Друга страна деиндустријализације (2.део)

Како је избила криза 2007/8. године

Из књиге проф. др Јована Душанића Економско трокњижје, књига прва: Економија постмодерне и неолиберализам, издање Филип Вишњић, Београд, 2020. У наредних неколико бројева објављујемо најинтересантније изводе

Увозећи огромну количину робе, САД стварају и велики спољнотрговински дефицит који покривају емисијом долара и доларских хартија од вредности, које са своје стране добрим делом апсорбују исте те земље. Оне због великог извоза робе у САД остварују суфицит спољнотрговинског биланса, повећавајући сопствене девизне резерве у доларима или их пласирају у доларске хартије од вредности. Тако је међу САД и остатком света створена својеврсна подела рада. Поједностављено би се могло рећи да Америка троши робу која је произведена у другим државама, а те исте државе својом штедњом финансирају америчку потрошњу. САД остаје једино да штампају новац и на бази њега емитују све софистицираније хартије од вредности.

СТИМУЛИСАЊЕ ПОТРОШЊЕ Постоји и друга страна деиндустријализације САД. Са њом су се и радна места, такође, иселила из земље. Американцима више не расту плате. Истовремено, економија САД је устројена на великој и брзо растућој потрошњи, без које она не би могла да функционише на начин како је то чинила деценијама пре тога. Међутим, тешко је било претпоставити да би се Американци једноставно помирили с ограничавањем своје велике и стално растуће потрошње.
Због тога је било неопходно додатно стимулисати потрошњу, што је чињено на разне начине, а пре свега преко јефтиних и лако доступних кредита који су се нудили грађанима САД. Четврт столећа постојала је тенденција сталног снижавања каматне стопе од стране Централне банке САД, пошто се модел реганомике заснивао на кредитном стимулисању потражње путем смањења дисконтне стопе, тј. каматне стопе Централне банке САД. Ова стопа показује сталну тенденцију смањења од осамдесетих година прошлог века (када је износила 20 одсто) да би у јуну 2003. године постепено дошла до 1 одсто и на том нивоу се задржала више од годину дана.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Наставиће се


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *