Страни фактор

Зашто је био прислушкиван председник Србије и да ли је био планиран државни удар

Поразно је за обавештајно-безбедносни систем Србије што је до информације да је прислушкиван дошао сам председник Србије Александар Вучић, а не службе које воде рачуна о његовој безбедности. Информацију је добио од полицајца који је у томе учествовао, али је схватио да је то незаконит и опасан преседан и да нешто мора предузети. Није знао ко стоји иза тих незаконитих радњи, изгубио је поверење у комплетан систем руковођења МУП-ом, па је транскрипте и дискете прислушкиваних разговора доставио председнику лично. Поред председника, прислушкивани су неки чланови његове породице, пријатељи и најближи сарадници. Иако је ситуација била алармантна, председник није одмах објавио информацију, што је био мудар потез, јер је требало кадровски припремити министарство за велике промене и велике акције.

[restrict]

СПЕЦИЈАЛНЕ ИСТРАЖНЕ МЕТОДЕ Тако се рокада двојице министара, Александра Вулина и Небојше Стефановића, може третирати као кадровска припрема за истовремено „проветравање“ обавештајно-безбедносног сектора и покретање широке и одлучне акције обрачуна с организованим криминалом.
Прикупљени су неспорни докази да је председник прислушкиван из прислушног центра Службе за специјалне истражне методе (ССИМ) МУП-а Србије. Било је то заиста нечувено, да се председник прислушкује из институције која би требало да га штити у безбедносном смислу. Тек тада је установљено да тај прислушни центар нико не контролише, што је остављало изузетне могућности за злоупотребу. Све друге обавештајно-безбедносне институције којима је прислушкивање редован посао – БИА, ВБА и ВОА – контролише скупштински Одбор за контролу служби безбедности, који повремено врши увид у то кога прислушкују и да ли за то имају потребна одобрења, али нечијом омашком ССИМ МУП-а Србије овом контролом није обухваћен.
Непријатна сазнања су проширена, јер је утврђено да су чланови породице председника Вучића, његов син Данило, брат Андреј и отац Анђелко, поред прислушкивања, дуже време незаконито праћени, и то од стране полицајаца ССИМ-а. Куриозитет, па и права безбедносна брука било је сазнање да су прислушкивани и оперативци, па и начелник БИА Братислав Гашић. Службом за Специјалне истражне методе, која је радила незаконито и „илегално“, руководио је Дејан Миленковић, али и он, и његови потчињени дали су писмене изјаве да су у вези с тим усмена наређења добијали од државне секретарке Дијане Хркаловић. Сви полицајци који су на неки начин учествовали у незаконитим радњама испитани су на полиграфу, и сви су пали. То значи да су лагали на кључна питања и да су свесно учествовали у завери.

ИНОСТРАНЕ ОБАВЕШТАЈНЕ АКТИВНОСТИ Наравно да се одмах посумњало да је у питању шпијунажа, и у току су покушаји да се утврди коме су обавештајни подаци сукцесивно уступани и у коју сврху.
Многи су у свему томе препознали обавештајне активности страног фактора и припрему државног удара у Србији. Истрага је неспорно доказала да је председник Србије прислушкиван најмање 1.572 пута, без икаквог правног основа. Докази су уступљени Тужилаштву за организовани криминал и сада се чека квалификација ових кривичних дела и судски поступак против одговорних лица.
Неспорно је утврђено и да су високопозиционирани руководиоци МУП-а омогућили криминалцима црногорског Кавачког криминалног клана да користе обавештајне податке њиховог прислушног центра. Не зна се прецизно коме су још ти подаци уступани, али се то може с великим степеном поузданости проценити.
Кавачки клан је под стриктном контролом Агенције за националну безбедност Црне Горе (АНБ), која има изванредну сарадњу (то подразумева и размену обавештајних података) с албанском, приштинском, хрватском и бошњачком обавештајном службом (агенцијом). Зна се да ове балканске обавештајне службе контролише и усмерава ЦИА, и нема никакве дилеме да су ови обавештајни подаци и њима уступљени. ЦИА је те податке несумњиво поделила са својом братском британском службом МИ6, али и с немачком БНД-ом с којом одлично сарађује.
Значи, бројне балканске и светске обавештајне службе су вероватно користиле обавештајне ресурсе МУП-а Србије, који су много шири од онога што је прикупљено незаконитим радом према председнику Вучићу. Код високих руководилаца МУП-а свакодневно се сливају и други обавештајни подаци и званичне поверљиве информације о свим сегментима друштва. Тако је с обавештајног становишта проблем далеко сложенији, и нанесена штета далеко је већа него што на први поглед изгледа. Питање је да ли ћемо икада утврдити чега су се све странци дочепали и на који начин ће то злоупотребити. Све што буду могли употребиће за планирање нових акција хибридног рата против Србије, а који ће нова америчка администрација сигурно интензивирати.

АТЕНТАТ И ДРЖАВНИ УДАР Већ дужина периода прислушкивања председника Вучића и број прислушкиваних разговора, као и чињеница да у њима није било података погодних за његову компромитацију, указује на још драстичнију могућност да је неко систематски пратио и проучавао његово кретање по времену и простору, како би установио погодна места за атентат.
Кроз реализацију акције „Отимач“, којом је разбијена и похапшена криминална група Вељка Беливука, видело се да је припрема атентата била у завршној фази. Планирано је да се изведе снајпером, с дистанце, у погодном тренутку и оптималним условима. Пронађено је и заплењено више снајпера који су за то намењени, с квалитетним оптичким уређајима. Били су сакривени у тајним „штековима“ мафије, као и одговарајућа снајперска муниција. Оперативним путем документована је обука у руковању снајпером, и конкретне припреме за акцију. Инструктажу је вршио врхунски снајпериста, бивши припадник 63. падобранске бригаде. Акција је планирана у јануару, на откривању споменика Стефану Немањи, али се одустало због јаких мера обезбеђења.
Значи, знамо ко је требало да изврши атентат, али још увек не знамо ко су наручиоци и финансијери атентата и државног удара. Планирано је да криминалци оружјем направе хаос и створе услове да њихови људи из политичких и државних структура преузму власт уз активну подршку страног фактора. Нема званичних информација ко су „њихови људи“ у политичком и државном врху, иако о томе има поприлично спекулација у медијима.
Није спорно сазнање да је страни фактор заинтересован да се председник Вучић склони с политичке сцене Србије. Сви покушаји његовог придобијања да своју политику прилагоди западним а не српским интересима су пропали. Постало је јасно да он неће признати лажну државу Косово, да не прихвата ревизију Дејтонског споразума на штету Срба из Републике Српске, да је непоколебљив у вођењу независне и политике војне неутралности, и да се неће одрећи братских односа с Русијом и пријатељске сарадње с Кином.
Пошто су пропали и дугогодишњи покушаји његове компромитације измишљеним аферама и медијском пропагандом, једино је атентат остао као реална опција да се уклони сметња за реализацију западне стратегије за Балкан. Зато ће моћне западне обавештајне службе тајно подстаћи и подржати сваку идеју промене власти у Србији. Подржаће свакога, од криминалаца, преко политичко-тајкунских група, до обавештајних служби из нашег окружења које на томе интензивно раде.

ЦРНОГОРСКО-АЛБАНСКА ВЕЗА На присуство страног фактора упозорио је и председник Вучић а он сигурно има поуздане информације: „Имамо индиције да је умешан страни утицај у ове криминалне радње. Немамо доказе, имамо индиције.“
А шта ми то до сада имамо као чињенице и као индиције које воде према страном фактору? Као што је већ речено, неспорно је утврђено да је криминална група Вељка Беливука део црногорског Кавачког клана. Постоји безброј необоривих доказа да је Кавачки клан под контролом црногорске Агенције за националну безбедност и црногорског председника Мила Ђукановића. Беливук је недавно, приликом боравка у Црној Гори на позив Радоја Звицера, шефа Кавачког клана, имао заштиту од стране АНБ и третман ВИП личности. Морамо се упитати шта је то Беливук договарао у Црној Гори, а што није могло да се пренесе средствима везе или куриром? Какви су то били договори и планови? Шта то значи ако званична Црна Гора затражи да се он пребаци у Србију хеликоптером МУП-а Црне Горе? А знамо да Мило Ђукановић већ дуже време ради на томе да превратом мења власт у Србији.
Знамо да су приштински лидери у чврстој вези с Милом Ђукановићем, рекло би се, на истом послу. Изненада се у Србији појављује највећи балкански нарко-бос Насер Кељменди, који је под контролом албанске и шиптарске обавештајне службе и шиптарских злочинаца Рамуша Харадинаја и Кадрија Весељија.
Много говори чудна коинциденција да и Мило Ђукановић и Рамуш Харадинај истовремено и отворено најављују уклањање Александра Вучића и преврат у Србији. Значи, и Мило и Харадинај нешто знају и о томе отворено говоре. Тиме су сами себе ставили на списак потенцијалних наручиоца и финансијера атентата на председника Вучића и евентуалног преврата. Знамо ко још има велики интерес да се с политичке сцене Србије уклони Александар Вучић – то су бошњачки лидери у Сарајеву и хрватски лидери у Загребу, за које знамо да су у чврстим везама и с Милом Ђукановиће и с приштинским руководством.

БРИГА И НАДА Шта улива поверење а шта забрињава када је у питању будући развој ситуације у обрачуну с организованим криминалом?
Улива поверење што су две велике акције МУП-а успешно реализоване и предате у надлежност Тужилаштву за организовани криминал. У акцији „Отимач“ предати су и докази и ухапшени извршиоци кривичних дела, док су у акцији „прислушкивање председника“ предати само докази јер није било хапшења. Чињеница да у другој акцији није било хапшења баца сумњу да ли ће класификација кривичних дела бити исправна. Јер незаконито прислушкивање није активност која може фигурирати сама за себе него је редовно везана за шпијунажу, покушај компромитације, државни удар, или нека друга тешка кривична дела. Ако тужилаштво и суд не препознају и не повежу ова кривична дела, то ће бити промашај. Није баш добар пример за поређење, али зашто не рећи да је у Турској након покушаја пуча ухапшено преко 6.000 лица, од којих је 1.200 осуђено на доживотну робију.
Поверење уливају и информације да полиција и БИА, иако си завршиле две велике акције, успешно раде даље и контуре нових акција на сузбијању организованог криминала већ се наслућују. Открили су нови арсенал илегалног оружја негде између Шапца и Лознице (баш на подручју где се појављивао албански нарко-бос Кељменди). Ради се о модерном и ефикасном оружју, где се поново појављује снајпер, један од најмодернијих и најбољих. У исто време полиција је открила покушаје стварање неке нове „младе“ криминалне групе која покушава наставити прљаве послове Вељка Беливука. Налогодавци и финансијери атентата и државног удара још увек нису откривени, тако да све то личи на нове покушаје да се „заврши посао“.
Улива поверење одлучност и упорност државног врха да се борба против организованог криминала води до краја, али забрињавају нови притисци и претње са Запада који ометају ту борбу. Докле та дрскост може да иде види се по сугестијама председнику Вучићу – „да Србија не треба да штрчи у погледу развоја и напретка у односу на регион, да се то мора нивелисати, и да не треба да се хвалимо својим успесима“. Значи, стварно успешна и развијена Србија некоме ко је веома моћан – смета, и он нам дискретно даје до знања да ће то спречити. Зато забрињава чињеница да многобројни државни функционери и службеници контактирају са страним дипломатама и повремено одлазе у стране амбасаде без објашњења и полагања рачуна било коме. Међу њима има и судија, што је веома важно у тренутку када чекамо да ли ће тужилаштва и судови имати довољно снаге да „верификују“ напоре које показује МУП кроз изванредно изведене акције против организованог криминала.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *