Одбројавање до нестанка

Човечанству прети нова, неочекивана опасност – пад броја сперматозоида

Запад, али и други, пре свега развијени делови света суочени су с новом опасношћу која би могла да угрози способност људи да се репродукују као врста. О „суноврату Запада“, који неки најављују са стрепњом а други с радошћу ишчекују, полемише се столећима. На ту тему је писао Шпенглер, мрачна предвиђања су обзнанили различити мислиоци и геополитичари, али Европа и западни свет уопште, упркос разарајућим ратовима и катастрофама, успели су све то да преживе. И док многи сматрају да су највећи проблеми Европе данас њена подељеност, изложеност миграцијама, тињајући сукоб с Русијом, надгорњавање с Кином и климатске промене, погубна опасност долази из сасвим неочекиваног правца.

НЕОЧЕКИВАНА ОПАСНОСТ Најновија истраживања откривају да права катаклизма вреба Запад из једра сопствене популације, модерног стила живота и загађења околине. Истој опасности, иако мање израженој у неразвијеним деловима света, изложено је човечанство широм Земљине кугле.
Неспорно је, наиме, утврђена, иначе мало позната чињеница, да је првенствено развијени део света, који називамо Западом, суочен с драстичним падом – броја сперматозоида. Разлог те појаве лежи, пре свега, у загађењу околине. Тачније, узрочник су тзв. фталати и сличне хемикалије.
Тај проблем већ неколико деценија истражује др Шана Свон, професорка на Одељењу за јавно здравље на Медицинском факултету Маунт Синај у Њујорку, која је на ту тему управо објавила своју нову књигу. Њена студија потврђује да би број сперматозоида до 2045. године у Западној Европи могао да падне на нулу, што недвосмислено угрожава европски део човечанства. Иако се о томе у јавности релативно мало зна, проблем јесте алармантан, јер се ради о променама сличним климатским, које се у кратком временском периоду такође тешко назиру голим оком. Стручњаци као разлог за брзи пад броја сперматозоида наводе разне хемикалије које оштећују функционисање хормонског система људи, уз начин живота савремених мушкараца и друге факторе.

[restrict]

УГРОЖЕНА ВРСТА Јасно је да је способност размножавања пресудно значајна за опстанак људске врсте и уколико одређене супстанце дугорочно штете плодности, научници упозоравају да би човечанство могло да сконча на сличан начин као најугроженије животињске врсте.
Др Шана Свон је 2017. године на Универзитету Мт. Синај спровела обимно истраживање и заједно с осталим истраживачима израдила обимну студију која је наметнула запањујући закључак: број сперматозоида код мушкараца који су део „западног света“ опао је за чак 59 одсто у периоду од 1973. до 2011. године. Заједно с падом нивоа тестостерона и порастом случајева карцинома тестиса, те еректилне дисфункције, то у пракси значи погоршање репродуктивне функције мушкараца за један проценат годишње.
Сада је др Свон резултате истраживања и податке до којих је дошла објединила у новој књизи индикативног наслова: „Одбројавање: Како нашем савременом свету прети све мањи број сперматозоида, како то мења репродуктивни развој мушкараца и жена, и подрива будућност човечанства“.
„Ако погледате графиконе који показују број сперматозоида и продужите праве, дакле пројектујете их унапред – што је донекле неизвесно али се може предвидети према досадашњем тренду – онда тај број падне на нулу већ 2045. године. А то је, благо речено, забрињавајуће“, упозорава ауторка књиге.
У бројевима то значи да је глобална стопа наталитета – број рођене деце на једну жену – пала с 5,06 у 1964. години на 2,4 у 2018. Уз то, више од половине држава данас бележи стопу наталитета испод 2,1, што је минимум који омогућава одржање и опстанак популације. Још више поражава податак да ће се до 2050. године две трећине земаља суочити с овим проблемом. На то утичу бројни фактори, од контроле рађања, глобалне урбанизације, тенденције ка мањим породицама због савременог начина живота, све касније трудноће жена и високих трошкова издржавања деце. Због тога број новорођенчади опада у многим земљама света. С обзиром на то да постоји разлика између броја потомака које би родитељи желели, и броја деце коју заиста имају, та разлика такође показује да пад наталитета није у потпуности вођен свесном одлуком становништва које је у годинама згодним за репродукцију.

Пандемија Европи није донела „беби-бум“ Најновији показатељи откривају да је драстичан пад наталитета погоршала и пандемија вируса корона, иако су многи прогнозирали да ће година „закључавања“ (lockdown-а) донети „беби-бум“. Десило се управо обрнуто – сви постојећи трендови само су се погоршали. Италијански статистички завод Истат јавља да је прошла година за ту земљу, што се новорођених тиче, била најгора од времена шпанског грипа 1918. године. Италија је и иначе једна од земаља које су најтеже погођене пандемијом вируса САРС-ЦоВ-2 који изазива болест ковид-19. У држави је током 2020. године забележено 400.000 новорођених и преко 746.000 смртних случајева. Истовремено је број склопљених бракова опао за половину, а то значи да је реално очекивати и мање деце у 2021. години. У Француској је током 2020. било за 1,8 одсто мање рођених него годину дана раније. Немачка је први пут после 2011. године, упркос великој миграцији, односно великом броју миграната које је примила под своје окриље, забележила видан пад: између 755.000 и 775.000 новорођених у поређењу с 980.000 умрлих. Исти тренд важи и за целу Европску унију, чије становништво полако али сигурно копни. Према пројекцијама Еуростата, популација ЕУ достићи ће највећи број (449,3 милиона) 2026. године, а онда следи пад на 416,1 милиона до 2100. године.

ХОРМОНСКА ШОК ТЕРАПИЈА Шана Свон скренула је пажњу научне заједнице на своја истраживања још 2009. године, када је открила да су бебе изложене одређеним хемикалијама током мајчине трудноће мање заинтересоване за „дечачке играчке“, попут игара с аутомобилчићима, и сличним. Утврдила је да је за те дечаке „мање вероватно да ће учествовати у агресивнијим играма“ са својим вршњацима. Хемикалије садржане у пластици могу да „феминизују“ мозак дечкића, утврдила је још тада на основу студије која је показала да су деца несклона „дечачким/мушким“ играма имала повећано присуство хормона који спречава тровање хемикалијама, а истовремено су те хемикалије имале одређен, чак пресудан утицај на развој те популације дечака. Истраживачи су се фокусирали пре свега на фталате, хемикалије које су врло сличне женском хормону естрогену. Свонова је већ тада указала на појаву све учесталијих гениталних дефеката код дечака, а последњих деценија и на све мање сперматозоида у семенској течности код анализираних мушкараца.
Труднице су наведеним штетним супстанцама изложене превасходно у домаћинству, јер се штетне хемикалије налазе у кухињском посуђу, намештају, обући, подним облогама, чак завесама за каду… Те супстанце могу да продру у храну и пиће преко пластичне амбалаже. Њен истраживачки тим тестирао је узорке урина жена у 28. недељи трудноће и несумњиво утврдио присуство фталата. Мајке које су учествовале у истраживању родиле су 74 дечака и 71 девојчицу, а истраживачи су их поново позвали на преглед када су њихова деца напунила четири, односно седам година. Научнике је занимало којим играчкама се деца играју, какве су њихове активности и понашање. Сванова је, анализирајући добијене податке, дошла до закључка да фталати смањују присуство тестостерона још код нерођених беба, посебно током најосетљивијег периода развоја фетуса, између 8. и 24. недеље. Опасни фталати делују примарно на мозак и гениталије деце. С друге стране, произвођачи производа од пластике тврде да су фталати – потпуно безбедни. Преокрет у тој „игри мачке и миша“ догодио се у тренутку када је Европска унија забранила употребу те хемикалије у козметици и дечјим играчкама.
Намеће се питање – зашто ако је стварно тако безопасна како тврде произвођачи пластичних производа?
У својој последњој књизи др Свон нуди одговор и на то, кључно питање, и објашњава да су поред социјалних разлога, и биолошки учинци одговорни за пад броја рођених беба. Укратко, Свонова указује на чињеницу да су гениталне абнормалности, смањење „сексуалне удаљености“ између полова и бржи почетак пубертета код девојчица повезани с хормонима, посебно оним који су одговорни за развој биолошких „мушких карактеристика“.
Највише штете, наглашава, наносе фталати и бисфенол-А, који су распрострањени свуда око нас, а посебно у пластици, пестицидима, козметици, па чак и на папирнатим извештајима/потврдама које добијамо из банкомата… „Хемикалије у нашем окружењу и нездрав начин живота у савременом свету нарушавају нашу хормоналну равнотежу и покрећу различит степен репродуктивног хаоса“, упозорава америчка научница. Пушење, конзумирање дрога и прекомерна тежина такође делују у истом смеру, појачавајући „репродуктивни хаос“.

ЕФЕКАТ КЛИМАТСКИХ ПРОМЕНА Уз све то, различите, пре свега велике и моћне компаније, врше јак притисак и покушавају да спрече спровођење сличних студија које испитују утицај и повезаност опасних хемикалија с проблемима плодности, упркос подацима из студија др Свон и њених колега који покушавају да упозоре човечанство на проблем који постаје акутан.
Др Свон тешкоће у представљању и схватању размера проблема смањења наталитета пореди с неверицом јавности и неких водећих политичара у свету о питању климатских промена, што је слична криза коју је било дуго времена готово немогуће доказати, јер су и ефекти промена поднебља на први поглед невидљиви и тек их проток дужег временског периода чини очигледним. Баш онако како полако, али неумитно, расте ниво угљен-диоксида, све до тачке када драстично утиче на климу, тако и опадајући степен плодности људске популације доводи до тога да свака следећа генерација људи почиње живот са све нижом стопом плодности, што постаје јасно тек током дужег временског периода. Зато је закључак истраживача јасан: „Тренутно стање размножавања не може се дуго наставити, а да људска врста не буде озбиљно угрожена.“
Није тешко закључити да човечанству не раде о глави миграције и друге сличне тегобе, како проповедају теоретичари завера. Наш највећи проблем и највећи непријатељ је много ближе – а то је наш садашњи начин живота и загађење околине у којој живимо. То морамо да решимо уколико не желимо да нам тај проблем реши вештачка интелигенција, на пример. А управо те опције се прибојавају и највећи умови данашњице, јер би вештачка интелигенција можда могла да закључи да јој репродукција тако несавршене врсте, као што је људска, заправо – и није неопходна…

[/restrict]