ИЗЛОГ КЊИГЕ

Сухеир ел Каламави
ПОЧНИ ИЗ ПОЧЕТКА
„Глобосино” Александрија, Београд

Сухеир ел Каламави оставила је неизбрисив траг у књижевности у савременом Египту. Уз то, била је пример, и давала је подстицај многим женама, којима је говорила и својим књижевним делима, и својим животом. Али, та изузетна личност аутора само је један од разлога зашто је објављена ова књига. Други је несвакидашња упечатљивост саме књиге. Ова књига истовремено је једноставна, слојевита и снажна. Места на којима се дешавају ове приче различита су. Различите су и теме прича. Али, оне чине једну јасну и нераскидиву целину, јер говоре о ономе што је универзално и безвремено. Говоре о злу и добру у човеку. Овим причама ауторка истражује људску природу. Тражи одговор на питање какви су људи. На шта су све спремни, и ко их, или шта, наводи да се поигравају својим и туђим животима.
Полазећи од приче „Шејтани се играју“ из славне збирке „Хиљаду и једна ноћ“, свесна да нас зло и опасност вребају из света таме и стално нам прете, ауторка не крије своју веру у коначни тријумф доброте и самилости, правде и поштења. Поручује нам да свако од нас може побећи од мрака у себи и око себе. И позива сваког свог читаоца да –почне из почетка.
Сухеир ел Каламани (1911–1998) рођена је у Каиру, у угледној породици. Средње образовање завршила је у Америчкој школи у Каиру, а арапски језик на Факултету за књижевност. Била је прва жена доктор наука у Египту. Прва жена професор универзитета. Године 1958. постала је прва жена шеф Катедре за арапски језик и књижевност. Поред тога, била је и управник Одсека за арапску књижевност и језик при Институту за арапска истраживања и студије. Била је директор Египатске генералне организације за књигу и организовала је први сајам књига у Каиру 1959. Била је члан Управног одбора Уније писаца, Приповедачког клуба, Удружења књижевника и Националног савета за размену културних вредности при Унеску. Објавила је више од петнаест књига, међу којима су и две збирке кратких прича.

Џон Берџер КОНФАБУЛАЦИЈА „Службени гласник”, БеоградКонфабулација – допуњавање празнина у сећању измишљеним детаљима и фиктивним епизодама, то јест, причање измишљених, фантастичних прича као истинитих. Књига под овим насловом састављена је од низа бележака, ауторових цртежа који наглашавају наратив, сећања и размишљања о животу, уметности, музици и политици. Кад читате Берџера, живот вам се некако промени. Његова проза је мудра и лепа, на дирљив начин подстиче на размишљање. Читање је попут лаганог разговора с неким ко дели своје мисли о уметности, животу, пријатељству, случајним и свакодневним стварима. У књизи каже да „пише скоро 80 година“. У свим тим забележеним речима пронаћи ћете нешто што обогаћује и просвећује. Некад је то успутно запажање о животу, понекад назив уметничког дела које никада нисте видели, или једноставно запањујућа очигледна поента о уметности или животу коју сте пропустили. Берџер је то видео – он види ствари које други не виде. Књигу је превео Миодраг Марковић.

Александар Ћуковић
ПИСАЦ У КУПАТИЛУ
Удружење књижевника Црне Горе

Према речима Срђана Тешина, Александар Ћуковић је у колекцији разнородних кратких проза „Писац у купатилу“ одлучио да, у тематском смислу, писца, који у прозу долази с рубних подручја живота, смести у жижу свог интересовања. Језички и стилски беспрекорно уобличене – међу којима, формално речено, има и оних које можемо окарактерисати и као дефабулизиране, политички некоректне, ангажоване, интроспективне, црнохуморне или анегдотске – кратке прозе Александра Ћуковића нуде и један редак квалитет: оне често имају отворени крај, који читаоцима омогућава бескрајна интерпретативна проширења што их чини атрактивним за читање. „Писац у купатилу“ је збирка самосвесних кратких прича које су ставиле прст на чело. Радоје Фемић сматра да се збирка „Писац у купатилу“ Александра Ћуковића „отјеловљује као репрезентативан примјер тематске, жанровске и стилистичке гипкости ове форме, која у доба галопирајуће дигитализације постаје предводник књижевно-умјетничког става“. Фемић поред осталог истиче да економичност израза, којем Ћуковић прибегава, истовремено повећава одговорност над текстом, умногостручавајући његову симболичку прегнантност, која у опсежнијим формама може бити релативизована. Ћуковићев јунак-приповедач свој свет гради аналогно представи савременог живота – мозаично, разуђено, динамично и ефектно. Зато је он једновремено и наратор, и афористичар, а неретко и песник. Његове кратке приче тематизују живот дезинтегрисаног појединца, расточеног на различите функције, које у хуманистичко јединство могу бити интегрисане искључиво поступком сусрета с текстом, и исписивања унутрашњих дамара.

Мишел де Монтењ ОГЛЕДИ III Српска књижевна задруга, Београд Трећом књигом „Огледа“ завршава се славно дело Мишела де Монтења, једно од највећих у европској класици. Први пут, на српском језику, Огледи излазе интегрално (а не скраћено и у изборима). Трећа књига има преко 500 страна, а са двема претходнима око 1.800 страна текста који је сложен од многих знања, мисли, прича, цитата: књижевност, филозофија, историја, етика, познавање природе и друштва. Пред нама је дело које представља целу једну библиотеку у цивилизацију. Подвиг преводиоца и ерудиције. Гђа Изабела докторирала је на Сорбони са темом „Монтењ и Плутарх“. Велика посластица за читаоце и колекционаре, а пре свега за чланове СКЗ који ову завршну књигу дуго очекују. Превод и напомене потписује Изабела Константиновић.

Проф. др Дарко Танасковић
ПУСТО ТУРСКО
Институт за политичко умрежавање; Институт за Европске студије; Информатика АД Београд

Ова монографија проф. др Дарка Танасковића пружа вишедимензионалну анализу савремене Турске и идејних оквира у којима се она развија и делује у савременом свету. Према речима рецензента, аутор обрађује читав низ питања везаних за турски однос према прошлости, затим пише о садашњим политичким приликама и будућим намерама деловања у ширем окружењу, подстакнутих како идеологијом „турско-исламске синтезе“, тако и њеном геостратешком операционализацијом доктрине „стратешке дубине“, чији је творац бивши министар спољних послова (касније и председник турске владе) професор Ахмет Давутоглу. ,,Ову стратегију савремена Ердоганова Турска, уз мања или већа тактичка одступања изнуђена датим околностима, углавном доследно покушава да спроводи. Као таква, ова монографија је изузетно корисна за разумевање савремене Турске и њене унутрашње и спољне политике, посебно оне окренуте Балкану и српским земљама“, истиче у рецензији Александар Гајић, научни саветник ИЕС. Књига се, како наводи њен рецензент Војислав Лалић, новинар и публициста, „условно може поделити у две целине које су међусобно нераскидиво повезане: прва ’султанска’ владавина Реџепа Тајипа Ердогана, који од првог дана настоји да раскрсти са секуларном прошлошћу чије је темеље ударио Мустафа Кемал Ататурк, и друга – наглашена, повратак Турске на Блиски исток, Кавказ, на Балкан и у северну Африку, или, како се то у Анкари каже, у суседне јој земље од којих се неке с њом не граниче, али су биле саставни део Османске империје“.
Према писању Мише Ђурковића, у делу које нам Танасковић представља сакупљени су радови настали након објављивања првог издања књиге „Неоосманизам“. У првом делу налази се неколико класичних научних радова који су настајали поводом обележавања годишњица балканских ратова и Првог светског рата. Ту су и подсећања и на турско учешће у агресији на СРЈ 1999, начин на који су медији и други актери то пратили у самој Турској, затим осврт на позицију БиХ у новој турској доктрини, као и текст који је указао на постепену трансформацију идеологије и стратегије неоосманизма у облик личне власти коју Танасковић назива „ердоганизмом“.