ИЗЛОГ КЊИГЕ

Лука Мичета
НЕМАЊИЋИ – БИОГРАФИЈА
Прометеј, Нови Сад

Према речима др Александра Узелца, „српска средњовековна историја неодвојива је од династије Немањића. Током нешто више од два века колико су Немањићи владали српским земљама (1166–1371) оне су доживеле политички врхунац и друштвени, културни и привредни процват. Вешти и окретни политичари, умешне и искусне војсковође, покровитељи цркве и уметности, ктитори величанствених задужбина и владари са државничком визијом, Немањићи су оставили неизбрисив траг иза себе. Писати биографије појединих немањићких владара захтеван је задатак. То значи поседовати професионална знања историчара, приповедачку вештину писца, истраживачки дух и моћ имагинације. Писати биографију династије неупоредиво је захтевније. Неопходно је познавати дух времена и географског простора, европске и медитеранске оквире српске историје, оновремене геополитичке односе, место цркве и духовности у животу средњовековног човека, али и одбацити изазове и фрустрације данашњице и не преносити их на једну давно прошлу епоху. Лука Мичета, по професионалном позиву новинар, а по интересовањима и знатижељи истраживач прошлости и историчар, више је него успешно одговорио на ове професионалне захтеве“.

Карлхајнц Дешнер ПОЛИТИКА РИМСКИХ ПАПА У 20. ВЕКУ Catena Mundi, Београд У књизи је детаљно разоткривена прљава игра Ватикана у веку светских ратова и сукоба империја. Написана на основу мало познатих докумената из различитих архива, књига у потпуности раскринкава улогу сваког римског папе понаособ, износећи на видело закулисне радње Римске курије које су допринеле страдању милиона становника Европе у Првом и Другом светском рату. У другом тому књиге, посебно је обрађена и тема улоге Ватикана у Хладном рату против СССР-а. Ово је друго издање на српском језику. Прво издање, објављено залагањем Предрага Р. Драгића Кијука у едицији „Хришћанска мисао“, никада није ушло у књижарску дистрибуцију у Србији, нити је могуће утврдити да ли је одштампан читав тираж. О тачним разлозима зашто је то било тако, може се само спекулисати. О садржају књиге Милорад Екмечић је писао: „У првом тому је обрађена политика Леона XIII од 1878, Пија X од 1903, Бенедикта XV од 1914. и Пија XI од 1922. У другом тому су поредане историје Пија XII од 1939, Ивана XXIII од 1958, Павла VI од 1963, Ивана Павла I, на трону 32 дана у 1978. и Ивана Павла II од 1978. У оба тома, све ове историје су у сенци истраживања делатности, по злу највећег папе у модерној историји, папе Пија XII. Оно што је свим овим папама заједничко јесте пребацивање тежишта у делатности цркве католичке са веровања на практичну политику. Кроз историју је папство увек иза себе имало неку државу на коју се практично ослањало. До 1527. је то била Угарска, чији краљеви носе титулу ’апостолског владара’. Наравно, функцију таквог владара је иза 1527. вршио хабзбуршки цар у Бечу. Од краја XIX века је немачки цар, иако првосвештеник лутеранске цркве у Немачкој (’summus episcopus’), преузео на себе ореол католичког апостолског владара. Коначно је тек папа Војтила, на невидљив начин, то пренео на модерне америчке председнике.“ Карлхајнц Дешнер је тиме створио, опет по речима академика Екмечића, једно од „класичних остварења те врсте“. Ова књига није класична историја папства, каквих има довољно, већ је истраживачки напор да се открију тајни механизми претварања хришћанске вере у идеологију световне, овоземаљске доминације.

Драгослав Михаиловић
ЛОВ НА СТЕНИЦЕ
Лагуна, Београд

Ова збирка аутобиографских приповедака у целини је посвећена судбинама „ибеоваца“, страдалника који су на својој кожи осетили послератну страховладу Титовог режима у време сукоба са Стаљином, недужних жртава високих политичких игара и суровог партијског апарата, оличеног у затворским батинашима и голооточкој голготи. Ликови и судбине тих страдалника, заједно са ликовима њихових крвника, као и апсурдне околности под којима су хапшени а деценијама после одслужене казне праћени и прогањани, чине ову збирку јединственим књижевним сведочанством. Према речима Роберта Ходела, наглашено фактографско казивање о Голом отоку, које се често чини нестварнијим од уметничке фикције, наставио је Михаиловић даље литерарним стазама у књизи „Лов на стенице“, при чему је у основи документарну срж стилистички дорадио и допунио излагањима о позадини људског насиља.