Последњи удар Валентина Инцка

Захтев одлазећег високог представника у БиХ да парламент РС одузме раније додељена одликовања Радовану Караџићу, Момчилу Крајишнику и Биљани Плавшић у функцији је нових покушаја да се српском народу наметне колективна кривица за злочине

Одлазећи високи представник Валентин Инцко одлучио је да – пре него што напусти добро плаћени посао током кога је мало шта конкретно урадио на стварном побољшању стања у БиХ – покуша да поврати ауторитет новим нападом на своју опсесивну мету, Републику Српску.

ПИСМО СКУПШТИНИ РС Дипломата из Клагенфурта – који се током више од деценију дугог комесарског посла у граду на Миљацки није ни трудио на направи какав-такав баланс у третирању супротстављених народа у Босни, већ је све проблеме проналазио у Србима и њиховом „сепаратистичком“ руководству Милорада Додика – пресавио је табак и упутио писмо председнику Народне скупштине РС Недељку Чубриловићу.
А у том писму је затражио од парламента мањег ентитета БиХ да у року од три месеца „поништи повеље и одликовања додељена осуђеним ратним злочинцима Радовану Караџићу, Момчилу Крајишнику и Биљани Плавшић, чији су поступци током оружаног поступка шокирали свет и узроковали незамисливе људске патње“.
Није то, међутим, била једина отровна стрела коју је том приликом протектор из Аустрије одапео на РС. Демантујући оптужбе из Српске да је овим писмом покушао да српском народу наметне колективну одговорност за злочине, он је заправо кроз цинично објашњење потврдио да је управо то био један од циљева његовог обраћања председнику Народне скупштине у Бањалуци.
„Нисам ја, већ је Народна скупштина РС 24. октобра 2016. наметнула српском народу тежак терет кривице, када је у име српског народа одликовала три особе осуђене за ратни злочин. Из поштовања према жртвама и њиховом достојанству, али и да бих ослободио Србе тог терета, упутио сам писмо председнику Скупштине РС да повуче тај корак“, појаснио је Инцко.
Дакле, након што је српском народу, преко одлука његових представника у парламенту, пришио терет колективне кривице за „злочине“ који су починили његови ратни лидери осуђени од стране „објективног“ Хашког трибунала, Инцко се одмах потрудио да га, кроз своју иницијативу, „ослободи“ тог тешког терета.

[restrict]

НОВА ОФАНЗИВА Наравно да он није оригинални изумитељ идеје да се најбројнијем народу с простора бивше Југославије наметне срамни колективни терет кривице за злочине почињене током ратних сукоба у БиХ деведесетих година прошлог века. Након што је, захваљујући руском вету, у Савету безбедности 2015. године пропао перфидни британски покушај да се Срби због злочина у Сребреници прогласе геноцидним народом, сада је у току нова координисана офанзива домаћих и међународних фактора. Која има за циљ да се у јеку припрема за „окончање недовршеног посла на Балкану“ неподобним пријатељима Руса из Босне поново пред међународном јавношћу припише колективна кривица – овај пут због злочина њихових осуђених ратних лидера.
Није нимало случајно што је Инцково ступање на сцену заправо само наставак „анатемисања Влаха“ које су започели Бисера Турковић и Бакир Изетбеговић, поредећи Додика с Хитлером и проглашавајући Србе за „лош народ“.
Седми по реду високи представник такозване међународне заједнице у БиХ и његови саветодавци вероватно рачунају да ће, без обзира на то какав буде одговор из Бањалуке, одапета стрела нанети озбиљну штету пројектованој мети. Уколико се Додиков већински блок у Скупштини РС повинује ултиматуму хер Валентина, потврдиће се (баш као и у случају скидања плоче са именом Радована Караџића са Студентског дома на Палама) да је подложан притисцима, што ће логично довести до нових и још безочнијих захтева. Осим тога, Срби би макар индиректно признали да осећају терет колективне кривице, због чега су се одузимањем раније додељених признања одрекли својих „злочиначких“ ратних вођа.

Додик демантовао Шаровића Милорад Додик је одбацио тврдње лидера СДС-а Мирка Шаровића о постојању могућности стварања нове скупштинске већине у парламенту РС о којој челници Српске демократске странке разговарају с неким партијама из садашње владајуће коалиције. Први човек СНД-а оценио је да Шаровићеве изјаве представљају „бацање лажних балончића јер проста математика говори да до тога (стварање нове коалиционе већине) не може доћи“.

ДОДИКОВО „НЕ“ А ако – што је готово извесно с обзиром на изјаве Додика и његових сарадника – одговор парламента из града на Врбасу буде гласно не, Инцко и глобалистички центри добиће нове „аргументе“ да „тврдокорно“ руководство из Бањалуке оптуже за опструкцију Дејтона, односно за „подржавање осуђених ратних злочинаца“, чиме се „спречава помирење народа у БиХ“. Тиме би одлазећем високом представнику или његовом најављеном наследнику из Немачке требало да буде отворен терен да, уз подршку обновљене евроатлантске коалиције, започну обрачун с актуелном влашћу РС, али и процес „уставне реформе БиХ“.
У том контексту уопште не треба искључити могућност да писац писма адресираног на Недељка Чубриловића покуша да свој јалови мандат у Сарајеву оконча показивањем мишића. Тачније, наметањем Закона о забрани негирања геноцида (који већ дуго најављује), али и смењивањем непослушних водећих људи Српске, међу којима би се, уз челнике парламента, можда могао наћи и Додик.
Пошто је државник из Лакташа већ поручио да РС неће прихватити евентуалне Инцкове законе и смене, уследило би, готово извесно, опасно заоштравање ситуације у којој би Корушки Словенац, запослен од 2009. у Сарајеву, свој ауторитет покушао да очува уз помоћ међународних фактора.
Нажалост, бојимо се да би Инцко и његови моћни налогодавци у том обрачуну могли да рачунају на сарадњу „конструктивне опозиције“ из РС која је протеклих дана показала да ни због заштите националних интереса не жели да се супротстави високом представнику.

ОШТРА РЕАКЦИЈА РУСИЈЕ Но њиховом избегавању осуде Инцковог напада на РС вратићемо се нешто касније. Претходно ваља нагласити да је Министарство спољних послова Русије оштро реаговало на писмо високог представника упућено првом човеку Скупштине РС. Инцко је не само позван да „прекине са самовољом која штети нормализацији у земљи“ већ му је и од стране Руске Федерације поручено да се „постављање ултиматума највишем представничком органу РС не може сматрати прихватљивим ни са правне ни са моралне тачке гледишта“. Констатујући да је аустријски дипломата „не само превазишао овлашћења него и све више постаје фактор дестабилизације“, министарство је поновило одавно познати став Кремља да је „дошло време да се коначно укине анахрони механизам спољног протектората према сувереној БиХ“.
Мало је вероватно да ће одлазећи протектор, охрабрен подршком западних налогодаваца, послушати захтеве Москве чије је мишљење – супротно договору чланица Савета за спровођење мира у БиХ да ово тело функционише на принципу консензуса – углавном игнорисао током досадашњег мандата. Ипак, Инцкове газде су свесне чињенице да се, без договора с једном од најмоћнијих светских сила, у садашњој констелацији међународних односа не може ваљано решити ниједан проблем, па зато, тешка срца, морају да воде рачуна о ставовима Русије према БиХ.

(АНТИ)ПАТРИОТСКА ОПОЗИЦИЈА Додик је, оценивши да су најновији Инцкови потези „део укупних напора да нова америчка администрација рашчисти са Србима у БиХ“, најавио да ће већина посланичких клубова у Народној скупштини РС одбацити захтев високог представника. Нажалост, реаговање кључне опозиционе партије потврдило је да је у мањем ентитету дејтонске творевине немогуће остварити страначки консензус о најважнијим националним питањима.
Јесте лидер СДС-а Мирко Шаровић оценио да „Скупштина неће прихватити Инцков захтев“, али је стварни однос највеће опозиционе странке РС према иницијативи високог представника показала изјава шефа посланичког клуба ове партије Миладина Станића. Мада је саопштио да СДС неће подржати захтев аустријског комесара, он је истовремено као главног кривца за Инцково писмо прогласио Милорада Додика. Јер је – како је објаснио – „својим сулудим деловањем провоцирао високог представника који је највиша функција у БиХ и заслужује да се бар поштује као човек“.
Од Станића смо сазнали да је Инцко најважнији функционер у БиХ који, да га „безобразни Додик“ није испровоцирао, вероватно не би ни упутио писмо Чубриловићу. Да ово није само лични став високог функционера дотичне странке потврдио је и каснији захтев клуба посланика СДС-а да се с дневног реда седнице Народне скупштине РС скине Информација са предлогом закључака о раду високог представника. С образложењем већ споменутог Станића да би „Инцко могао да посегне за бонским овлашћењима и уведе одређене санкције према појединцима или Републици Српској“.
Очигледно је да је данашњи СДС светлосним годинама далеко од оне странке која је некад створила, и уз помоћ народа и војске у рату одбранила РС. Те да би једног дана Станић или неки његов партијски колега прихватање унитаристичких „уставних реформи у БиХ“ могао да објасни речима да би, да се нису сагласили с њима, морали да се суоче са санкцијама високог представника.
Због тога недавно упозорење Милорада Додика не треба схватити (како су га неки вероватно протумачили) као предизборно „оцрњивање“ ривалских странака. А најважнији политичар српске државне творевине западно од Дрине изнео је забрињавајућу процену да „уколико странци заједно са антипатриотским опозиционим странкама преузму власт, Република Српска неће постојати за шест месеци… Биће провизориј који се зове Република Српска, али је неће бити по суштини. Хоћу да упозорим народ. Имаће изборе, па нека бира, а моје је да објасним шта нас чека“.

[/restrict]