САМИ ЗАЈЕДНО

ЈЕДАН ПОГЛЕД НА „ГОДИНУ У КОЈОЈ ЈЕ УМРЛА МУЗИКА“: 2020. на сцени

У гегу који је кружио у децембру 2020. је била најкраћа година: јануар, фебруар, карантин, децембар. У класичној музици две најчешће употребљаване речи су биле Бетовен и корона

Музичари широм света су 2020. назвали годином у којој је музика умрла, због отказаних концерата, па и целих сезона, с наметнутом изолацијом, с неизвесним почетком нормализације. Многи од њих морали су да потраже послове у другим областима. По обичају, у свакој кризи највише су погођене култура и уметност, а од уметности – уметничка музика. Концертне сале биле су затворене, концерти отказани, уметници остају без ангажмана, обуставља се свака мобилност на локалном, националном и међународном плану. Код нас су неке мере предузете – исплаћени минималци угроженим самосталним уметницима – али и томе има краја, а агонија се наставља. Морамо бити спремни на маратон пропадања који се прелива у 2021. а вероватно и на неколико следећих година. Ништа више неће бити исто.
Упркос катастрофи у доба пандемије непобедиви музичари се не дају. Свирати је живети. Музичка редакција Радио Београда 2 упорно се и креативно носила с недостатком материјала за своје емисије, па су организовали серију концерата Бетовен у Галерији РТС, које су директно и одложено преносили преко својих таласа. Тако смо упознали ново блиставо име нашег пијанизма Љиљану Вукељу, која је наступила и као камерни музичар, али се пре свега истакла храброшћу да веома успешно изведе две последње Бетовенове сонате за клавир, монументалне споменике пијанизму. Пијаниста Немања Егерић извео је на Коларцу на самом крају године подвиг – интегрални циклус Двадесет погледа на дете Исуса Оливијеа Месијана у трајању од 130 минута. Јубиларну педесету годишњу награду Удружења музичких уметника Србије добили су: за животно дело виолиниста Драгутин Богосављевић, за најбољи концерт у 2019. години ЛП дуо, за најуспешнијег младог уметника до 30 година старости виолинисткиња Јована Стошић, а посебну награду УМУС-а за изузетан музичко-извођачки допринос и светску афирмацију нашег музичког уметничког стваралаштва – сопран Миомира Витас.
Издато је неколико ЦД-а: ПГП РТС објавио је Бисере српске уметничке соло песме с двадесет соло песама српских композитора од романтизма па до данас (Крстић, Бајић, Бинички, Христић, Милојевић, Коњовић, Маринковић, Коста Бабић) у извођењу тенора Славка Николића и пијанисте Миодрага Чолаковића. Кларинетиста Огњен Поповић је објавио ЦД Reunion са пијанисткињом Мирјаном Рајић. Пијанисткиња Марина Џукљев и саксофонисткиња Миа Дајберг су снимиле албум Circumscription у корона маниру, саме заједно – из Берлина и Новог Сада, комбинујући своје импровизације са џезом, бежећи од стварности и поништавајући физичку удаљеност кроз повезивање музиком. Издавачка кућа Metropolis Music се, као да је финансира Удружење композитора Србије, посветила промоцији савремених српских композитора – двоструки албум чисто српског наслова Passion & Devotion флаутисте Љубише Јовановића и ЦД Трагови – Нова српска музика за виолончело у извођењу Немање Станковића изашли су крајем године. Гитариста Урош Дојчиновић био је вредан, издао је чак три албума: Где се љубав рађа, Бисери вокалне музике са сопраном Светланом Бојчевић Цицовић и соло ЦД у Јапану – Exotic sound of Japan.

ФЕСТИВАЛИ И – ЏЕЗ У ПОДНЕ

Музички фестивали су се одвијали како који. Пошто је Град Београд поништио свој конкурс за пројекте, отказан је БЕЛЕФ, БЕМУС се на силу одржао, ГитарАрт се у марту провукао кроз иглене уши у последњем моменту. Фестивали у организацији Културног центра Београда (Фестивал чембала, оргуља, Saxperience), савршено организовани у директним преносима и одложеним емитовањима, били су светла тачка овогодишње кауч-сезоне. Београдски Jazz festival догађао се у подне, ништа од поноћних jam sessions, док се Ваљево џез фест одмах пребацио на интернет. У свему томе САНУ се пробудила кад јој време није, да би покренула у октобру серију концерата под називом Музика композитора академика, путовање по Србији, са уводном речи пред почетак сваког концерта председника САНУ или неког од композитора академика. Да ли ће се на тај начин публици приближити мисија САНУ и промовисати национална музика, или играти руског рулета с короном, видеће се.

ДАМАР ЕПОХЕ И У МУЗИЦИ Онлајн је нова најважнија реч. Добра конекција на интернету је закон. Ушли смо силом прилика у нову технологију, платформе и јутјуб канале за заједничко музицирање и за доживљај концерата. Виртуелна стварност увела нас је пре времена у дистопију, коју је предвидела, али као фикцију, серија Black Mirror. Ако су седишта оперске куће у Лондону била испуњена екранима а не људима, ми смо и у реалности већ у дистопији. Наше медијске куће не схватају важност хране за душу у кризним временима – телевизијске станице у Србији посветиле су уметности и култури свега три одсто свог програма у 2020. Неки уметници су одбили да се предају. У време карантина свестрана и креативна оперска певачица Бранислава Подрумац je свој раскошни глас свако вече ставила у службу очувања уметности – на јутјубу емитовала је вокалне минијатуре – популарне арије, али и нумере из Дизнијевих цртаних филмова. Хвала јој на томе. У новој стварности најбоље се снашла Метрополитен опера, која свако вече емитује нови снимак својих предивних представа, и то бесплатно. Нажалост, због укидања сезоне чланови оркестра нису примали плате од априла. Наше Народно позориште нема тако богату видеотеку представа, али је, упркос свему, завршило своју (условну) сезону извођењем уживо авангардног балета Мамац, као део пројекта Млади кореографи. Опере су извођене концертно, смањеним обимом и ансамблом. Треба преживети.
Онлајн су промовисана два издања Завода за проучавање културног развитка – монографија Врањско музичко наслеђе (аутор Марија Витас, поводом чланства Врања у Унеско Мрежи креативних градова, првог града Србије у чланству светски важне мреже у области музике) и књига Културна партиципација грађана Србије Слободана Мрђе и Маријане Миланков (део пројекта Завода из 2019 – емпиријског истраживања на националном узорку; по речима ауторке, резултати су исти као и ранијих година, што у преводу значи – поражавајући). Ансамбл Музикон ипак није свирао на отвореном као током лета, крај године обележио је онлајн концертом Fusion Makes Sense на Коларцу, а новогодишњи концерт у чукаричкој Галерији 73 приредили су млади полазници Школе гитаре Старчевић, што се могло пратити на фејсбук налогу ове културне установе као део програма Арс музикум.
Концертна сала, једина и најбоља, наш омиљени Коларац, налази се на рубу егзистенције, што је кулминирало у месецима карантин затварања. Надамо се да ће преживети. Гварнериус се огласио појачано крајем године, најбољи студенти ФМУ су радосно свирали за проређену и одушевљену публику с маскама (ФМУ и Гварнериус награђују). Некако дискретно прошли су успеси наших младих музичара на европском такмичењу Виртуози В4+, а млада виолинисткиња Дуња Каламир добитник је престижне годишње награде АртЛинка као Најперспективнији млади уметник године.

ОХРАБРЕЊЕ ИЗ МИНИСТАРСТВА А сад мало оптимизма. Потпредседница Владе и министарка културе и информисања Маја Гојковић на онлајн регионалној конференцији Култура у доба пандемије изјавила је у децембру да је за наредну годину увећан буџет за културу Републике Србије, да „улагање у културу представља не трошак већ инвестицију у будућност“, да је пандемија подстакла убрзану дигитализацију културних садржаја иако је „јасно да виртуелни садржаји не могу да преузму на себе улогу културног представљања“. Браво и хвала на томе. Иначе, благо нама: две посланице у новом сазиву Скупштине су музичарке – Jela Cello је већ реповала у Скупштини, док се Ј. Ј. на срећу није огласила. Хвала и на томе.
И на крају, љубитељи Радецког марша и Новогодишњег преноса концерта Бечке филхармоније (надам да су се обавестили о приликама у којима је Радецки свиран 1914. и даље) овог 1. јануара нису се осећали лоше што нису присутни, јер нико није био присутан. Догађа нам се Black Mirror у наставцима. Будите реални, очекујте немогуће. Срећна Нова година, ма каква да је, нова је.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.