ИЛИ-ИЛИ И ПОСЛЕ ТОГА – „Само нас Бог може спасти…“

… посудићемо овај наслов од Хајдегера, јер се дилема о којој је он пре пола века „дуго размишљао“ само заоштрава

Изгледа да нико од нас није заборавио Боговађу! А има већ два месеца како се Србија суочила с видео-клипом од непун минут на коме се види како црнпурасти дечаци вичу на млађу жену и гурају јој под нос поњавче… Она их нешто пита с бесциљном збуњеношћу и запрепашћеног погледа… Њена драма траје пет секунди… секунд је додир њених усана на платно… а онда провала одушевљења као да је лопта на школској фудбалској утакмици ушла у мрежу… конфети, стиснуте песнице, урлање, бука…

КАЗНА ГОМИЛЕ Прво, јасно је да је жена – сазнали смо, има 34 године – нешто учинила због чега је гомила решила да је казни. Пресуда и казна гомиле је увек безусловна и људски понижавајућа.
Онда су правници рекли да је руља младих људи „извршила кривична дела принуде, злостављања и мучења, повреде угледа због расне, верске, националне или друге припадности и уништења туђе ствари“. По полицијској интервенцији, то је учинило њих пет од стотинак. Ухапшено је „пет малолетних држављана Авганистана старости 15, 16 и 14 година“. (Зашто ли су за њих пет овако поређане године старости!?) Они су штићеници Центра за азил у Боговађи. Објекат је Комесаријат за избеглице закупио од Црвеног крста Београда 2011.
Бес малолетника произлази из њиховог верског хабитуса – они су муслимани које је повредило што је службеница Комесаријата, рекло би се из нехата, ваљда нагазила једну од простирки на којој они клече кад се моле – пет пута на дан.
Тако смо стигли од суштине: није да не постоји у овом друштву да гомила младих малтретира особу која је задужена за одржавање реда групе (школе, на пример), нису нам непознати ни сукоби с групама других држављанстава (сукоби навијача, на пример), али ово је – верски сукоб. Да, и то је – ислам, од којег је страх на Западу „у моди“.

МИГРАНТСКИ ПРОБЛЕМ Запрепашћење је било велико, али реакција готово да није било. Држава је мучала, како то иначе ради од почетка „мигрантске кризе“. После Косова, мигранти су наш најкомплекснији и дугорочно најтежи проблем. И без обзира што има Орбана у суседству, наша држава је и слепа и глува. Јави се Канцеларија заштитника грађана, која је толико важна да је свима јасно да служи само да се пажња развуче а бес отупи. Сазнајемо да они имају Одељење за хитно поступање којем треба десет дана „како би прикупили информације о инциденту, утврдили разлоге због којих је до њега дошло, као и начине на које је организовано обезбеђење тог центра“. И? Па, ништа. Ваљда пишу неке извештаје.
Сама влада се више концентрише на уличне немире у Мјанмару (ову државу смо некад звали Бурма) него на мигранте. У почетку се с највишег места инсистирало да ми на мигранте гледамо као на избеглице. Али та врста наше лојалности према Европи ваљда је била смешна и Себастијану Курцу, чији чиновници тврде да постоје и тајни уговори српских власти о нашим специјалним обавезама, па се ретерирало. Кад мора да се о њима нешто каже, бар се зову нормалним именом.
Медији су и о Боговађи извештавали штуро. Наслови дужи од текстова. Два-три факта. Што се више концентришеш, мање знаш. И у свим медијима исто. Нема телевизије која ће послати камеру или новина које ће стрпати репортера у ауто па „на лице места“. Потпуна сагласност и провладиних и про-јунајтед-груп медија. Омерта! Бетонски стамен завет ћутања, према грађанима.
Улети понекад однекуд у „ТВ јављањима уживо“ побеснели грађанин, али водитељи су извежбани да кажу „добро, није то тема“. Опрезно се извештава и о проблемима с мигрантима у другим земљама. Проблем с кампом у околини Бихаћа вест је месецима, али наше медије не занима. Имамо ми важнија посла.

