Непролазни сјај прелудијума и фуге

фото: архива кцб

Београдски концерт изванредног пијанисте Душана Марковића премијерно је приказан на јутјуб каналу КЦБ-а 25. јануара

Због препорука и прописаних мера у условима пандемије, у јануару се Концерти у Галерији Културног центра Београда одржавају у дигиталном формату. Концерт изванредног пијанисте Душана Марковића премијерно је приказан на јутјуб каналу КЦБ-а 25. јануара. Програм је пажљиво тематски формиран око облика прелудијума и фуга, од највећег мајстора Ј. С. Баха до аутора 20. века, јер се пијаниста већ дуго бави истраживањем и интерпретацијом барокне музике. Као добро смишљени увод послужио је смирени, контемплативни Бахов Прелудијум и фуга у цис-молу из прве свеске Добро темперованог клавира, с петогласном медитативном фугом, изазовом за сваког извођача, како то често бива код старог мајстора. С Баховом Партитом бр. 2 у це-молу наставило се уживање у барокној хармонији и формама у којима се осећа утицај француског и италијанског стила, које је солиста донео са стилом, мером и укусом и клавирском техником прилагођеном добијању звучних боја барока. Већ у Прелудијуму, фуги и варијацијама у ха-молу оп. 18 Сезара Франка Марковић мења интерпретациони стил, приказујући своју суптилну музикалност, посебно у потресном прелудијуму. Следи ватромет прштаве бриљантне пијанистичке технике у Прокофјевој ђаволској Токати оп. 11, која се ретко свира због невероватних техничких захтева. Пијаниста исијава енергију, али без грубости, његов форте је снажан али не разбијачки, као што се углавном догађа у оваквим грувачким комадима. Да је било публике, добио би овације и морао да свира бис у средини концерта.
Настављајући концерт совјетским ауторима Родионом Шчедрином и Дмитријем Шостаковичем, Марковић нам представља једну нову слику познатих композитора, који су уз своја грандиозна дела компоновали и мале барокне форме. Шостакович је као поклоњење Баху написао збирку од 24 прелудијума и фуга, по један у сваком молском и дурском тоналитету хроматске лествице, исто као својевремено стари Бах. Шчедринов Прелудијум и фуга бр. 2 у а-молу и Прелудијум и фуга у гис-молу, op. 87/12 Шостаковича заокружили су интелигентно смишљен и врхунски интерпретиран програм који је обрадовао све поклонике истинског пијанизма. Концерт за уживање. Можда је Прокофјева требало оставити за крај, али можда све спектакуларне завршетке треба оставити за време кад буде било публике, аплауза, овација.
У исто време се онлајн и са истим рестрикцијама емитује реситал чувеног Андраша Шифа у Вигмор Холу у Лондону, који је свој усамљенички концерт посветио у потпуности Баху. Није случајно што се музичари у овим временима обраћају великом мајстору барока – математичка, безвремена емоционална сложеност Бахове музике се може свирати на небројене начине, као што је и број звезда на небу (Шиф), и увек доноси радост и утеху и интерпретатору и публици.

Један коментар

  1. Диван стручни и подстицајни критичарски осврт врсне Смиљке Исаковић. Штета што концерт није ишао уживо и што су оваква грозна времена.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *