Корак по корак

Каква је веза између хитлеровског Апела 88 за одбрану режима Мила Ђукановића и позива на усвајање Закона о истополним заједницама? И какву нам будућност нашег друштва прогнозира „Њујорк тајмс“…

Када је, има томе скоро три године, министар у Влади Србије Ненад Поповић, „као родитељ и грађанин Србије“, јавно исказао негодовање због тога што нам се „из Хрватске увозе геј сликовнице“ којима „желе да нас убеде да је у реду да ’Роко има две маме, а Ана двојицу тата’“, ТВ Н1 пренела је његове речи упозорења: „Ја сам изнео легитиман став, а са друге стране, уместо било каквих аргумената за или против тог става, добио сам најдиректније претње и вређање мене и моје мајке. И то од оних који се наводно највише залажу за слободу мишљења и широку толеранцију у друштву.“
1984 У међувремену је, упркос демократски израженој вољи грађана Србије на прошлогодишњим парламентарним изборима уместо на основу ње, Поповић у влади добио Гордану Чомић за колегиницу. А с њом у пакету и Нацрт закона о истополним заједницама, наиме, демократски исказана воља грађана, која је и Чомићку и њене идеје на изборима гурнула испод 1 (словима: један) одсто гласова, али је она свеједно доспела до Владе Србије, вредна је обзира само ако је по вољи онима који мисле да имају право да своју вољу намећу свима осталима. Уосталом, као што је и толеранција резервисана само за оне којима је одобрено да буду толерисани. А свима осталима претње и вређање као Ненаду Поповићу, и толико о таквој толеранцији која се прецизније описује као једноумље.
Што значи да и те како треба да се забринемо због тога што министарство (истине) Гордане Чомић сад припрема Закон о изменама и допунама Закона о забрани дискриминације. Којима се – изменама и допунама – у име толеранције, дакле једноумља, не враћа само вербални деликт, кога смо мислили да смо се заувек ослободили када смо са само једног дозвољеног прешли на плурализам мишљења, већ се уводи и невербални деликт тако што 5. члан споменутог закона санкционише и „гестове или друге радње сексуалне или несексуалне природе“.
А то значи да нас дели још само један мали корак, јер ништа више и неће преостати, до кажњавања зломисли; Џорџ Орвел лепо нам је предвидео куда идемо, све и ако је промашио годину у којој ће нам се то десити и ако приде није могао ни да претпостави да ће у Србији лице Великог брата попримити облик Гордане Чомић.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

2 коментара

  1. Tоплица

    Ово је тема из самог пакла. Алармантнија од сваке Содоме и Гоморе. За сада се према свему односимо тихо, очигледно верујући да су закони пакла далеко од нас и нашег практичног живота. Но присетимо се великог Достојевског и оне једне детиње сузе, помислимо на оно немоћно детенце које тргају и вуку од најрођенијих или бар рођака, на његове фрустрације и страхове. Затим шта га може чекати у новој “породици” проверено настраних људи ! Ми не смемо имати такве законе !!!

  2. Зар Држава још није одустала од доношења накарадног закона о истополним браковима? – УПРКОС ПОСТОЈАЊУ СЛОВА УСТАВА КОЈЕ, ЈАСНО И НЕДВОСМИСЛЕНО, ДЕФИНИШЕ БРАЧНУ ЗАЈЕДНИЦУ; УПРКОС ПРОТИВЉЕЊУ ОГРОМНЕ ВЕЋИНЕ СВОГ НАРОДА; УПРКОС СТАВУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ???

    Ко дозвољава да се у Србију увозе непојмљиво глупе сликовнице намењене недужној дечици предшколског узраста – о нормалности да Роко има две маме и двојицу тата);

    Ко, у тим јаловим везама, треба да рађа децу која ће имати две мамае или двојицу тата? Хоће ли им се Држава, у будучности, наћи на услузи – да отима децу од природних родитеља, под разним изговорима- како би се гејеви задовољили?

    Сви они који љубе руку Патријарху српском, и који се крсте и празнују свеце-заштитнике – могу ли да аминују нешто што се коси са хришћанским, одн. православним моралом?

    Хоће ли Држава, икад, да уважи већинско мишљење народа, или да му се подсмева и да га гази. са висине својих умишљених моћи?

    Хоће ли да престане да доноси законе којима се ограничавају права грађана на слободно изражавање мишљења и слободан говор? Мислила сам да смо са вербалним деликтом поодавно раскрстили.

    Докле више да траје ово подилажење Европи? Од ње треба узети само оне законе који ће нам помоћи да ауредимо земљу, а све њихове глупости занемарити.

    Докле да нам вршљају Гордане Чомић… ко их је бирао и звао? Докле више разне Наташе, Соње…

    Мука ми је што се већ неколико пута јављам на ову тему!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *