SAMI ZAJEDNO

JEDAN POGLED NA „GODINU U KOJOJ JE UMRLA MUZIKA“: 2020. na sceni

U gegu koji je kružio u decembru 2020. je bila najkraća godina: januar, februar, karantin, decembar. U klasičnoj muzici dve najčešće upotrebljavane reči su bile Betoven i korona

Muzičari širom sveta su 2020. nazvali godinom u kojoj je muzika umrla, zbog otkazanih koncerata, pa i celih sezona, s nametnutom izolacijom, s neizvesnim početkom normalizacije. Mnogi od njih morali su da potraže poslove u drugim oblastima. Po običaju, u svakoj krizi najviše su pogođene kultura i umetnost, a od umetnosti – umetnička muzika. Koncertne sale bile su zatvorene, koncerti otkazani, umetnici ostaju bez angažmana, obustavlja se svaka mobilnost na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom planu. Kod nas su neke mere preduzete – isplaćeni minimalci ugroženim samostalnim umetnicima – ali i tome ima kraja, a agonija se nastavlja. Moramo biti spremni na maraton propadanja koji se preliva u 2021. a verovatno i na nekoliko sledećih godina. Ništa više neće biti isto.
Uprkos katastrofi u doba pandemije nepobedivi muzičari se ne daju. Svirati je živeti. Muzička redakcija Radio Beograda 2 uporno se i kreativno nosila s nedostatkom materijala za svoje emisije, pa su organizovali seriju koncerata Betoven u Galeriji RTS, koje su direktno i odloženo prenosili preko svojih talasa. Tako smo upoznali novo blistavo ime našeg pijanizma Ljiljanu Vukelju, koja je nastupila i kao kamerni muzičar, ali se pre svega istakla hrabrošću da veoma uspešno izvede dve poslednje Betovenove sonate za klavir, monumentalne spomenike pijanizmu. Pijanista Nemanja Egerić izveo je na Kolarcu na samom kraju godine podvig – integralni ciklus Dvadeset pogleda na dete Isusa Olivijea Mesijana u trajanju od 130 minuta. Jubilarnu pedesetu godišnju nagradu Udruženja muzičkih umetnika Srbije dobili su: za životno delo violinista Dragutin Bogosavljević, za najbolji koncert u 2019. godini LP duo, za najuspešnijeg mladog umetnika do 30 godina starosti violinistkinja Jovana Stošić, a posebnu nagradu UMUS-a za izuzetan muzičko-izvođački doprinos i svetsku afirmaciju našeg muzičkog umetničkog stvaralaštva – sopran Miomira Vitas.
Izdato je nekoliko CD-a: PGP RTS objavio je Bisere srpske umetničke solo pesme s dvadeset solo pesama srpskih kompozitora od romantizma pa do danas (Krstić, Bajić, Binički, Hristić, Milojević, Konjović, Marinković, Kosta Babić) u izvođenju tenora Slavka Nikolića i pijaniste Miodraga Čolakovića. Klarinetista Ognjen Popović je objavio CD Reunion sa pijanistkinjom Mirjanom Rajić. Pijanistkinja Marina Džukljev i saksofonistkinja Mia Dajberg su snimile album Circumscription u korona maniru, same zajedno – iz Berlina i Novog Sada, kombinujući svoje improvizacije sa džezom, bežeći od stvarnosti i poništavajući fizičku udaljenost kroz povezivanje muzikom. Izdavačka kuća Metropolis Music se, kao da je finansira Udruženje kompozitora Srbije, posvetila promociji savremenih srpskih kompozitora – dvostruki album čisto srpskog naslova Passion & Devotion flautiste Ljubiše Jovanovića i CD Tragovi – Nova srpska muzika za violončelo u izvođenju Nemanje Stankovića izašli su krajem godine. Gitarista Uroš Dojčinović bio je vredan, izdao je čak tri albuma: Gde se ljubav rađa, Biseri vokalne muzike sa sopranom Svetlanom Bojčević Cicović i solo CD u Japanu – Exotic sound of Japan.

FESTIVALI I – DŽEZ U PODNE

Muzički festivali su se odvijali kako koji. Pošto je Grad Beograd poništio svoj konkurs za projekte, otkazan je BELEF, BEMUS se na silu održao, GitarArt se u martu provukao kroz iglene uši u poslednjem momentu. Festivali u organizaciji Kulturnog centra Beograda (Festival čembala, orgulja, Saxperience), savršeno organizovani u direktnim prenosima i odloženim emitovanjima, bili su svetla tačka ovogodišnje kauč-sezone. Beogradski Jazz festival događao se u podne, ništa od ponoćnih jam sessions, dok se Valjevo džez fest odmah prebacio na internet. U svemu tome SANU se probudila kad joj vreme nije, da bi pokrenula u oktobru seriju koncerata pod nazivom Muzika kompozitora akademika, putovanje po Srbiji, sa uvodnom reči pred početak svakog koncerta predsednika SANU ili nekog od kompozitora akademika. Da li će se na taj način publici približiti misija SANU i promovisati nacionalna muzika, ili igrati ruskog ruleta s koronom, videće se.

DAMAR EPOHE I U MUZICI Onlajn je nova najvažnija reč. Dobra konekcija na internetu je zakon. Ušli smo silom prilika u novu tehnologiju, platforme i jutjub kanale za zajedničko muziciranje i za doživljaj koncerata. Virtuelna stvarnost uvela nas je pre vremena u distopiju, koju je predvidela, ali kao fikciju, serija Black Mirror. Ako su sedišta operske kuće u Londonu bila ispunjena ekranima a ne ljudima, mi smo i u realnosti već u distopiji. Naše medijske kuće ne shvataju važnost hrane za dušu u kriznim vremenima – televizijske stanice u Srbiji posvetile su umetnosti i kulturi svega tri odsto svog programa u 2020. Neki umetnici su odbili da se predaju. U vreme karantina svestrana i kreativna operska pevačica Branislava Podrumac je svoj raskošni glas svako veče stavila u službu očuvanja umetnosti – na jutjubu emitovala je vokalne minijature – popularne arije, ali i numere iz Diznijevih crtanih filmova. Hvala joj na tome. U novoj stvarnosti najbolje se snašla Metropoliten opera, koja svako veče emituje novi snimak svojih predivnih predstava, i to besplatno. Nažalost, zbog ukidanja sezone članovi orkestra nisu primali plate od aprila. Naše Narodno pozorište nema tako bogatu videoteku predstava, ali je, uprkos svemu, završilo svoju (uslovnu) sezonu izvođenjem uživo avangardnog baleta Mamac, kao deo projekta Mladi koreografi. Opere su izvođene koncertno, smanjenim obimom i ansamblom. Treba preživeti.
Onlajn su promovisana dva izdanja Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka – monografija Vranjsko muzičko nasleđe (autor Marija Vitas, povodom članstva Vranja u Unesko Mreži kreativnih gradova, prvog grada Srbije u članstvu svetski važne mreže u oblasti muzike) i knjiga Kulturna participacija građana Srbije Slobodana Mrđe i Marijane Milankov (deo projekta Zavoda iz 2019 – empirijskog istraživanja na nacionalnom uzorku; po rečima autorke, rezultati su isti kao i ranijih godina, što u prevodu znači – poražavajući). Ansambl Muzikon ipak nije svirao na otvorenom kao tokom leta, kraj godine obeležio je onlajn koncertom Fusion Makes Sense na Kolarcu, a novogodišnji koncert u čukaričkoj Galeriji 73 priredili su mladi polaznici Škole gitare Starčević, što se moglo pratiti na fejsbuk nalogu ove kulturne ustanove kao deo programa Ars muzikum.
Koncertna sala, jedina i najbolja, naš omiljeni Kolarac, nalazi se na rubu egzistencije, što je kulminiralo u mesecima karantin zatvaranja. Nadamo se da će preživeti. Gvarnerius se oglasio pojačano krajem godine, najbolji studenti FMU su radosno svirali za proređenu i oduševljenu publiku s maskama (FMU i Gvarnerius nagrađuju). Nekako diskretno prošli su uspesi naših mladih muzičara na evropskom takmičenju Virtuozi V4+, a mlada violinistkinja Dunja Kalamir dobitnik je prestižne godišnje nagrade ArtLinka kao Najperspektivniji mladi umetnik godine.

OHRABRENJE IZ MINISTARSTVA A sad malo optimizma. Potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković na onlajn regionalnoj konferenciji Kultura u doba pandemije izjavila je u decembru da je za narednu godinu uvećan budžet za kulturu Republike Srbije, da „ulaganje u kulturu predstavlja ne trošak već investiciju u budućnost“, da je pandemija podstakla ubrzanu digitalizaciju kulturnih sadržaja iako je „jasno da virtuelni sadržaji ne mogu da preuzmu na sebe ulogu kulturnog predstavljanja“. Bravo i hvala na tome. Inače, blago nama: dve poslanice u novom sazivu Skupštine su muzičarke – Jela Cello je već repovala u Skupštini, dok se J. J. na sreću nije oglasila. Hvala i na tome.
I na kraju, ljubitelji Radeckog marša i Novogodišnjeg prenosa koncerta Bečke filharmonije (nadam da su se obavestili o prilikama u kojima je Radecki sviran 1914. i dalje) ovog 1. januara nisu se osećali loše što nisu prisutni, jer niko nije bio prisutan. Događa nam se Black Mirror u nastavcima. Budite realni, očekujte nemoguće. Srećna Nova godina, ma kakva da je, nova je.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *