ИЗЛОГ КЊИГЕ

Артур Шницлер
АНАТОЛ – ране драме
Академска књига, Нови Сад

Велики „меланхоличар љубави“ Анатол у истоименом циклусу једночинки, знаменитог представника бечке модерне Артура Шницлера, кроз седам сцена, филозофира о љубави, љубомори и смрти. Управо ове три теме постале су централне у Шницлеровим раним драмама, али су се наставиле и у његовој касној фази стваралаштва. Дрхтаво напети нерви у доживљајима љубави буде истинске дубине живота: животну жеђ, животне лажи и животни страх. Ова књига се може читати, као што каже Хуго фон Хофманштал, и као „језива алегорија – међу нервозно брбљивим малим фигурама из сене провирује медузоликост живота: бесмисленост, загонетност, осамљеност, глуво и мртво неразумевање међу онима који се воле; суморна свест: предосећај слутње пропуштених бесконачности, пригушених, изгубљених чудеса; и многих оних ствари које попут прстена рђе падају на сувише нежне душе“.

Милун Мића Бабић
ОДИСЕЈА 29 ДАНА
Православна реч

Бабићев роман представља дело са много ликова чији се животи преплићу, спајају и раздвајају, показују у својој пуној индивидуалности да би у крајњем исходу били представљени као ликови судбине. Наизглед у делу се отвара фаталистичка проблематика. Роман говори о првопозивцима у освиту Другог светског ратана тлу Краљевине Југославије, или, прецизније речено њеног дела Србије. Говори о људима који добијају наводни позив за војну вежбу, а заправо се ради о облику мобилизације. Писац се према мишљењу др Саше Радовановића „вешто суочава са оваквим историјским контекстом“ описујући неспремност државе за рат и привидни отпор који води ка општом хаосу, дезертерству и распаду вредности.
Проф. др Предраг Јашовић наводи да овај роман поставља крупно, озбиљно филозофско питање етике у рату и смисла егзистенције у рату. и упућује на велико питање које аутор поставља у овом свом роману. „Шта је то што од нормалног човека направи крвника? Да ли је Енвер заиста морао да убија? Сам писац није дао одговор на ово непосредно питање, али је дао неколико могућих одговора. Прво, показао је да у крвавој ратној бесмислици не може бити нормалних. Сви су на ивици пуцања човека у себи. Друго, и код најдобронамернијег човека карактер не одређује понашање у рату, већ то чини контекст.“

С. М. Вељковић
БИБЛИОТЕКА ПОРОДИЦЕ ГРАДИНОВАЧКИ
Evrobook

Ауторка у новом роману приказује живот жене у узбудљивој српској историји прошлог (XX) века. Идеја за настанак овог штива потекла је од историјског податка да је у јесен 1915. Болница шкотских жена спасавала жене и децу из Србије, те их превозила на Корзику. Према расположивим историјским подацима, у то време, на Корзици је рођено чак 79 српске деце. Прво је на броду „Абда“ рођен дечак који је по њему добио име. Другог дана, по искрцавању са брода, рођен је други дечак коме су наденули име Наполеон. Треће дете које се родило била је девојчица. Та девојчица је главна јунакиња овог романа. Њено име је Корзика (по месту рођења), а надимак Зика. Поред ње јунаци ове књиге су: њена мајка Донка (Нишлијка, лепа, способна и сналажљива жена), њена ћерка Андреа (лакомислена, ветропираста) и унука Лазара (мудрица). Главни мушки лик је њен муж, Андра Градиновачки, потомак богатих и образованих Сомбораца који у неколико генерација сакупљају књиге и рукописе „да сачувају српство“. Породична библиотека с временом постаје Андрина страст и опсесија. Он је обогаћује забрањеним књигама и документима која сведоче о мучним ратним дешавањима, за време Другог светског рата и после рата.

Борис Над
НОВИ БОГОВИ
Прометеј, Нови Сад

Митолошке приче инспирација су уметницима, књижевницима и филмским ставароцима већ деценијама. Сведочимо ренесанси измишљених бића из митова и легенди у популарној култури, где поново живе у видео-играма, стриповима и популарним телевизијским серијама. Аутора књиге која је пред читаоцем, Бориса Нада, такође су на писање понукале прастаре легенде са којима се сусретао. Нови богови нису обичне приче, штaвише, ништа у вези са њима није обично. Својеврсни бестијаријум обавијен и проткан митовима, изнова приповеда о Атлантиди, Александру, боговима и људима старог и савременог света, од Ирана, преко Балкана и Америке до земаља које мапа не препознаје. Културолошки кодови уцртани у странице ове књиге осим ужитка, користиће и као инспирација за нове прстенасте приповести.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *