Прави задатак свих будућих литија као нашег проналаска за обарање власти – треба да буде борба против колонијализма, а не борба за пуку промјену власти. Економију је немогуће промијенити, тј. унаприједити без промјене својинског односа, учи нас политиколог Милан Миленковић. У условима окупације нема економског програма јер економски програм поставља окупатор
Годишњица је короне, смртоносног пројекта глобалистичке елите.С обзиром на то да је Клаус Шваб, оснивач и директор Свјетског економског форума у Давосу, почетком јуна 2020. представио књигу „Ковид-19: Велики ресет“, у неку сам руку поносан што се синтагма Велики ресет можда први пут у домаћој периодици појавила 19. јуна, у мојој јубиларној, 50. колумни писаној за „Печат“. Од тада се много тога догодило, па су и врапци почели да цвркућу како се глобално ресетовање има догодити кроз пандемију вируса корона. И да ће пандемија имати пет градацијских таласа.
Ако нешто доказује да је вирус генерисан, то доказује.
Циљ Великог ресета је револуција која би да устоличи чисто зло.
Скраћивање животног вијека и стерилизација у циљу смањења свјетске популације у размјерама које нико никад није покушао, глобална контрола иманентна е-логору и четврта индустријска револуција с вјештачком интелигенцијом која ће истиснути стотине милиона људи с радних мјеста и денационализованим владама омогућити да уђу у приватне просторе наших умова. Технологија која је до сада била ОКО људи, спрема се да буде У људима. Револуција ка злу предвиђа декарбонизацију привреде, још богатије богате, генетски модификовано поврће и синтетичко месо за све вакцинисане који су још живи, укидање приватне својине, државни капитализам и стварање глобалне касте господара и касте робова.
Све што сам каталошки набројао одавно је казано у ранијим етапама предиктивних прогноза. Све што ће бити, унапријед је речено. Као нпр. прије годину дана, да ће уопште бити другог таласа. Па онда да ће бити трећег. Вође револуције смртоносног пројекта знају да ће бити и петог таласа, крајем 2021 / почетком 2022, но то ће нам тек рећи, концем љета. Од народа, у генитиву множине, очекује се да те прогнозе, које су заправо план – мирно прихвате. Сви да прихватимо у руке сапун који нас води на мјесто гдје туш и није предвиђен. Него смрт.
Већ трећег јула 2020. писао сам у „Печату“ да Велики ресет има за циљ да октроише финалне забране у нама знаним животима. Уколико је читалац замислио једну мрежу ситног ока око јата ситних сардуна (из кога је нека рибица и могла да умакне), сада нека замисли 8 или 16 или 32 или 64 или 128 мрежа око читаоца овог текста. Ако се кроз једну мрежу и може да умакне, кроз 128 може ли?
Антиковид вакцина неће, о парадокса, до петог таласа зауставити фамозни вирус. Биће све више вакцинисаних, и они ће, о! још једног парадокса!, бити ипак у стању да шире деболецу. Ако нешто доказује да је вирус генерисан, ово доказује.
За све вријеме, од трећег до петог таласа, наши ће дични државници вјерно слиједити упутства глобалиста јер су дали динар да уђу у коло а два за излазак или немају или неће да дају. Нама знаном свијету пријети слом економије.
И наше нас вође воде преко ивице литице.
Као што је Њемачка добила бефел да економски науди сама себи уводећи Русији санкције под обавезно, као што су временом многе земље добиле наредбу да се унереде по властитоме коду (при чему Србија и Црна Гора нису једине), тако су се стекли услови да све земље које дугују исувише (а све дугују исувише) треба да поједу оно што се не једе, и самоуниште своје економије. Ми колективно мислимо да је то немогуће јер је алогично, али мештар Клаус Шваб у свом горепоменутом бестселеру тврди супротно. Превише је људи, кажу сатанисти, и треба их потаманити. Али ако плански, плодовима четврте технолошке револуције, укину стотине милиона радних мјеста, милијарду можда, неће ли сав тај народ устати? Наравно да гладан хоће. О чему се расправљало у Давосу 2020. године? Управо о томе како се носити с побуњеним народним масама. Била је то главна тема Свјетског економског форума.
Јесмо ли то ми остављени управо на немилост и на немилост? Можемо ли заиграти на опозициону карту и смаћи ове нове српске мајке, ове нове Недиће?
Хајде да на најсвежијем примјеру, оном црногорском, видимо шта се догодило, и да ли је преврат могућ…
Стотине хиљада, махом Срба из Црне Горе дигло се 2019–2020. на Први хришћански устанак, јединствен у савременом свијету. Проблематичан је био тзв. Закон о слободи вјероисповијести, заправо закон о одузимању имовине Српској православној цркви. Шта су Срби добили? Не много. Закон је стављен на стендбај, јер православна црква више никад неће престати да буде мета сатанизованих глобалиста.
Није било довољно развластити Мила Ђукановића да би дошло до промјене власти. Јер власт држе странци. Ни промјена Вучића не би значила стварну промјену власти, јер власт држе странци. Прави задатак свих будућих литија као нашег проналаска за обарање власти – треба да буде борба против колонијализма, а не борба за пуку промјену власти. Економију је немогуће промијенити, тј. унаприједити без промјене својинског односа, учи нас политиколог Милан Миленковић. У условима окупације нема економског програма јер економски програм поставља окупатор.
У условима окупације нема економског прогреса јер економски програм кад и антипрограм креира окупатор.
Да нас нова индустријска смрт не би дочекала иза петог таласа, ваља устати.
Формула за стицање глобалне слободе наоко је лака. У тој једначини, Теразије су само симбол, употребљив и у Риму, Берлину, Токију, кад и у Вашингтону, Лондону, Бриселу.
Пазимо:
Слобода је збир политичара, бандера и Теразија.
Програмски формат Светионика јесте да бљеска с управо бококоторске нулте надморске. С једине географије на свијету на којој наш народ и даље живи уз море
О деветомартовским демонстрацијама 1991. мало се пише јер су и данас обавијене велом тајне. Стварни организатор демонстрација никада није откривен. Али нешто се ипак зна. Новинари главних београдских медија који су учествовали у деветомартовским демонстрацијама врло брзо после тога добили су најбоља места у својим редакцијама (уредничка, дописничка из иностранства) и задржали су их до краја каријере. Сви су били чланови такозваних независних новинарских синдиката које је почетком деведесетих година формирао Слободан Милошевић у договору са Џорџом Сорошем. Увођење Сороша у Србију била је једна од највећих Слобиних (и Мириних) грешака која је скупо коштала и њега и Србију.
Јесте ли сигурни да је Милошевић довео Сороша у Србију, господине Анђелковић? Зар Слоба и Мира нису били антиглобалисти? Како је то могло да им се деси? Ако је то што тврдите заиста тако, онда су заправо они започели уништење Србије. То што су и себе уништили видим као неку космичку правду, у том случају.
После петооктобарског пуча 2000. највише је профитирала финансијска олигархија ЈУЛ-а. Многе чињенице указују да су западне обавештајне службе главно упориште у Србији деведесетих имале баш у овој партији. ЈУЛ је и формиран на иницијативу Ричарда Холбрука. Наравно да огромна већина чланова ЈУЛ-а није имала појма шта спремају најбогатији људи њихове партије, у сарадњи са Сорошем. Финансијска олигархија ЈУЛ-а, која је почетни капитал стекла захваљујући Мири Марковић, издала је и своју партију и своју земљу и свој народ. ДОС је био само икебана.