ГИНИСОВ РЕКОРДЕР МЕЂУ НОВИНАРИМА

Лари Кинг (1933–2021)

Зрачио је изузетношћу, а његова каријера је трајала преко шездесет година, током којих је постао перјаница телевизијског и радио новинарства, најпопуларнији и најутицајнији амерички новинар који је успео да интервјуише више од шест хиљада углавном славних и моћних људи из свих области живота

Цео месец на прелазу прошле у ову годину трајала је битка чувеног америчког радио и телевизијског водитеља Ларија Кинга с короном. Толико је требало да га времешног, а борбеног, ова зараза ипак савлада. Легендарни новинар, специјалиста за интервјуе, наставио је, тако, подужи низ славних особа које је поразила ова болест, што је већ сада узела више славних живота него иједна пре, укључујући и сиду. Када је реч о телевизијском новинарству, мада је Лари деценије провео и испред радио-микрофона, овај је водитељ не само досегао врх у свом послу већ је, када га је досегао, одмах изградио још неколико неосвојивих спратова изнад тог врха. За његовог живота, током шест деценија дуге каријере, није се појавио ниједан ни близу тако успешни, па и утицајни такмац који би га на било који начин угрозио. Иако је последњих година, заправо деценија, био у добу када је пензија неминовност и једино могуће ново „звање“, Кинг је настављао да ради несмањеним темпом тврдећи како се никада неће повући и да ће радити до смрти. Тако је и било. Заиста је радио безмало до смрти.

Освајач награда, миљеник публике

А одавно је заузео место рекордера чак и у Гинисовој књизи рекорда. Током најуспешнијег периода у дуговечној каријери телевизијског водитеља, када је био водитељ ток-шоуа „Лари Кинг уживо“ на Си-Ен-Ену, Лари је снимио шест хиљада епизода тог програма за четврт века непрекидног емитовања ове емисије с њим испред камера. У Гинисову књигу рекорда је ушао као водитељ који је најдуже водио исти шоу у истом термину за исту ТВ станицу. Много важније, као звезда ове емисије Лари Кинг је освојио бројне награде, од чувеног признања „Пибоди“, преко „Емија“ до чак десет „Кејбл-ејс награда“ – у том периоду (признање је касније укинуто) овенчавале су особе које су, како су објашњавали њени додељивачи, „зрачиле изузетношћу“. Лари Кинг је управо био таква особа. Заправо био је отелотворење телевизијске изузетности, оригиналности, вештине интервјуисања и препознавања праве теме (саговорника) у правом моменту. Његови учинак, значај, вештина, које је демонстрирао радећи за Си-Ен-Ен чувени ток-шоу „Лари Кинг уживо“, створили су и Си-Ен-Ен колико и њега самог. Ту нема сумње. Иако су челници Си-Ен-Ена далеко више пажње указивали својим истраживачким новинарима и програму вести, управо је Лари Кинг био њихова перјаница, заштитни знак чак, а свакако најкомерцијалнији сегмент програмске шеме захваљујући коме су ушли у домове милиона људи широм планете. За Си-Ен-Ен је обавио преко три хиљаде интервјуа. Није било особе која у периоду Ларијеве „владавине“ у ток-шоу одељку индустрије забаве није била значајна а да није завршила у његовој емисији, умешно пропитивана и упакована у историју дешавања његове земље. Мада, Кинг је интервјуисао и многе странце. Свакако је у том смислу најупечатљивији и најнезаборавнији био његов интервју с руским председником Владимиром Путином из 2010. године. Мноштво људи, важних, најважнијих заправо, звезда, највећих из свих области, продефиловало је пред овим водитељем, увек у кошуљи с пругама и живописним трегерима, увек насмејаним, оштроумним, брзим, ефикасним, увек добро обавештеним и наоружаним правим питањима. Његови интервјуи били су савршенство новинарског рада. Концепт његове емисије постао је школа новинарства не само за потоње генерације већ и тада, за његове савременике који су покушавали да га имитирају.

Прославио „шоу причање“

Није једноставно чак ни набројати све што је урадио током више од пола века када се истински налазио на трону телевизијске ток-шоу забаве. Заправо, он је и поставио и прославио ту врсту новинарског изазова. Никада раније „шоу причање“ није било сматрано забавним концептом, нити је било толико интересантно публици. Нити је у студио пред милионском публиком хрлило толико популарних личности да отворе срце под канонадом виспрених и не увек пријатних питања којима је Кинг сачекивао своје госте без обзира ко је био у питању. Ту форму новинарског рада сматрао је јединим правим изазовом и инспирацијом и њом се бавио од својих првих професионалних изазова, као млади новинар крајем 1950-их година. Био је диск-џокеј, па спортски новинар, а онда спикер који је читао дневне вести, те се окушао као радио-водитељ, што је и остао до краја живота.
Његово право име је Лоренс Харви Цајгер. Потомак је руских ортодоксних Јевреја који су пребегли у Америку 1930-их година. Почетком каријере, када је још тражио место под сунцем, сам је себи наденуо име Лари Кинг уочи емитовања једне од првих радио-емисија које је водио на малој станици у Мајамију. Постао је Кинг пошто је прочитао оглас продавца пића на велико који се презивао Кинг. И то је остао заувек. И званично је променио име јер му је менаџер сугерисао да његово право име не звучи довољно добро и није лако за изговор. Како год, звучније и свакако атрактивније презиме је и те како оправдао. Кинг (краљ) је постао управо краљевски истакнути суперстар свог посла чији је рад препознат широм планете. После растанка са Си-Ен-Еном, у јуну 2010. године, после пуних 25 година које је провео у емисији „Лари Кинг уживо“, није отишао у пензију коју је по годинама још много раније заслужио. Наставио је да ради. Постао је звезда „Ора“ телевизије, коју је финансијски подржао мексички магнат Карлос Слим, једно време на врху листе најимућнијих људи на свету. За ту је телевизију водио ток-шоу „Лари Кинг сада“, од јула 2012, с врло сличним концептом као и онај претходни на Си-Ен-Ену, и практично се њиме бавио до смрти, како је и обећао публици када су га упитали докле ће бити у послу.
Лари Кинг се бавио и писањем, појавио се у неколико десетина филмова и епизода разних играних серија у којима је углавном „глумио себе“, био је ангажован као добротвор, а изузетно је волео да се појављује на друштвеним мрежама, посебно твитеру. Женио се чак осам пута са седам различитих жена с којима је добио петоро деце, а од њих деветоро унучади и четворо праунучади. Прво двоје деце, сина Ендија и ћерку Чају, изгубио је прошлог августа, и то у размаку од само неколико недеља. Енди је у 65. години умро од срчаног удара, а Чаја у 51. од рака. Можда су и ти губици утицали да недовољно снажан поведе борбу против короне и само пола године касније им се придружи у вечности у коју је отишао као звезда какву телевизијско новинарство није никада имало. А вероватно више никада и неће.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *