Решеност или стара утопија

Порекло имовине

Хоће ли тек донети закон ставити „шапу“ на незаконито стечену имовину, како се њиме сугерише, или ће завршити као и низ сличних идеја и најава, попут познате идеалистичке акције из времена социјализма

Мало је оних који се још сећају „крилатице“ из времена Титове Југославије – „Имаш кућу, врати стан“. То значи да друштвени стан (најчешће добијен од фирме) није могао да добије неко ко је у селу имао родитељску кућу. На ову паролу су се највише навукли наивни пролетери (данас би за њих рекли – будале) одричући се станова у које су се углавном усељавали партијски људи а искрени пролетери због свог геста добијали похвале и одликовања. Цела ствар је пропала, као и наивна вера у партијски аскетизам.
Ова прича од пре четрдесетак година потеже се у вези с данашњом применом тек донетог Закона о утврђивању порекла имовине и посебном порезу, чији циљ је разоткривање и опорезивање појединаца који воде луксузан живот, а званично имају скромна примања. Или оне што воле да кажу: „Не питај ме за први милион.“ Суштина је да ко не буде могао да докаже да је на законит начин стекао имовину, остане без три четвртине њене вредности, а ако суд утврди да је имовина стечена кривичним делом, могао би да му буде одузет целокупан незаконито прибављен иметак.
Било је до сада више покушаја да држава оваквим законом добије делотворан механизам како би за свакога у сваком тренутку утврдила да ли се обогатио незаконито. Нема власти која после 2000. године није обећавала да ће баш у њиховом мандату почети чешљање имовине политичара који су, захваљујући функцији, стекли богатство. А закона ипак није било.

[restrict]

ВЕЛИКА ДОСОВА РАСПРОДАЈА „Када победимо, први закон који ћемо донети биће закон о испитивању порекла имовине. Онај ко је опљачкао народ зна се где му је место и то није реваншизам“, рећи ће 2000. године председник Коалиције „Војводина“ Драган Веселинов, један од лидера Демократске опозиције Србије (ДОС) за тадашњи НИН, да би већ 2003. његов политички савезник из ДОС-а и министар за привреду и приватизацију Александар Влаховић у недељнику „Време“ рекао да му „подиже притисак, а земљи подиже ризик инвестирања поновни популистички захтев да се донесе закон о испитивању порекла имовине. Да се разумемо, не говорим о привредним криминалцима који су новац зарадили тргујући дрогом или оружјем, за такве постоје институције и закони. Нама није потребан закон о испитивању порекла имовине да бисмо се обрачунали с привредним криминалом“.
Баш овај министар, упитан тада на РТС-у зашто креће у приватизацију када још није донет закон о реституцији имовине, оне одузете у комунистичком периоду, рећи ће да он нема времена да чека. И није чекао. Остао је упамћен не по руковођењу привредом (којом као и да се није бавио) већ по дивљачкој распродаји друштвене и државне имовине, нарочито оне која је некада припадала приватним лицима.
И 2012. године, када је срушена ДОС-овска власт, а управљање државом преузела Српска напредна странка (СНС), тадашњи први потпредседник Владе Александар Вучић рекао је у Скупштини Србије да очекује (што се тиче доношења тог закона) да ће до краја јануара или најкасније почетком фебруара то бити пред посланицима. Биће да се то одужило јер је Закон о утврђивању порекла имовине и посебном порезу стигао тек 2020. године (усвојен у Народној скупштини Републике Србије 29. фебруара те године), да би на снагу ступио 11. марта 2020, с одлагањем примене до 12. марта 2021. године.

ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ Пре почетка примене Закона надлежни органи су уочили да постоји простор за његово побољшање, те је Народна скупштина 25. фебруара 2021. усвојила Закон о изменама и допунама којим су унете извесне промене и новине. Најважнија новина је замена термина „незаконито стечена имовина“ термином „имовина на коју се утврђује посебан порез“, како би се избегло поистовећивање овакве имовине с имовином проистеклом из кривичног дела. Такође, додат је и нови термин „издаци за приватне потребе физичког лица“, који је дефинисан као „издаци које је физичко лице имало за приватне потребе, а ради утврђивања порекла прихода које је стекло физичко лице, а није их потрошило на стицање имовине“. Увођење новог појма довело је и до промене у дефинисању саме основице пореза.
Првобитна одлука била је да се испитује само имовина стечена после 2007. године, уз образложење да су тада уведени електронски регистри у Пореску управу, али је та одредба из нацрта избачена и донета одлука да нема временског ограничења за његову примену.
Суштина овог закона је да ко не буде могао да докаже да је на законит начин стекао имовину, остане без три четвртине њене вредности, а ако суд утврди да је имовина стечена кривичним делом, могао би да му буде одузет целокупан незаконито прибављен иметак. Очекује се да ће држава на овај начин проверавати свакога, без изузетка, и да ће сви морати да објасне одакле им имовина која не одговара њиховим приходима. На удару ће се наћи они за које порески органи посумњају или утврде да за највише три узастопне календарске године имају разлику изнад 150.000 евра између увећања имовине и пријављених прихода.
Ко су особе чија ће се имовина проверавати – утврђиваће се годишњим смерницама које доноси директор Пореске управе, на основу анализе ризика. Смернице неће бити јавно доступне, наводи се у Закону. Такође, поступак провере имовине моћи ће да се покрене и по пријави грађана или неке институције.
Закон је прецизирао да се приликом контроле узима у обзир целокупна имовина физичког лица које се контролише а нарочито непокретне ствари, као што су стан, кућа, пословна зграда и просторије, гаража, земљиште и друго. На провери су и финансијски инструменти, удели у правном лицу, опрема за обављање самосталне делатности, моторна возила, чамци, бродови и други пловни објекти и ваздухоплови, штедни улози и готов новац, као и друга имовинска права (дакле, нема изузетка).
Како су редовно пореске стопе драстично ниже, многи ће рећи да је пореска стопа од 75 одсто (члан 16) својеврсна казна, иако су казнене одредбе на крају сваког закона. А оне су предвиђене за несарадњу с Пореском управом. Правним лицима која на захтев јединици Пореске управе у року који она одреди не доставе тражене податке моћи ће да се изрекне новчана казна од 500.000 до два милиона динара. За исти прекршај предузетнику прети новчана казна од 100.000 до 500.000 динара, а од 50.000 до 150.000 динара прети казна физичком лицу и одговорном лицу у правном лицу, државном органу и организацији, као и органу аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе и имаоцу јавних овлашћења. Поред тога, предвиђена је и новчана казна од 50.000 до 150.000 динара за физичко лице које не чува као професионалну тајну податке до којих је дошло у поступку утврђивања имовине и посебног пореза.

ПОРЕСКИ СПЕЦИЈАЛЦИ Закон о пореклу имовине предвиђа да се у Пореској управи образује посебна организациона јединица за обављање послова одређених овим законом – тим специјалаца. Иако је Закон изворно регулисао само надлежност за вођење поступка, последњим изменама је прецизирано да ће посебна организациона јединица у Пореској управи бити надлежна и за наплату пореза.
Прописано је похађање сталне обуке за све запослене у јединици Пореске управе, као и за запослене у Министарству надлежном за послове финансија. Судије Управног суда које ће судити по тужби против коначних решења о посебном порезу, морају имати обуку за стицање посебних знања о поступку утврђивања имовине и посебног пореза. Што ће рећи, норма предвиђа да се с највећом стручношћу мора поступати у поступцима који су од значаја за унапређење ефикасности пореског система и спречавање злоупотреба.
Да ништа не би измакло контроли, запослени у јединици Пореске управе, а сада и запослени у Министарству финансија дужни су да пре ступања на рад доставе Агенцији за спречавање корупције, у писменом облику, потпуне и тачне податке о својој имовини, која ће се евидентирати и проверити. Дакле, први грађани Републике Србије чија ће имовина подлећи провери биће управо они који ће надаље вршити све остале провере. То ће доказати њихову непристрасност и стручне квалитете.
На писмени захтев директора Пореске управе, обављају се и безбедносне провере запослених у јединици Пореске управе, пре ступања на рад, током рада у јединици Пореске управе и годину дана од престанка рада у јединици Пореске управе, без знања лица која се проверавају. Безбедносне провере вршиће Министарство унутрашњих послова (у сврху утврђивања постојања сметњи са становишта заштите јавног поретка) и Безбедносно-информативна агенција (у сврху утврђивања постојања сметњи са становишта безбедности Републике Србије).
На донето решење опорезовани ће имати могућност жалбе Министарству финансија, чија ће одлука бити коначна у управном поступку, али ће и даље моћи да покрене управни спор – тужбом пред Управним судом. Терет доказивања увећања имовине физичког лица је на Пореској управи, док је терет доказивања порекла имовине на обвезнику у делу у коме увећање његове имовине није у складу с пријављеним приходима.
Да ће држава бити у предности, говори и податак да ће Пореској управи на располагању бити сви државни органи и организације, органи аутономне покрајине, органи јединица локалне самоуправе, имаоци јавних овлашћења, као и физичка и правне лица. Пореска управа, такође, има приступ свим врстама евиденција и подацима које воде, односно поседују надлежни органи и друга лица о: непокретним и покретним стварима, привредним субјектима, финансијским инструментима, штедним улозима и рачунима код пословних банака, другим евиденцијама и подацима из којих се може утврдити имовина физичког лица, као и пословним књигама и документацији привредних друштава и других лица.
Поред поменутих, Закон о пореклу имовине предвиђа још један вид сарадње између Пореске управе и других државних органа у циљу делотворнијег остваривања фискалних циљева државе а односи се на Министарство унутрашњих послова, Народну банку Србије, Управу за спречавање прања новца, Агенцију за спречавање корупције, Републички геодетски завод, Агенцију за привредне регистре и Централни регистар, депо и клиринг хартија од вредности, који су дужни да одреде једног или више запослених за везу ради делотворније сарадње и достављања података који су јединици Пореске управе потребни за вођење поступка прописаног овим законом. По потреби, ти запослени могу бити привремено премештени или упућени на рад у јединицу Пореске управе.
Закон уводи тзв. унакрсну проверу имовине, коју спроводи поменута посебна јединица у Пореској управи, тако што када утврди да постоји незаконито стечена имовина, донеће решење о утврђивању посебног пореза од 75 одсто на пореску основицу, коју чини збир ревалоризоване вредности утврђене незаконито стечене имовине за сваку календарску годину која је била предмет контроле.
Закон већ буди сумњу да ће се на прве поступке причекати, све с алузијом на Закон о пореском поступку и пореској администрацији, који у правном систему постоји још од 2002. године, с методом „унакрсне провере имовине“ како би се утврдила ванредна накнада на непријављене приходе. Пореска стопа, према овом закону, износи 20 одсто на непријављене приходе, али се он није примењивао, све уз обећања директора Пореске управе „ево сад ћемо, само што нисмо“. Када се узме у обзир да и за примену новог закона треба формирати тимове и обучити их (тренутно је у оквиру Пореске управе формиран посебан сектор за порекло имовине у коме ради 20 инспектора, а када закон буде у пуној примени, радиће их 60), претпоставка је да ће се на прве случајеве сачекати бар још годину дана.
До тада, распредаће се приче и претпоставке о могућим ефектима закона који никако да крене у проверу „акумулације капитала“, његовој могућој арбитрарности и селективности, све уз сумње и подсећање на утопијску „крилатицу“ из комунистичких времена.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *