Све наше Југославије у центру пажње

ШТА ЋЕМО ГЛЕДАТИ: Домаће ТВ серије у овој години

По свему судећи ово би могла да буде телевизијска сезона готово свих периода Југославије и њених најзначајнијих личности, али и кључних историјских детаља из прошлости Србије пошто су најављене серије о Јованки Броз и Титу, породици Милошевић, краљу Александру Карађорђевићу и наставку житија породице Катић из пера Добрице Ћосића будући да се екранизују трилогија „Време зла” и тетралогија „Време смрти”. А ту су и нове сезоне успешних серија савремених садржаја, „Беса”, „Тајкун”, „Група”, „Дуг мору”, „Швиндлери” и „Пет”, а обећава се и трећи циклус „Сенки над Балканом”…

Судећи по најавама на измаку прошле и почетку ове године, ово би могла да буде једна од најбогатијих што се разноликости понуде тиче, али и најквалитетнијих сезона када је реч о телевизијским серијама. Као што се већ низ година дешава и у свету, продукција за мале екране је далеко квалитетнија, оригиналнија најпре, па и професионалније изведена од оне која се одвија за велике екране па чак и у конкуренцији буџетски далеко моћнијих холивудских студија. Телевизија је привукла чак и највеће холивудске звезде с обе стране камере, па је отуда годинама уназад скоро све што је било вредно гледања било снимљено за ТВ публику. „Закључавање“ услед пандемије и даље присутно широм света само је појачало ову разлику у квалитету на рачун телевизије. Агонија биоскопа је с финансијском кризом филмаџијама донела и ону ауторску. Пребацивање готово свега на мале екране, најпре на продукцију која је усмерена све бројнијим стриминг сервисима и кабловским компанијама чини се као да је обавило завршни ударац продукцији филмова за биоскопску дистрибуцију. Код нас тако нешто још увек није толико изражено јер се и даље снимају филмови за велики екран, али је појачана продукција серијског ТВ програма такође видно присутна појава што се да видети из најава за ову сезону.

Најзанимљивија телевизијска сезона у најави

Ако се остваре сви најављени планови, ово би требало да буде најзанимљивија, а можда и најуспешнија телевизијска сезона до сада, и то не само у комерцијалном смислу већ најпре у ауторском, односно када је реч о разноврсности понуде и то пре свега оне најквалитетније. Ако се као главни мотив за гледање серије узима њен квалитет, највећи потенцијал у том смислу требало би да има врло продуцентски и ауторски захтевна, самим тим и амбициозна, серија, заправо две, које се већ две године најављују. Реч је о даљем раду на екранизацији класика Добрице Ћосића које је пре две године започето с „Коренима“, у продукцији приватне компаније глумца Горана Шушљика. Тада је кућа „Ај ти ај“ серију продуцирала у сарадњи с РТС-ом, где се серија с великим одзивом публике и приказивала, а наставке Ћосићевог ремек-дела о страдалачком житију породице Катић (односно Србије), трилогије „Време зла“ и тетралогије „Време смрти“ сада раде за компанију „Јунајтед медија“ и за њихов ТВ канал „Нова С“. То је, иначе, врло занимљива сарадња. Највише због чињенице да се бастион слободоумне, космополитске ширине (читај антисрпске) „Друге Србије“ заинтересовао да приказује серије по једном од најчувенијих изразито националним осећањима прожетих дела каква су поменута остварења из богатог опуса славног писца Добрице Ћосића. На први поглед је невероватно да ће „Нова С“ приказивати серију по чувеним романима „Оца нације“ који се баве трагичном историјом Србије. Али за то свакако има много за њих оправданих и корисних разлога. Онај најочигледнији је да су опет успели да преотму за најшире масе привлачни материјал од РТС-а. Има, свакако и других, стратешких најпре. Свакако не просрпских. Како год, значајно је да се тако важна и на бројне начине данас неопходна Ћосићева дела коначно телевизијски екранизују и на тај начин представе потенцијално веома широком слоју људи ове земље која све брже губи оријентацију када је реч о проналажењу и поштовању истинских културних вредности. Пошто је Шушљикова продуцентска потпора у екранизацији „Корена“ својевремено врло поштено и професионално стала иза тог веома захтевног подухвата, ваља очекивати да ће исти ниво професионалности успети да изгурају и у настављању екранизовања поменутог обимног Ћосићевог штива које би, ако заиста буде тако и уколико се рад на серијама обави како је обећано, без сумње могло да буде телевизијски подвиг године.

Јованка Броз, Милошевићи, краљ Александар, „Беса”…

Поменута Ћосићева дела која обухватају најтрагичније периоде наше новије историје, али су интересантна јер су настајала у послератном периоду у размаку од неколико такође кључних деценија оне „бивше“ и велике (комунистичке) Југославије, па су и на тај начин бизарни састојак програма телевизије која припада „Јунајтед медији“, имаће, можда, великог конкурента у такође за ову годину најављеној серији која се бави Јованком Броз, једном од најпознатијих личности управо из те исте Југославије. Додуше, серија „Јованка (Титова супруга)“ још је у (дуготрајном) повоју и није извесно да ће се уденути у овогодишњи програм неке домаће ТВ станице. Реч је о копродукцији Србије, Хрватске и Словеније, међу њиховим глумцима тражиће се протагонисти серије, а њени кадрови ће бити снимани на локацијама поменутих бивших република СФР Југославије, чији су деценијама највољенији брачни пар чинили Тито и Јованка. Веома је интригантно на који ће начин у тој телевизијској атракцији за најшире масе, иначе најављеној за две сезоне (од по шест епизода), бити представљена Јованка, а онда и Југославија. Тим пре што је реч о ауторима из све само не међусобно пријатељски настројених република. И те како је занимљиво и то што је серија део обимног каталога моћне српске продуцентске куће „Адреналин“, која послује у оквиру комуникационог система позиционираног у 12 земаља јужне и северне Европе. Ова кућа се наметнула радом на серијама „Вратиће се роде“ „Мирис липе на Балкану“, „Фолк“, „Жмурке“, „Погрешан човек“ и на квизу „Потера“, али су посебно заинтересовали публику за наше прилике невероватно квалитетном крими-серијом „Беса“.„Адреналин“ тако, осим „Јованке“, за ову сезону најављује и веома нестрпљиво очекивану другу сезону „Бесе“, која је коначно почела да се снима у Црној Гори на измаку протекле године. „Беса“ је такође копродукцијски производ и снимана је у Србији, Црној Гори и Хрватској, као и на још неким другим локацијама. Одушевила је публику и на интернационалном тржишту, па је постала, кажу, наш најкомерцијалнији извозни телевизијски производ последњих година. Чак је била хит и на огромном арапском тржишту. Ова серија је лансирала ТВ канал „Суперстар ТВ“, па ће на њему бити емитована и њена друга сезона. Што се тиче „Адреналина“, који је „Бесу“ радио у сарадњи с британском независном продуцентском ТВ компанијом „Ред планет пикчерс“ (енглески сценариста Тони Џордан је и овог пута један од креатора серије, док је на сценарију радило неколико домаћих сценариста) па се може очекивати и исти квалитет серије. Али то није све од „Адреналина“ за ову годину – најавили су да ће се придружити низу земаља које су екранизовале своју верзију почетком прошле деценије изузетно успешног шведско-данског детективског концепта примењеног у серији „Мост“ (наизглед неспојиви детективски пар из суседних држава на заједничком задатку проналажења психопатског убице). Погађате, наша верзија је српско-хрватска.
За овдашњу публику би могла да буде веома занимљива и најављена (још није извесно када ће тачно бити реализована) мини-серија „Породица“, која се бави другим најпознатијим владарским брачним паром, заправо целом породицом друге бивше, мање, Југославије, Милошевићима! Одмах по значају теме и личности која је њена тема јесте биографска серија о Александру Првом Карађорђевићу –под једноставним насловом „Краљ“ режира је Здравко Шотра, а на основу романа „Александар од Југославије“ Вука Драшковића. Најављене су и друге сезоне серија „Тајкун“, „Група“, „Дуг мору“, „Швиндлери“ и „Пет“, а обећава се и трећи циклус „Сенки над Балканом“, који је због комплексности продукције и свих других тренутно присутних тешких друштвених околности најмање известан за ову годину.

3 коментара

  1. Unutrašnji dijalog o Kosovu, glas naroda

    FILMOVI… dobri, vrlo dobri, ima prilično i destruktivnih, antisrpskih.
    Film “BESA” u najružnijem svetlu prikazuje Srbe: Da su eksploatatori Šiptara-Albanaca, da su pokvareni, podli, kukavice… A Šiptare (oduvek su se tako zvali, sada iz političkih razloga menjaju naziv – Albanci), prikazuje u najsvetlijem i najpozitivnijem izdanju: Da su hrabar, pošten, porodičan vredan nsrod, da trpe ugnjetavanje-eksploataciju od Srba(!)!
    Ne mogu da verujem, izvestan broj domaćih filmova, primer “BESA” (beogradska proizvodnja), šire antisrpsku politiku, filmovi su populularni u Srbiji a i na medjunarodnom tržištu, hit i na arapskom tržištu. Zato je film dobio prvu nagradu na Berlinskom bijenalu u Nemačkoj, i krenuo po svetu da širi antisrpsku propagandu. “BESA” u režiji Srdjana Karanovića, uključeni i strani režiseri, glavni glumac Miki Manojlović, glumi Albanca (Šiptara kako su sebe nazivali) Azema sa belim kečetom-kapom na glavi, starog školskog poslužitelja, koji je dao šiptarsku “Besu” (časnu reč, zakletvu) mladom ućitelju Filipu, srbinu, da će čuvati-sačuvati njegovu mladu ženu-lepoticu Leu, pošto je Filip poslat na izvršavanje vojne obaveze(!)? I to, Azem da živi u istoj sobi u kojoj stanuje i spava Lea (filipova žena)? Za svo vreme Azem sedi, obučen, uza zid na drvenom patosu, a na 2-3 metra od njega na krevetu spava Lea. Šta to znači, da Srbin Filip, učitelj, nije dao Azemu ni krevet za spavanje, čak ni hrane nema, jer je Azemova porodica, deca, donosili od kuće hranu u školi (poruka da su Srbi eksploatatori Šiptara, pokvaren i zli narod)? Da ne obrazlažem dalje, scene… kako je Azem Šiptar kamenjem najurio grupu srpskih vojnika preko ograde (razbežali se kao miševi, kukavice, od hrabrog Šiptara-Albanca junaka), jer je neko dobacivao Filipovoj ženi Lei; Ili kada je Azem sedeo u sobi na patos, i kao panter skočio sa nožem u ruci na srpskog oficira iza ledja da ga prereže za vrat, nije mu se dopao njegov razgovor sa Filipovom ženom koja je ležala na krevetu, isterao oficira iz sobe – a srpski oficir je imao obavezu da povremeno obilazi Leu i pomaže u nabavku kućnih potrebština. Da ne dužim… Na kraju Azem se zaljubio u mladu lepoticu Leu, može otac da joj bude, znači prekršio “Besu” (obećanje srbinu)!
    Sledi nastavak…

  2. Unutrašnji dijalog o Kosovu, glas naroda

    (nastavak)

    “BESA” je šiptarska-albanska zakletva, časna reč, obećanje… nema veze sa Srbima. Gde je ta “Besa” bila zadnjih 70 godina kada je srpski narod na KiM trpeo albanski separatistički šovinizam, zulume, nasilje, pljačke, silovanja, etničko čišćenje-progon sa KiM: Stotine hiljada Srba i nealbanaca je u mirnodopsko vreme proterano sa KiM, plus 250.000 nakon bombardovanja!? Zašto ni jedan film nije snimljen, na toj temi, na koji način, sa kakvim metodama u proteklih 70 god šiptari-albanci vrše progon-iseljavanje Srba, trgovinu belim robljem? Kada je igumanija iz manastira Dević 80-tih god izjavila, po manastirskim spisima, da nekada 750 etnički čisto srpaka sela – sada su čisto albanska sela (Srbi proterani šovinističkim metodama), beogradske filmadžije, režiseri, niko se nije setio da snimi o tome jedan jedini film(!)?…

  3. Оно што се стално хвали као највећи домет српског филма, са феноменалним успехом по белом свету, засновано је на пљувању по Србима и држави Србији из свих расположивих оружја – без те пљувачке димензије не би ни имали успеха, а камоли награде. Ти Срби (Срби?) што праве такве филмове и серије имају свакако своје разлоге што то раде, али држава Србија нема ни један једини разлог нити интерес да одобрава средства за антипропаганду себе саме. Право питање је: зашто она то ради?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *