Poslednji udar Valentina Incka

Zahtev odlazećeg visokog predstavnika u BiH da parlament RS oduzme ranije dodeljena odlikovanja Radovanu Karadžiću, Momčilu Krajišniku i Biljani Plavšić u funkciji je novih pokušaja da se srpskom narodu nametne kolektivna krivica za zločine

Odlazeći visoki predstavnik Valentin Incko odlučio je da – pre nego što napusti dobro plaćeni posao tokom koga je malo šta konkretno uradio na stvarnom poboljšanju stanja u BiH – pokuša da povrati autoritet novim napadom na svoju opsesivnu metu, Republiku Srpsku.

PISMO SKUPŠTINI RS Diplomata iz Klagenfurta – koji se tokom više od deceniju dugog komesarskog posla u gradu na Miljacki nije ni trudio na napravi kakav-takav balans u tretiranju suprotstavljenih naroda u Bosni, već je sve probleme pronalazio u Srbima i njihovom „separatističkom“ rukovodstvu Milorada Dodika – presavio je tabak i uputio pismo predsedniku Narodne skupštine RS Nedeljku Čubriloviću.
A u tom pismu je zatražio od parlamenta manjeg entiteta BiH da u roku od tri meseca „poništi povelje i odlikovanja dodeljena osuđenim ratnim zločincima Radovanu Karadžiću, Momčilu Krajišniku i Biljani Plavšić, čiji su postupci tokom oružanog postupka šokirali svet i uzrokovali nezamislive ljudske patnje“.
Nije to, međutim, bila jedina otrovna strela koju je tom prilikom protektor iz Austrije odapeo na RS. Demantujući optužbe iz Srpske da je ovim pismom pokušao da srpskom narodu nametne kolektivnu odgovornost za zločine, on je zapravo kroz cinično objašnjenje potvrdio da je upravo to bio jedan od ciljeva njegovog obraćanja predsedniku Narodne skupštine u Banjaluci.
„Nisam ja, već je Narodna skupština RS 24. oktobra 2016. nametnula srpskom narodu težak teret krivice, kada je u ime srpskog naroda odlikovala tri osobe osuđene za ratni zločin. Iz poštovanja prema žrtvama i njihovom dostojanstvu, ali i da bih oslobodio Srbe tog tereta, uputio sam pismo predsedniku Skupštine RS da povuče taj korak“, pojasnio je Incko.
Dakle, nakon što je srpskom narodu, preko odluka njegovih predstavnika u parlamentu, prišio teret kolektivne krivice za „zločine“ koji su počinili njegovi ratni lideri osuđeni od strane „objektivnog“ Haškog tribunala, Incko se odmah potrudio da ga, kroz svoju inicijativu, „oslobodi“ tog teškog tereta.

[restrict]

NOVA OFANZIVA Naravno da on nije originalni izumitelj ideje da se najbrojnijem narodu s prostora bivše Jugoslavije nametne sramni kolektivni teret krivice za zločine počinjene tokom ratnih sukoba u BiH devedesetih godina prošlog veka. Nakon što je, zahvaljujući ruskom vetu, u Savetu bezbednosti 2015. godine propao perfidni britanski pokušaj da se Srbi zbog zločina u Srebrenici proglase genocidnim narodom, sada je u toku nova koordinisana ofanziva domaćih i međunarodnih faktora. Koja ima za cilj da se u jeku priprema za „okončanje nedovršenog posla na Balkanu“ nepodobnim prijateljima Rusa iz Bosne ponovo pred međunarodnom javnošću pripiše kolektivna krivica – ovaj put zbog zločina njihovih osuđenih ratnih lidera.
Nije nimalo slučajno što je Inckovo stupanje na scenu zapravo samo nastavak „anatemisanja Vlaha“ koje su započeli Bisera Turković i Bakir Izetbegović, poredeći Dodika s Hitlerom i proglašavajući Srbe za „loš narod“.
Sedmi po redu visoki predstavnik takozvane međunarodne zajednice u BiH i njegovi savetodavci verovatno računaju da će, bez obzira na to kakav bude odgovor iz Banjaluke, odapeta strela naneti ozbiljnu štetu projektovanoj meti. Ukoliko se Dodikov većinski blok u Skupštini RS povinuje ultimatumu her Valentina, potvrdiće se (baš kao i u slučaju skidanja ploče sa imenom Radovana Karadžića sa Studentskog doma na Palama) da je podložan pritiscima, što će logično dovesti do novih i još bezočnijih zahteva. Osim toga, Srbi bi makar indirektno priznali da osećaju teret kolektivne krivice, zbog čega su se oduzimanjem ranije dodeljenih priznanja odrekli svojih „zločinačkih“ ratnih vođa.

Dodik demantovao Šarovića Milorad Dodik je odbacio tvrdnje lidera SDS-a Mirka Šarovića o postojanju mogućnosti stvaranja nove skupštinske većine u parlamentu RS o kojoj čelnici Srpske demokratske stranke razgovaraju s nekim partijama iz sadašnje vladajuće koalicije. Prvi čovek SND-a ocenio je da Šarovićeve izjave predstavljaju „bacanje lažnih balončića jer prosta matematika govori da do toga (stvaranje nove koalicione većine) ne može doći“.

DODIKOVO „NE“ A ako – što je gotovo izvesno s obzirom na izjave Dodika i njegovih saradnika – odgovor parlamenta iz grada na Vrbasu bude glasno ne, Incko i globalistički centri dobiće nove „argumente“ da „tvrdokorno“ rukovodstvo iz Banjaluke optuže za opstrukciju Dejtona, odnosno za „podržavanje osuđenih ratnih zločinaca“, čime se „sprečava pomirenje naroda u BiH“. Time bi odlazećem visokom predstavniku ili njegovom najavljenom nasledniku iz Nemačke trebalo da bude otvoren teren da, uz podršku obnovljene evroatlantske koalicije, započnu obračun s aktuelnom vlašću RS, ali i proces „ustavne reforme BiH“.
U tom kontekstu uopšte ne treba isključiti mogućnost da pisac pisma adresiranog na Nedeljka Čubrilovića pokuša da svoj jalovi mandat u Sarajevu okonča pokazivanjem mišića. Tačnije, nametanjem Zakona o zabrani negiranja genocida (koji već dugo najavljuje), ali i smenjivanjem neposlušnih vodećih ljudi Srpske, među kojima bi se, uz čelnike parlamenta, možda mogao naći i Dodik.
Pošto je državnik iz Laktaša već poručio da RS neće prihvatiti eventualne Inckove zakone i smene, usledilo bi, gotovo izvesno, opasno zaoštravanje situacije u kojoj bi Koruški Slovenac, zaposlen od 2009. u Sarajevu, svoj autoritet pokušao da očuva uz pomoć međunarodnih faktora.
Nažalost, bojimo se da bi Incko i njegovi moćni nalogodavci u tom obračunu mogli da računaju na saradnju „konstruktivne opozicije“ iz RS koja je proteklih dana pokazala da ni zbog zaštite nacionalnih interesa ne želi da se suprotstavi visokom predstavniku.

OŠTRA REAKCIJA RUSIJE No njihovom izbegavanju osude Inckovog napada na RS vratićemo se nešto kasnije. Prethodno valja naglasiti da je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije oštro reagovalo na pismo visokog predstavnika upućeno prvom čoveku Skupštine RS. Incko je ne samo pozvan da „prekine sa samovoljom koja šteti normalizaciji u zemlji“ već mu je i od strane Ruske Federacije poručeno da se „postavljanje ultimatuma najvišem predstavničkom organu RS ne može smatrati prihvatljivim ni sa pravne ni sa moralne tačke gledišta“. Konstatujući da je austrijski diplomata „ne samo prevazišao ovlašćenja nego i sve više postaje faktor destabilizacije“, ministarstvo je ponovilo odavno poznati stav Kremlja da je „došlo vreme da se konačno ukine anahroni mehanizam spoljnog protektorata prema suverenoj BiH“.
Malo je verovatno da će odlazeći protektor, ohrabren podrškom zapadnih nalogodavaca, poslušati zahteve Moskve čije je mišljenje – suprotno dogovoru članica Saveta za sprovođenje mira u BiH da ovo telo funkcioniše na principu konsenzusa – uglavnom ignorisao tokom dosadašnjeg mandata. Ipak, Inckove gazde su svesne činjenice da se, bez dogovora s jednom od najmoćnijih svetskih sila, u sadašnjoj konstelaciji međunarodnih odnosa ne može valjano rešiti nijedan problem, pa zato, teška srca, moraju da vode računa o stavovima Rusije prema BiH.

(ANTI)PATRIOTSKA OPOZICIJA Dodik je, ocenivši da su najnoviji Inckovi potezi „deo ukupnih napora da nova američka administracija raščisti sa Srbima u BiH“, najavio da će većina poslaničkih klubova u Narodnoj skupštini RS odbaciti zahtev visokog predstavnika. Nažalost, reagovanje ključne opozicione partije potvrdilo je da je u manjem entitetu dejtonske tvorevine nemoguće ostvariti stranački konsenzus o najvažnijim nacionalnim pitanjima.
Jeste lider SDS-a Mirko Šarović ocenio da „Skupština neće prihvatiti Inckov zahtev“, ali je stvarni odnos najveće opozicione stranke RS prema inicijativi visokog predstavnika pokazala izjava šefa poslaničkog kluba ove partije Miladina Stanića. Mada je saopštio da SDS neće podržati zahtev austrijskog komesara, on je istovremeno kao glavnog krivca za Inckovo pismo proglasio Milorada Dodika. Jer je – kako je objasnio – „svojim suludim delovanjem provocirao visokog predstavnika koji je najviša funkcija u BiH i zaslužuje da se bar poštuje kao čovek“.
Od Stanića smo saznali da je Incko najvažniji funkcioner u BiH koji, da ga „bezobrazni Dodik“ nije isprovocirao, verovatno ne bi ni uputio pismo Čubriloviću. Da ovo nije samo lični stav visokog funkcionera dotične stranke potvrdio je i kasniji zahtev kluba poslanika SDS-a da se s dnevnog reda sednice Narodne skupštine RS skine Informacija sa predlogom zaključaka o radu visokog predstavnika. S obrazloženjem već spomenutog Stanića da bi „Incko mogao da posegne za bonskim ovlašćenjima i uvede određene sankcije prema pojedincima ili Republici Srpskoj“.
Očigledno je da je današnji SDS svetlosnim godinama daleko od one stranke koja je nekad stvorila, i uz pomoć naroda i vojske u ratu odbranila RS. Te da bi jednog dana Stanić ili neki njegov partijski kolega prihvatanje unitarističkih „ustavnih reformi u BiH“ mogao da objasni rečima da bi, da se nisu saglasili s njima, morali da se suoče sa sankcijama visokog predstavnika.
Zbog toga nedavno upozorenje Milorada Dodika ne treba shvatiti (kako su ga neki verovatno protumačili) kao predizborno „ocrnjivanje“ rivalskih stranaka. A najvažniji političar srpske državne tvorevine zapadno od Drine izneo je zabrinjavajuću procenu da „ukoliko stranci zajedno sa antipatriotskim opozicionim strankama preuzmu vlast, Republika Srpska neće postojati za šest meseci… Biće provizorij koji se zove Republika Srpska, ali je neće biti po suštini. Hoću da upozorim narod. Imaće izbore, pa neka bira, a moje je da objasnim šta nas čeka“.

[/restrict]