Рђава примена лошег права

Пореска политика

Код наплате пореза држава по инерцији прибегава сили, уместо да разборито сагледа бројне примедбе и нађе јасно и оптимално решење. У супротном добија непослушност и протесте, као у актуелном случају фриленсера

Ових дана интернетом кружи бизарна прича, везана за такозване фриленсере, односно особе које раде за иностране фирме (од куће) а овде су порески обвезници и новац, наравно, троше код нас. У овом случају ради се о некоме ко предаје Кинезима енглески преко нета за 300 евра месечно. За годину дана заради 3.600 евра, а за 5 година 18.000 евра. Успут, наравно, ове паре су потрошене, јер како да уштедиш нешто с том зарадом. И онда ти, наводи се у примеру, дође решење да мораш да платиш пола (9.000 евра!) или чак до 80% с каматама (14 и по хиљада!!!). А за то се неће добити урачунат стаж, нити имати здравствено осигурање.
Из наведеног следи тумачење да је овакав потез невероватно бахат, чист харач и „напад“ власти. Зато не треба да буде изненађена што су се ови „порески обвезници“ повезали, солидарисали и организовали протест 16. јануара испред Дома скупштине, а придружили су им се и они које не „качи“ овај „зулум“, али знају многе који се захваљујући овим пословима „крпе“ или живе од тога.
Протест је завршен уз поруку „Порез да, пљачка не“ јер његова поента није да се порез укине већ да се прво регулише статус, да се одреде разумни услови, па онда да се плати све по закону.

НЕКОМЕ МАЈКА, НЕКОМЕ МАЋЕХА… Иначе је велико питања како терет пореза расподелити на пореске обвезнике, односно ко треба да плати више, а ко мање пореза. У стабилној и сређеној држави то не би требало да буде проблем, нарочито када је привреда јака а прилив новца у државну касу сталан и осетан. Тек, ове године се појавила и светска пандемија вируса корона с великим последицама не само по здравље појединаца већ по целокупну привреду, па самим тим и по државну касу.
А држава је неумољива јер за њено функционисање тражи наш новац, односно порезе, за финансирање школа, универзитета, болница, домова здравља, полиције, судова, парламента, влада, локалне управе, музеја, позоришта, одржавање и градњу путева, истраживања, улагања у инфраструктуру…
Неколико дана уочи протеста фриленсера, председник Србије Александар Вучић је позвао представнике Владе да прихвате разговоре с њима, док је председник Удружења радника на интернету Миран Погачар саопштио да фриленсери захтевају „обуставу пореске контроле физичких лица и почетак преговора о регулисању нашег статуса, као и разговоре о томе како да се реши проблем наплате порезе и доприноса за пет година у уназад“.
Вучић је своју препоруку саопштио уз најаву да ће до Сретења бити донет додатни пакет помоћи привреди као „нова инјекција“ за компаније, привреду, предузетнике, мала, средња и велика предузећа. Ту је и секторска помоћ за туризам, за хотелијере, туристичке агенције, водиче, за аутобуске превознике…
Рекло би се да је држава некоме мајка, а некоме маћеха, јер док су сада на сцени, углавном, претње новчаним казнама и затвором, ако се осврнемо на понашање државе на почетку корона епидемије, када је, као мера заштите, уведено и ванредно стање, видећемо да је држава управо у том периоду донела пакет мера за опоравак привреде који подразумева улагања од 5,1 милијарде евра, превасходно у приватни сектор, што је, како је истицано, 11 одсто домаћег БДП-а. Фокус читаве помоћи, како је тада рекао министар финансија Синиша Мали, јесте на микро, малим и средњим предузећима.
Ради појашњења, фриленсери су људи који нису у радном односу, а приходе остварују послујући на интернету, радећи за често више иностраних послодаваца. Њих је малтене затекла објава пореске управе у октобру 2020. године да многобројни људи који раде преко интернета за иностране компаније не плаћају порез, те позив да обавезе самоиницијативно испуне док не почну контроле и кажњавања. Ту спадају програмери, јутјубери, инфлуенсери, људи који преко интернета држе часове језика и многи други.
Закон о порезу на доходак грађана, на основу ког је бројним домаћим фриленсерима Пореска управа „запретила“ ретроактивном наплатом петогодишњих намета, одавно се не примењује како треба, а многи који су радили преко интернета нису ни знали за његово постојање, а према неким рачуницама, пореско оптерећење би могло да износи чак 46 одсто прихода. Иако тај закон постоји у скоро неизмењеном облику од 2001. године, они нису добијали претходно обавештавања о томе како функционише, а чак и када су знали да су обвезници, нису знали како да порез плате.
Закон не препознаје термин фриленсер, већ ове људе дефинише као „физичка лица, резиденте Републике Србије који приходе остварују у/из других држава“, па им је држава већ у децембру 2020. у поштанске сандучиће почела да доставља позиве на разговоре с пореским инспекторима, али и решења о дуговањима.

РЂАВА ПРИМЕНА ЛОШЕГ ПРАВА О каквом се замешатељству ради, боље рећи неозбиљности, показује пример лица које је одмах, с почетком рада, ишло у Пореску управу да се информише, али тамо нису знали шта је то фриленсер. Поред свих покушаја да сазна како да измири обавезе, овај фриленсер никада није платио порез, али му је одговор стигао пет година касније – обавеза да плати порез за протеклих пет година, уз камату.
Док порезници објашњавају да ова обавеза свих грађана одавно постоји, и да је испуњава мање од један одсто оних који би требало да плате овај намет, грађани су збуњени, јер пратећи упутство објављено на сајту Пореске управе – рачуницу сами не могу да изведу. Основне смернице су јасне: то морају да учине сви који зарађују на овај начин. Већи порез платиће они који су незапослени – пошто морају да плате и здравствене доприносе. Такође – приход треба да се пријави у року од 30 дана од тренутка кад „легне на рачун“. Мада је и даље нејасно за колики период уназад треба пријавити стечене приходе, сви су позвани да попуне образац за самоопорезивање, како би избегли казне које могу бити и кривичне. Због прекршаја платиће од пет до 150.000 динара казне и половину износа утајеног пореза. Утаја изнад 500.000 динара повлачи и кривичну одговорност уз могућност затворске казне. Правнички речено, ради се о рђавој примени лошег права.
Чак је и заштитник грађана, по сопственој иницијативи, покренуо поступак контроле правилности и законитости рада Пореске управе. Наводи да је то уследило након сазнања да је фриленсерима „стигао позив да ретроактивно пријаве и плате порез за неколико година уназад“. Према његовим речима, није спорна наплата пореза већ начин на који се врши контрола пријављивања и наплате пореза у овим случајевима.
Пашалић је од Пореске управе затражио да му у року од 15 дана достави информације да ли је претходних година редовно, на јаван и транспарентан начин, указивала грађанима да приход из иностранства по основу пружања различитих врста услуга представља опорезив приход, као и на обавезе физичких лица која остварују овакве приходе да подносе пореске пријаве, односно да сами обрачунају порез и доприносе и измире своје пореске обавезе.
Пореска управа сходно Закону о пореском поступку и пореској администрацији није у обавези да обавештава пореске обвезнике о њиховим обавезама, осим на лични захтев, примећује и заштитник грађана, све уз нагласак, боље рећи сугестију, да је потребан одговорнији и флексибилнији однос тог надлежног органа према пореским обвезницима, с обзиром на то да су у питању нове делатности.

ПРОБЛЕМАТИЧНА „МУСТРА“ Сва је прилика да је Пореска управа најавила ригорознију наплату „због мањка новца у буџету“, а буду ли државни органи контролисали све девизне приливе, могу потенцијално опорезовати стотине хиљада, до милион грађана, који можда не раде онлајн, него добијају дознаке из иностранства. Они, једноставно, из незнања, нису пријављивали ове поклоне као неопорезив део. Управо је ових дана Пореска управа позвала сва физичка лица која нису поднела пореске пријаве девизних прилива из иностранства, да то самоиницијативно ураде како би избегли прекршајну одговорност.
За фриленсере је и сама стопа пореза од 10 или 20 одсто превисока, а када се на то додају обавезе и доприноси, добија се да би скоро половина прихода (оствареног овим путем) могла отићи на плаћање намета, уз несрећну околност да, поред великог намета, фриленсери морају сами да пријаве своје приходе у року од 30 дана.
Не постоји могућност да фриленсерима Пореска управа израчуна колико треба да плате, а „мустра“ је таква да је ни они који се прилично разумеју у пореско право не би били у стању да изведу тачну рачуницу.
Члан иницијативе радника на интернету Миран Погачар каже да „нико у Пореској није могао да им каже“ како ће се наплата спроводити и да „мали број људи зна како ће се ова ситуација развијати даље“.
А да би „и вукови били сити и овце на броју“, многи економски стручњаци предлажу да Министарство финансија и фриленсери заједно договоре дугорочно решење тог питања, где би фриленсери били препознати као специфична група у пореском систему. То не значи отписивање пореза, како то држава често ради за нека правна лица (на крају 2019. године држава је за десет највећих дужника међу активним правним лицима „гледала кроз прсте“ и пролонгирала њихове пореске обавезе, без икакве казне и штете, иако се ради о седам милијарди динара или 59 милиона евра), већ одлагање јер поред одговорности појединаца у овом случају одговорна је и Пореска управа.
Фриленсери, наравно, имају свој угао гледања и став да би државу од опраштања дуга „много више коштало гурање великог броја грађана још дубље у црну зону или вишеструко убрзано исељавање из земље, јер им се ниједан други избор за рад не оставља“, како стоји у саопштењу Удружења радника на интернету.

ПОТЕНЦИЈАЛИ БЕОГРАДА И СРБИЈЕ С тим у вези је индикативно да је Београд у првој половини ове године био на седмом месту у Европи на сајту „Номад лист“ – на једној од најпознатијих интернет локација за оцењивање дестинација за дигиталне номаде, људе који бирају на ком месту ће живети и често мењају локације, а послови које они обављају све су бројнији и покривају различите области – програмирање, дигитални маркетинг, игре на срећу, блокчејн, писање, е-трговина, вештачка интелигенција, графички дизајн… Овакав ранг међу градовима попут Лисабона и Берлина указује на потенцијал главног града Србије да буде место које привлачи и задржава ову врсту радника, наводи се у анализи Скенер дигиталних номада (Digital Nomad Scanner).
У сваком случају парадоксално је да држава најављује пореске олакшице за „дигиталце“ који долазе из иностранства, пошто жели да их мотивише да дођу и свој новац троше у Србији, а да истовремено демотивише домаће фриленсере. Другим речима, дају се подстицаји страним држављанима, а кажњавају наши који раде то исто. И онда, откуд протести? Једноставно, почело је да им пуца пред очима.