ИНТЕГРАЦИЈА МУСЛИМАНА Земља чије је „стратешко опредељење Европска унија“ могла би бар да прати очајничке покушаје Запада да реши проблем који мигранти најављују. На пример, Французи доносе закон о борби против исламског екстремизма.
Кад је у околини Париза 16. октобра прошле године наставнику историје и географије Самуелу Патију одрубљена глава, председник Француске се досетио да је „убијен јер је био оличење Републике“ а „исламисти желе да нам одузму будућност“. Били су то само нови примери блештавих фраза на гомили која је вероватно већ виша од Ајфеловог торња, а као одговор на „талас џихадистичких напада од 2015. у којима је убијено више од 250 људи“. Пред верски фундаментализам мали Макрон је бацио заклетву „да се Француска никада неће одрећи просветитељских вредности“. Мора да се оним ИСИЛ-овим ратницима подигла коса на обријаним главама.
Свако друштво које мисли да ће му закони решити проблеме пред којим је оно немоћно, историјски је инфериорно.
Не, нећемо улазити у расправу како у данашњем свету стоје просветитељске идеје, али ако погледате резултате напора француске Републике у привођењу муслимана просветитељским вредностима видећете – крах.
Ево чињеница које се тичу стилова живота, а у чему је Запад био најутицајнији. Почетком 1990-их око 60 одсто муслимана у Француској је постило Рамазан, а 2000. их је између 67 и 71 одсто. Током 1990-их, 35 до 39 одсто муслимана рекло је да пије алкохол, то је пало на 32 одсто у 2011. и свега 22 одсто у 2016. Проценат муслиманских жена које носе мараме порастао је са 24 одсто у 2003. на 35 одсто у 2016. Можда је најчудније да је недавна анкета показала да су млади муслимани непријатељски настројенији према забрани секса пре брака него родитељи. „Жена треба да остане невина до брака“, каже 55 одсто муслимана старијих од 50 година, а 74 одсто њих од 18 до 24 године је таквог мишљења.
Фактор раздвајања у француским школама нису друштвене класе него етничка припадност: 37 одсто наставника каже да су се самоцензурисали да не вређају ученике, а 59 одсто каже да је у Француској секуларизам угрожен. Наравно, не од Римокатоличке цркве.

ПИТАЊЕ БОГА У сукобу с исламом савремена „правна држава“ – која је производ оцвалог просветитељства и морално испражњених друштава – нема шансе. То је сукоб Божјег и људске умишљености да може да уреди све као Бог. Јави се с времена на Западу мисао упозорење… „Само нас Бог може спасти“ рекао је у интервјуу „Шпиглу“ у мају 1976. Мартин Хајдегер, један од највећих мислилаца XX века. А то значи да нам „преостаје једина могућност да се у мишљењу и питању припремимо за појаву Бога, или за одсутност Божју у нашој пропасти“.
И ми Срби смо у том надфилозофском пророчанству. Зато је залудно исцрпљивати се у бесу на момчиће из Авганистана, они јесу, како пишу изнервирани читаоци на интернету, „милитантни, примитивни. Признају само своју веру а да су остали за њих неверници“. Из своје драме – да, како је избројао УНИЦЕФ, „деца млађа од 18 година чине 40 одсто расељене популације у свету, односно чак 30 до 34 милиона од укупно 79,5 милиона расељених лица“ – „они нас презиру. Њих треба вратити одакле су дошли. Шта ће млади мушкарци без жена и деце у избеглиштву. И наша власт и Европа затварају очи пред подмуклим плановима ових муслимана“.
Али какви год су њихови планови, нас може спасти само наша снага – и ако смем да парафразирам Хајдегера, „могу да одговорим кратко, и можда неспретно, али након дугог размишљања“: полиција и закони „неће бити у стању да изврше било какву тренутну промену у тренутном стању света“. И: то важи не само за просветитељски утемељене државе, глобалистичке наддржавне и наднационалне структуре, и њихове техничке суперструктуре (интернет, медије, вештачку интелигенцију), „већ и за све чисто људске рефлексије и напоре. Само нас Бог може спасти“.
Да се Стефан Немања понашао како од нас данас тражи НВО-сектор, и све што тако мисли и дела, нас не би било. Рачунајте да су наша прошлост и наша будућност – део универзалног. „Бог је слободу дао за човјека“ да изабере. Други ће вас по томе ценити.


4 коментара

  1. Tоплица

    Сумњамо да ће нас овде спашавати Бог ! Ради се о једној од, кроз сву историју, небројено много најезди-пресељења читавих народа у повољније крајеве и на просторе народа са мањом енергијом, иза чега, требало би да верујемо, стоји управо Бог. Са појавом науке и технике тога је мање јер су ефикаснија средства одбране нападнутих.
    Овога пута, по свему изгледа, најезду су покренули елитни кругови земаља жртава те сеобе. Општепозната су и са прилично вероватноће, нагађања о мотивима за ово дело – недело, док се у погледу последица ствари, због своје громадности једноставно не могу сагледати !
    Божије путеве не знамо, али добро знамо да нас је наоружао памећу, енергијом и удовима, и тако оспособио да се боримо. Победиће, као и обично енергичнији снажнији итд., па ће победници исход тумачити управо као вољу Божију.
    Остаје нам дакле да уложимо сву силу, и све способности да ово предотвратимо да бисмо онда констатовали да је на нашој страни био Бог. У противном . . .
    Ми још поуздано не знамо да ли су муслимани захваћени пасионираном енергијом у смислу тумачења Л.Гумиљова ( он је утврдио 11 таквих великих планетарних случајева ! ) или је у питању напросто енергија “уштеђена” на разним активностима живота на којима је други немилице расипају.
    Радећи професионално, провео сам 16 година у 6 муслиманских земаља, и знам; мешање цивилизација је антицивилизацијски чин са опасним последицама ! Ово је напросто једна лудост.

  2. Unutrašnji dijalog o Kosovu, glas naroda

    Univerzalan poučan članak S. Reljića.

    POSLE KOSOVA Največi problem je migrantska kriza, naseljavanje migranata u Evropu i šire. Dodaću i zabrinjavajući problem bele kuge kod Evropskih hrišćana i Srba pravoslavaca-hrišćana, koja otvara prostor i ideološki pristup za širenje islama! Primer iz Bogovadje jasno govori da se radi o verskom fanatizmu indoktrinirane maloletne muslimanske omladine. Jasno je i zna se ko širi tu indoktrinaciju, ko ima najveći verski uticaj na narodne mase, ali se to prećutkuje.

    NEADEKVATNA POLITIKA Protiv ekstremne islamizacije nijedna evropska i balkanska država ne vodi adekvatnu politiku da se taj proces zaustavi, jedino Madžarska u priličnom domenu u zadnje vreme! Politika pojedinih EU država za integraciju muslimana (da nauče jezik domaćina i poštuju standarde i hriščansku kulturu), je vrlo nedelotvorna, naivna i kontra produktivna: više doprinosi da se muslimani prostorno utemelje i propagiraju-šire svoju islamsku veru koja u bitnim elementima je neprihvatljuva za hrišćane i pravoslavce. Na primer muslimanska vera zabranjuje muslimanskim ženama da se mešaju i stupaju u brak sa nemuslimanima, a to ne važi za muslimane-muškarce koji u ogromnom broju menjaju verski i nacionalni identtet hrišćanskih žena i na taj način smanjuju natalitet hrišćana. Statistika ako se vodi o mešovitim brakovima u EU (i Srbiji sa KiM, jer je u sklopu teme: muslimanski migranti iz Albanije prilično su se naseljavali u našoj pokrajini /KiM/ u Titivo vreme) brzo bi nas ubedila?

    INTEGRACIJA MUSLIMANA je nemoguća jer je islam dijametralno suprotan hrišćanskim vrednostima. Može samo da se zaustavi islamizacija Evrope uvodjenjem specijalnih političkih principa i to:

    1). Principi za versko i nacionalno jedinstvo hrišćana i pravoslavaca (jedinstvo i sloga države i crkve u odbrani nacionalnih interesa);
    2). Princip pariteta i reciprocieta, ramnoteža u svim odnosima (recipročne mere u svim domenima društveno političkog i kulturnog života);
    3). Paritet u demografiji, hrišćani finansijski da podstiču hrišćanske žene na radjanje (interni interes);
    4). Etnički odnosi hrišćana i drugih nacionalnosti i nacionalnih manjina da se odvijaju na ramnopravnoj osnovi “po bračnom paru – a ne po broju dece” (dečji dodatak, socijalna dvanja… bez privilegija manjinskih zajednica: ne može azijski natalitet a evropski standard);
    5). Paritet i reciprocitet u mešovitim brakovima. Ne mogu hrišćani da utiču na muslimanske žene da stupaju u mešoviti brak sa nemuslimanima-hrišćanima (muslimani ne prodaju veru za ve..ru), ali mogu na verskoj osnovi, pa i zakonski, da utiču na hrišćanske žene da se drže svoje vere i nacije, kao borbu protiv islamizacije; CRKVA je u prošlim vekovima imala tu ulogu ujedinitelja i branitelja pravoslavne vere, nacionalnog identiteta i tradicije, ali sa odvajanjem crkve od države crkva je igubila tu ulogu, ustupljen je prostor nacionalnim manjinama sa separatističkim pretenzijama da šire svoj uticaj i muslimansku veru na štetu Srba, rijaliti programima koji šire sodomu i gomoru, protivno porodičnim vrednostima (da ne navodim brojne primere). Nastavak …

  3. Мигрантска криза је велики проблем Србије, протоком времена, и са више “!избеглица”, постаће огроман и нерешив. Велико мешање тако различите цивилизације од наше, верника друге вере – непомирљивих и фанатичних – не може да изађе на добро. јер, не ради се о мирном народу који тражи спас од рата у својој земљи. То је плански смишљено већ и самим вођењем агресивних ратова од стране Америке на просторима муслиманских држава. Отети туђе богатство, изградити базе, успоставити своју доминацију, покренути масе људи (многи су, заиста, у бекству од ратних дејстава, али уз њих, свакако, још више има оних који “беже” са мрачним намерама – младих мушкараца способних да носе оружје), ослабити Европу мењањем демографске струкуре, расипањем средстава, исцрпљујући снагу у сукобима са мигрантима… Јер они се нису размилели по Европи у жељи да постану житељи земаља у које су доспели, да прихвате законе тих земаља, да се интегришу… Не! Они, нимало захвални за гостопримство, намећу своја правила и за њих се боре – свим средствима
    Тако и код нас. Наше границе су за њих отворене, они добијају држављанство уколико желе, према њима постоји обавеза другачијег понашања “да их не бисмо вређали” – већ су почели да нас мењају! рекла бих, дотле, док не наметну шеријатски закон и Српкиње не буду приморане да носе мараме. Они су, за неке из државног врха наш излаз за све празнија села? Како је некоме таква глупост могла да падне на памет! Придошлице из вукојебина и пустиња да се прихвате мотике? Хахаха! У неким крајевима наше земље становништво већ има велике проблеме, а одговорни – пишу неке извештаје од којих угрожено становништво нема никакве користи – типично наше разводњавање проблема. А мигранте, заглављене код нас, не можемо отерати, али их можемо спречити да улазе у земљу. Засад, једино нас спасава што нисмо за њих атрактивна земља, одредиште првог избора…
    Муслимани су породични људи – не разглабају о броју родова и родној равноправности, него рађају децу на начин, једино могућ почев од првих људи на Земљи; њихова вера је јака, али за њих и једино исправна – потпуно су верски нетолерантни, па, ако им се само пружи прилика, сви ћемо једном бити муслимани, милом или силом.
    Какве су све проблеме мигранти наметнули само Италији! Французима, Немцима… не дао Бог никоме.
    Америка је далеко, заштићена океаунима, до ње мигранти не могу да доспеју. А најбоље би било — бродовима их све отпремити тамо – кад су већ Американци тако национално и верски, кобајаги, толерантни, и другима кроје неке квоте за примење миграната; уосталом, Америка је обећана земља, зар не? Нажалост, то нећемо видети, али Америка је почела да урушава саму себе, а ту су и непревидиве природне катастрофе… Па, Бог ће рећи последњу реч!

  4. ”хришћани и православци”- побогу , зар православци нису хришћани.
    не могу да поверујем у ово што је написано.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *