Политичка позадина

О којим министрима из СНС-а који су учествовали у завери против Александра Вучића говори потпредседник ове странке Милош Вучевић? И где је Небојша Стефановић

Ако ћемо поштено, на крају се све углавном сведе на личне политичке симпатије. Тако да су ниво поверења и дубина неповерења у директној сразмери с количином свиђања и несвиђања, наиме, склонији смо да поверујемо онима који нам се и иначе допадају, и обрнуто. Па се тако и Александру Вучићу, председнику Србије, шта год да је рекао, (не)верује тачно у оној мери у којој се подржава његова политика.

ФОТОГРАФИЈЕ ЗЛОЧИНА Но оваква врста острашћености, ма колико се чинила потпуно оправданом како у једном, тако и у другом смеру, није нам од нарочите помоћи у покушају да разумемо шта је заправо у основи ове континуиране афере у којој се злочини једне криминалне групе мешају с нелегалним прислушкивањем шефа државе и чланова његове породице и некаквим (пара)политичким обрачунима с елементима иностраности који се евидентно одвијају у позадини свега тога.
Елем, најављена па одложена и све време нестрпљиво ишчекивана седница Савета за националну безбедност, уз потоње обраћање јавности у ударном термину у суботу увече, имала је све одлике мајсторски изрежираног и с уживљавањем одиграног напетог политичког ријалитија. С приказивањем мучних фотографија неких жртава клана Вељка Беливука као врхунцем представе, што је произвело предвидив ефекат и код оних који Вучића воле па му све верују, и код оних који га не подносе па му зато не верују ништа.
А опет, сам чин приказивања тих фотографија, ма колико да је реч о поступку који изазива контроверзе, додуше, овде је све у стању да изазове контроверзу, постигао је тачно онај ефекат који је и требало да постигне; ако се, наиме, до тада и сумњало да је реч о злочинцима каквим су описивани, а било је и таквих сумњи из горенаведених разлога, у то сада више не мора да се сумња.

[restrict]

ПРИСЛУШКИВАЊЕ ВУЧИЋА Ипак, овај моменат, који је привукао највише јавне пажње и коментара, био је, барем што се његовог штетног потенцијала тиче, још и најмање битан међу информацијама које су у суботу увече представљене јавности. Ово за разлику од информације о незаконитом прислушкивању председника Србије Александра Вучића, његовог сина Данила, оца Анђелка и брата Андреја, а која је страховито битна све и ако је привукла сразмерно мало, што ће рећи недовољно, пажње.
Једно је унапред јасно. Незаконито прислушкивање Вучића – рачунамо да га је било као што се и тврди, ни за шта друго уосталом није ни понуђен било какав доказ – могло је да има само два или три циља: да се Вучић(и) јавно компромитују, или да се тим компромитујућим материјалом председник Србије уцени, или да се прате његово и њихово кретање.
Имајући у виду оне снајпере који су пронађени у поседу Беливукове групе, неспорно је да се без ваљаног образложења не сме одбацити могућност да је праћење Вучића спровођено у функцији припреме његове физичке ликвидације.
Али ни преостала варијанта или две немају много мањи потенцијал да начине штету; интимни разговори у оквиру најужег породичног круга, све и ако су са становишта закона апсолутно безначајни, заинтересованој а при томе поквареној страни могу да дају обиље материјала за злоупотребу. А како већ скоро девет година живимо у систему који је устројен око Александра Вучића лично, није потребно много напора да би се доказало да од овакве злоупотребе штету не би имала само породица Вучић, већ читава држава.

МИНИСТАР СТЕФАНОВИЋ Читава је ствар пак, по државу и наше националне интересе, утолико опаснија уколико су у овај сложени случај, као крајњи примаоци информација проистеклих из незаконитог прислушкивања Вучића, умешане и стране обавештајне службе, о чему су, истина, без додатног образлагања, отворено почели да говоре и највиши државни званичници, попут премијерке Ане Брнабић, која је, пренели су медији, указала да „како истрага одмиче, постаје јасно да постоји група људи која је умрежена и политички и медијски, као и од стране неких страних служби“.
Вратићемо се овом питању, но пре тога потребно је разјаснити домаћу димензију ове завере, за коју није евидентно само да је постојала већ и да је имала и те како снажну подршку у структурама садашње власти. Јер другачије не би ни била могућа.
Велику пажњу, с тим у вези, привукао је интервју потпредседника Српске напредне странке и градоначелника Новог Сада Милоша Вучевића, који је „Новостима“, на питање „на кога конкретно мислите када кажете да постоји клика у странци која је вероватно преузела део контроле државног система? Међу њима има и министара“, рекао: „Има. И министара, и директора, и других страначких функционера.“
Док на директно питање, „има ли објективне одговорности Небојше Стефановића за стварање паралелне структуре у МУП-у, али и у странци“, само што није одговорио потврдно: „То је питање за тужилаштво и судске органе. Нико не сме бити аболиран одговорности, уколико се утврди његова кривица. И није битно да ли се зове Небојша, Милан, Милош или како год, као што није битно ни колико дуго има чланску књижицу странке, ни ко су му пријатељи или кумови.“
А кад смо већ код кумова, пажњу привлачи и информација да је овог уторка, због злоупотребе службеног положаја у овој сложеној афери, ухапшен Горан Папић, заменик начелника Службе за борбу против организованог криминала (СБПОК) у време у коме се афера развијала. А уз то, како се наводи у медијима, и кум Небојше Стефановића, у чије је време на месту министра полиције Папић муњевитом брзином и напредовао до овог положаја. Са кога је и отишао заједно са Стефановићем.
Додајмо и да је у суботу увече, на конференцији за медије после Седнице савета за националну безбедност, пропуштена златна прилика да се одагнају све сумње у доскорашњег министра унутрашњих послова. Наравно да се то није догодило случајно. Порука је јасна.

СТРАНА ПОДРШКА А ако је тако јасно као што делује, поставља се питање зашто до сада, и на било који од много елегантнијих начина које Вучић има на располагању, без оволиких потреса дакле, Стефановић већ није добио све оно што заслужује уколико се заиста налази на оном Вучевићевом списку министара и функционера СНС-а који су Вучићу радили о глави.
Ово тим пре што Небојша Стефановић, у политичком смислу, без Александра Вучића не постоји. Што значи да он мора да располаже неком другом врстом моћи која његово одстрањивање чини оволико компликованом мисијом.
Примамљиво решење ове загонетке, поготово за део јавности који Вучићу не верује ништа а при томе и делује разложно на први поглед, каже да се одговор крије у некаквом компромитујућем материјалу који је Стефановић – оним противзаконитим прислушкивањем – прикупио о Вучићу. Међутим, кад се мало подробније размисли, види се да ово објашњење није довољно логично; наиме, да некакав опасан компромитујући материјал заиста постоји, већ у зависности од његове тежине, био би направљен договор да Стефановић оде мирно у замену за потпуни имунитет, или пак не би ни одлазио никуда.
Ово чему сада присуствујемо, међутим, више личи на дуго и пажљиво припремљену борбу на живот и смрт. Што нас враћа назад на почетну загонетку.
Њено могуће решење понудио је лидер радикала Војислав Шешељ. Који без предаха гостује по телевизијама с националном фреквенцијом; ако су оптужбе о утицају владајуће партије на њихову уређивачку политику иоле тачне, онда он говори оно што функционери владајуће партије, зато што су на власти па им је одговорност за изговорену реч већа, не смеју. А Шешељ је, у свом стилу, занемарите стил, рекао: „Зна се да је Стефановић отишао у Америку и вратио се са ЦИА мишљењем.“
Што нас враћа на све (не)изговорене опомене о умешаности страног фактора у читав случај, о којима смо уосталом и ми писали.
Ако је ово иоле тачно, ствар је много озбиљнија него што је деловало. Тим пре што оваква спекулација није лишена резона. А и сам је Вучић своје обраћање јавности у прајм-тајму у суботу увече завршио опоменом да многима, а знамо и коме, бомбардовали су нас, смета Србија која је снажна и усправна. Елиминисање Вучића, било физичко било политичко, шта год ко мислио о актуелном председнику, Србију би дефинитивно дестабилизовало. А тиме учинило и (још) рањивијом на деструктивне спољне притиске.
Да ли се о томе овде заправо ради? Надлежни за одговор на ово питање, почев од самог председника Вучића, употребили су многе тешке речи, као што је државни удар, да би описали оно што се спремало. Не само њима већ и свима нама, јер ово је наша држава. И зато су нам још дужнији, за почетак, да нам пруже недвосмислене одговоре. А институције система нека раде оно што им је и посао…

[/restrict]

2 коментара

  1. Tоплица

    Не спадам у заљубљенике ни у једну нашу власт, тиме ни у ову. Не зато што се у нечему сматрам способнијим од њених протагониста, него из неколико других разлога или бар два; Прво, власт је увек и свуда ликвид који се излива и поприма свакакве форме ако се народном контролом не спречи и смести у жељену форму. И друго, а на овом месту битније – код нас је од несрећног краља Александра и његове Југославије, страни фактор доминантан у свему. Природно, онај, контроли других најсклонији и отуд, у махинацијама наспособнији. У данашње време практично једини који агресивно то и ради ( Америка као Енглески ученик !), док ми, било ко наш не добацијемо ни до врха прве цигле њихове страшне пирамиде. Зато оваквих текстова никад доста, иако је чиста илузија да ми ту на кратко можемо нешто напредовати. Довољно се присетити Енглеско-Титове генијалне махинације нама у току II св. рата па ево још увек !
    А да, и Шешеља споменусте ! Шта ми тачно знамо о том човеку ? Мени делује да је он увек уз неку страшну моћ а једино је видљиво и срамотно, колико лако тај човек са нама манипулише. Тако, никад се не упитасмо чему ономад “бомбардовати Беч и Рим” ?! Чему халабука око прогона Хрвата из Војводине ?! Зашто помагати “Колиндици” да победи Иву Јосиповића ?! Чему оне увреде на рачун Католичке цркве у Хагу и како му то тамо прође ?! И тако даље и даље, све до блаћења Даке Давидовића ових дана ! Али притом на сваком неважном месту исказивање “наклоности према Русији и Кини” ! ( Задње јавно хвалисање како ће примити Руску вакцину иако га о томе нису ни питали, напр. . .)

  2. Маторац

    Сваку политичку позадину треба схватити као економску позадину.
    Анализирам просто. Зашто је требало да Милошевић оде са власти? Да би на његово место дошли они који ће на брзину да промене друштвено уређење, да уведу капитализам под фирмом демократије и да својим менторима обезбеде лепо место за пљачку. Американце уопште није брига за неки тамо народ кога диктира неки сурови диктатор, него им треба простор на коме ће да продају своју робу, да дају своје кредите и да купе јефтино све што им се свиђа.
    Свуда је по свету тако. Шема је једноставна и читљива.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *