresija sa daljine itd. SAD nije uvek sprovodio planirane ciljeve, primer, kao što je bila dugogodišnja pretnja Iranu da će biti meta Nato-a, pod optužbom ako NE zaustavi proizvodnju “hemijskog oružja” za masovno uništavanje. Drugi primer je pretnja Amerike nekim muslimanskim državama da će platiti visoku cenu za učestvo u terorističkom napadu i rušenju dve zgrade-kule bliznakinje u Njujorku, koja do danas nije ostvrena. Gde su suverenističke države politički-ekonomski-nacionalno-verski-duhovno jake, a narod jedinstven i složan – tu Nato preskače. nema šta da traži.
PRETNJE SRBIJI su zastrašivanje da preda teritoriju KiM. Od koncepta “više od autonomije, manje od nezavisnosti – došlo se do momenta da se razgovara o modalitetima priznavanja Kosova. Pitanje je zašto Srbija, poslušno, prihvata i usmerava politiku da preda Kosovo prihvatanjem veleizdajničkog Briselskog sporazuma. Video se taj kapitulantski proces i u nastvku preuzimanja vlasti, kada je AV 2012 prvi put posetio Ameriku, u povratku je govorio, citiram, čekaju nas teški i bolni pregovori o Kosovu, a ni jednu reč nije rekao srpskoj javnosti po čemu će biti “bolni” pregovori (po instrukcijama Amerike), nego je odmah 2013 u startu potpisan (izdajnički) Briselski sporazum kojim su Kosovu dati svi atributi države (dokumenti se potpisuju na kraju sporazuma). Što je najgore, do danas sporazum nije predat srpskoj skupštini na debatu? Zato je u startu briselskih pregovora (2013) usvojen politički princip: “ništa nije dogovoreno dok se sve ne reši” (znači pred svršen čin, kad se preda Kosovo).
LAJČAKOVA POSETA Prištini i Beogradu, i Briselski sastanci, ima za cilj da pripremi teren za “priznanje Kosova”. I pored toga, Lajčak je u svojim iskazima u Briselu i Srbiji izrekao jednu stvar koja politički mnogo odgovara Srbima-Srbiji, a to je, citiram: “na stolu su sva “otvorena” pitanja izmedju Srbije i Kosova, i ona koja nisu do kraja završena, i sva druga-nova pitanja koja se postave”. – ZAŠTO Srbija ne postavi pitanje Briselu – povratak na Kosovu 250.000 proteranih Srba (po nalogu UN da se svi proterani vrate: svi albanci-šiptari su se vratili, ima i novonaseljenih iz Albanije na Kosovu, a Srbima je onemogućen povratak da bi Albanci oteli Kosovo). Po tom osnovu da Srbija odmah “odbaci sporazum” kojim se oduzima Kosovo od Srbije, predaje albanskim muslimanima zbog političkih ciljeva EU-SAD, dok još ima vremena? …
Srbija je u velikom škripcu zbog KiM. Za osam godina pregovaračkog Briselskog procesa Srbija je mogla osam puta da odbaci veleizdajnički Briselski sporazum kojim se otima KiM od Srbije, ali nije. Od koncepta “više od autonomije – manje od nezavisnosti”, došlp se do koncepta da se razgovara o modalitetima priznanja Kosova. Sako što koncept *više od autonomije…* zvanićno nije bio na dnevni red UN-a ili Brisela, dok se o modalitetima predaje-priznanja Kosova razgovara-pregovara na medjunarodnom forumu u Briselu kroz Briselski sporazum.
MODEL, ili opcija (B. sporazum, razgraničenje, korekcija, zamena teritorije, kompromis… za finalizaciju i priznanje KS), koji će biti predstavljen u formi “kompromisa” za sveobuhvatno rešenje, najverovatnije će biti dobitak za Srbiju formiranje Zajednica srpskih opština-ZSO (po zakonima i Ustavu Kosova, sa statusom istim za sve kosovske opštine, nema nikakva zakonidavno-izvršna ovlašćenja… kako piše u Briselskom sporazumu. Iako je 2013 god. formirana ZSO, a 2015 potvrdjena sa minimalnim izmenama (po M. Djuriću Srbija pobedila 5:0), u toku, kao, nastao problem: Kosovo neće da izradi STATUT rada ZSO-a, Djurić tražio zajedničku izradu sa KS, predlagala i EU – SRB i KS posebno da izrade statute i dostave ih na uskladjivanje, ništa od toga- Srbija je stalno potencirala da nije dobila formiranje ZSO…? STATUT je interni akt, nadležnost ZSO? To su indicije koje govore da se ZSO kao “alibi” čuvala za finalizaciju BS, kao, Albanci da formiraju ZSO za Srbe, i to proglase za kompromis o normalizaciji – da Kosovo dobije stolicu u UN.
ZATO Lajčakove posete Prištini i Beogradu, i svih relevantnih faktora EU i SAD o Kosovu u zadnje vreme, i domaći zvaničnici (Ana Brnavić juće kaže: svi dogovori i sporazumi moraju najbrže da se implementiraju) u zadnje vreme potenciraju da se svi dogovori od 2013 do danas obavezno ispune-implementiraju, u prvom planu Zajednica srpskih opština (ZSO)?
NAJNOVIJI SLOGAN AV-a: “nikome sve – svakome nešto” – nema nikakvu logiku sa suštinom Briselskog sporazuma, pravi se paralela-poruka da je i Kosovo dobilo nešto (sve državne atribute, sa kompromisom koji se očekuje i stolicu u UN), i da će i Srbija dobiti nešto (ZSO po zakonima i Ustavu Kosova, sa statusom istim za sve kosovske opštine kako nalaže Briselski sporazum(!))? STOP Briselskom sporazumu – otimanju-predaji srpske teritorije KiM!!!
Донекле упућени у препредености англосакса, и немилосрдну упорност Немаца, а познајући нашу лаковерност и слабост у преговорима – имамо много разлога да се бојимо да нам следи некакав “компромис” а заправо капитулација. За одустајање од претензија на своју исконску домовину и свету земљу, добићемо лилихип, да лижемо док они не смисле и пусте у погон ново кризно жариште на путу стварања предкумановских наших граница. Дотле ће трајати и распра у тумачењу тачака уговора, које ће бити тако закукуљене да шиптарима дају што траже а наши да се бране да то шиптари лоше тумаче итд.
Али шта је с нама ? Докле ћемо љубити скуте џелатима ? Мирно гледати док наши представници нетранспарентно “преговарају”, да бисмо кад све буде касно вајкали се и оптуживали злочасте енглезе за злоумисао. Зашто ми сами сада не кажемо НЕ !
Какви год да су нам противници, има ту и нашега масла !
Prava suština ,tako treba govoriti o lažnim pregovorima,tu nema nikakvih pregovora već golo prihvatanje ucjene,kada se prihvati jedna odmah se nameće druga,tako u nedogled .!!!!
Kako je moguće da se “naši pregovarači” hvale da su izvršili sve potpisano i dogovoreno a Šiptari imali samo jednu obavezu,formiranje ZSO,pa ni nju nisu implementirali !!Kakva servilnost !!
Nakon 8 godina pregovora,glavni pregovarač izjavljuje da ne zna šta se od njega traži,to samo potvrđuje kapacitet i sposobnost “pregovarača”.
Kako je moguće,za poštenog i pametnog čovjeka i Srbina,voditi dijalog sa neprijateljima o nečemu o čemu razgovora i pregovora nema.!!!
Svaka srbska budala zna šta je krajnji cilj lažnih pregovora,samo ne znaju oni koji pregovaraju.!!!
Bravo za Toplicu.
@Toplica. Tvoj komentar je vrlo konkretan, stručan, suštinski jasan i precizan. Zbog perfidne kapitulantske politike o Kosovu, Briselski sporazum nije prošao skupštinsku proceduru, prikriva se od srpskog naroda, o njemu se govori samo u naslovu: Briselski sporazum, Zajednica srpskih opština… i daje kontradiktorno tumačenje? Ništa konkretno se ne govori o tekstu -15 Odredbi sporazuma?
ZATO je u startu Brisellskog sporazuma 2013, u briselskim dokumentima ugradjen slogan: ” (kao) Ništa nije dogovoreno – dok se sve ne dogovori”? U zadnje vreme češće potenciran u Srbiji i na Zapadu. To znači “pred svršen čin” – dok se ne pronadje kompromis za zamajavanje Srba – a Kosovo učlani u UN(!). Tada će biti sve kasno. Pravdaće se Srpski državnici da velike sile, SAD-EU rešili Kosovo, a faktički Srbija Briselskim sporazumima predaje teritoriju!