Херојски за антихероје

ТВ серија „Момци“ (The Boys)

Суперхероји у серији „Момци” су огавни, подли, грамзиви, славољубиви, сујетни, зли, психопате и социопате и као такви представљају управо оно што је свет под теретом ове наше накарадне цивилизације данас. Седморка суперхероја у овој серији је, наиме, маркетиншка испостава, рекламни фронт, за моћну корпорацију која на њима зарађује, а при томe заташкава све њихове испаде, крије њихову поквареност, таштину, нељудскост и бројне друге карактерне аномалије. Они су зло против кога се треба борити, али баш као такви и баш зато се субверзивно намећу као нови узори

Протеклих је неколико деценија, а како је време пролазило та појава је бивала све интензивнија, Холивуд екранизовао готово све јунаке из стрипова. Од многих је створио и такозване „франшизе“, бесомучно снимајући наставке од свих који су се показали комерцијалним. Није мало оних који су завршили на листама најкомерцијалнијих свих времена доневиши студијима који су их створили милијарде долара. Фасцинација суперхеројима у оквиру стрип супкултуре била је посебно примамљива за Холивуд који је у њима пронашао најидеалније протагонисте. Да ли је америчка, углавном тинејџерска публика у њима проналазила све што им је мањкало у сопственим мизерним животима „најсавршеније земље на свету“, или су, индоктринирани од стране Холивуда, „натерани да заволе“ све што се сматра неопходним за тај дивни у свему напредни и слободни живот – и није толико битно. Стотине филмова са својим наставцима у којима су суперхероји спасавали свет или барем нејаке, угрожене, жртве криминалаца и насилника створили су не само тренд, па не само ни посебну врсту жанра у оквиру акционих спектакала, већ и специфични амерички поглед на правду, правичност и хероизам. Заправо то је тек још један вид каубојштине коју америчка култура, политика, историја и сам начин њиховог живота који толико цене, вреднују и непрестано свима намећу. За сређивање стања увек су потребни суперхероји, људи са изузетним, надљудским моћима и беспрекорним интегритетом. То је порука готово свих стрипова које је Холивуд тако волео да поставља на своје велике екране. До серије „Момци“ (The Boys), која је управо, из телевизијске продукције Амазона, прошла и своју другу сезону.

„Најгаднији“ људи с изузетним моћима

У време када је Америци, па и читавом свету, управо неопходан тим суперхероја који ће, као типични амерички суперкаубоји, узети ствар у своје руке и истребити нагомилани олош, санирати ране посрнулог света и, зашто не, чак нас ослободити тираније светске заразе, аутори ове серије су се определили за нешто сасвим другачије. По њима, наиме, суперхероји који би требало да санирају све горепоменуто, па и још много тога лошег непоменутог, а што данас интензивно разара наш свет, заправо представљају баш све то лоше! Они су најгаднији представници осветничког соја људи са изузетним моћима који је икада освануо на екрану. Огавни, подли, грамзиви, славољубиви, сујетни, зли, психопате и социопате, они, као посебна врста контраста седморици величанствених (још једном култу одбране нејаких који је Холивуд прославио у својој вестерн заоставштини, без обзира што је пренет из јапанске кинематографије), јер и њих има седморо, представљају заправо управо оно што је свет под теретом ове наше накарадне цивилизације данас. Место које је насељено поквареним људима и бескрупулозним лидерима који су огрезли у лажима, обманама, јурњавом за богатством и славом. Седморка суперхероја у овој серији је, наиме, маркетиншка испостава, рекламни фронт за моћну корпорацију која на њима зарађује, а при томе заташкава све њихове испаде, крије њихову поквареност, таштину, нељудскост и бројне друге карактерне аномалије.
Занимљиво је с колико је успутне, можда чак и нехотичне, критике савремене западне цивилизације ова серија успела да буде популарна. Она је, додуше, баш са оваквим ликовима дотакла толико бројну популацију јер је први пут представила јунаке који су једнако фалични, дегенерисани и на све могуће начине погрешни, колико су то и они који би требало да их гледају. У модерној култури, уосталом, већ дуго нема позитивних узора. Нема их ни на једном месту ни када је реч о култури нити било којој другој области. Управо је супротно, сада су узори негативци. Таблоидизирана стварност ријалити света ствара публику која ће се лако поистоветити с концептом серије „Момци“. Препознаће се, наравно. И, а што је најгоре, све те изопачености, аномалије, дефекти и болести појединаца и друштва неће их погодити када их можда буду препознали у себи и око себе. Напротив, допашће им се. Отуд питање које намеће ова серије (да ли су нам хероји уопште више потребни) и није питање. Јасно је да нису. Јер, по дефиницији свог досадашњег посла, они би требало да спасавају свет и појединце у њему од зла. Али ако то више нико не жели, онда остаје да суперхероји спасавају зло! И то, заправо, и чине у овој серији. А момци из наслова, обични смртници, иако такође нису у подређеном положају о питању мана и зла, постају јунаци јер гоне и уништавају посрнуле антихероје. То је мање-више премиса ове серије у којој се одвија бизарна наопако окренута борба између не више добра и зла већ између два зла. Иако, како рекосмо, у серији постоји низ критичких слојева добро сакривених иза лагане пародије и врло мекане сатире, можда и извесне дозе спрдње на рачун суперхеројске холивудске митологије, а један од њих је и озбиљна социјална критика такозване корпоративне Америке, у првом и доминантном плану је врло јефтина забава за народ огрезао у пороцима, злу и наопаким схватањима готово на сваку тему. А гореспоменуто питање о томе да ли су нам данас потребни хероји није питање које ваља поставити. Далеко је боље упитати се да ли нам је оваква серија потребна. Или, прецизније, зашто би нам било потребно нешто овако?

Драстична критика нашег света

И да, баш нам је потребно нешто овако! То вам је јасно после прве епизоде, а и без ње, уколико сте иоле свесни поданик корпоративног света који своје идеје, наредбе, вредности, начела намеће кроз производе индустрије забаве. Одраз света у овој наизглед наивној и блескастој „забави за народ“ јесте одраз света не из маште аутора стрипа по коме је серија настала већ из наше стварности. У њој, све до најситнијих детаља, посматрамо сами себе, своју цивилизацију, своје животе у њој. Једино, додуше, недостају људи од челика који лете, који су невидљиви или су отпорни на метке, али све остало што имају „Момци“ имамо и ми. Свуда око нас. Свуда на планети, у сваком тренутку. Намерно или не, аутори серије су с „Момцима“ истакли једну од најдрастичнијих критика нашег света која је икад виђена у неком од производа ове врсте. А да ли с овом серијом почиње ново доба за суперхероје остаје да видимо. Осим критике друштва ова серија се, наизглед овлаш и успутно, безмало као случајно, бави и древним односом човека с његовим боговима. Суперхероји су, дакако, богови. Или су бар толико супериорни у односу на остале, да имају право и могућности да се сматрају боговима па да се тако према обичним смртницима и понашају. Као да су позајмљени из грчке митологије, ови су суперхероји у улози богова фалични, сујетни, зли и покварени, обузети собом и својим потребама, осветољубиви, крволочни и ратоборни. И много штошта још што их никако не чини савршеним божанским бићима. Холивудска премиса да суперхероји имају потребу да буду беспрекорни заштитници правде и угрожених у „Момцима“ је потпуно изврнута. Отуд је борба поменутих момака из наслова, људи дакле, против њих у суштини устанак народа против корумпираних богова. Иако је овим ставом само настављен холивудски антирелигијски курс, он је добио и један нови вид упућен још неопредељеној младости, као нека врста разбијања илузија „док је још време“.
Много је тога, дакле, у једној наизглед уобичајено испразној комерцијалној забави за масе. Јунаци ове серије су, уосталом, скуп практично свих најмоћнијих и најчувенијих суперхероја из стрипова који су икада доспели на екран. Само с измењеним именима и жестоко оштећеним карактерима. И делује да је у овом последњем поента. Ново доба у коме се распада наша цивилизација и уступа место корпоративном друштву без врлина, потребе уопште за било каквим и било чијим хероизмом, серија као што је ова, и као што су оне које ће несумњиво наставити њеним путем – учвршћују ткиво новог доба инсистирајући да су врлине одбачени баласт превазиђеног старог времена и да нови људи треба да буду ослобођени од врлина, доброте, поштења, религије, људскости напокон, и да морају да се окрену свему ономе лошем што је сада постало добро и пожељно. Све с фаличним суперхеројима као себи далеко прикладнијим боговима. А то је баш дистопијски свет из најјезивијих фантазија песимистичких прогнозера људског суноврата. Свакако, следи још сезона „Момака“. Да се утврди градиво и науче нове лекције.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *