Нове звезде класичне музике: Виртуози В4+

Телевизијска публика у Србији је од новембра уживала у наступима младих музичких талената класичне музике, прво њих 30 из Србије на аудицији за такмичење Виртуози В4+, а затим одабраних 20, из пет земаља: Пољске, Чешке, Словачке, Мађарске и Србије, под слоганом Свирамо заједничким језиком. Млади људи, без обзира на инструмент и године, свако на свој начин освојио је жири и ТВ публику наступима који су резултат талента и великог рада

Телевизијски шоу-програм Виртуози већ шест година постоји у Мађарској, да би промовисао и популарисао класичну музику међу младима. Ове године проширен је на земље Вишеградске групе – Пољску, Чешку и Словачку, као и на Србију као специјалног госта. РТС је организовао избор српских представника – на јавни позив пријавило се преко 60 младих музичара из целе Србије, до 18 година, а за певаче до 20. За одлазак у Будимпешту изабрани су Кристина Васић (8-годишња саксофонисткиња из Параћина), Лана Зорјан (11, виолинисткиња из Новог Сада), Петра Спасојевић (15, пијанисткиња из Куршумлије) и Вук Вукајловић (15, гитариста из Београда).
По оцени жирија у студију у Будимпешти у финале су ушли Кристина Васић и Вук Вукајловић. Жири су чиниле звезде класичне музике из земаља учесница – Ерика Миклоша (оперска певачица из Мађарске), Габријела Бохачова (оснивач Агенције за таленте Арт Мјуз из Чешке), Петер Валентович (словачки пијаниста и диригент), Алицја Венгожевска (пољска оперска певачица и директор Варшавске камерне опере) и Силвана Грујић (пијанисткиња и музиколог, одговорни уредник Музичке редакције РТС), док је Немања Радуловић одустао због болести. Правила епидемиолошког понашања на овако високоризичном догађају била су строга и беспрекорна, а о њиховој примени старала се велика група запослених. Водитељи су били телевизијске звезде – Немац ветеран Томас Готшалк и пољска лепотица Ида Новаковска.
Пре великог финала емитована је ревијална емисија Мастерклас, где су чланови жирија давали савете финалистима. На крају је као посебан гост наступио пијаниста Ланг Ланг. Суперфинале у којем је изабран по један победник из сваке земље емитовано је 18. децембра, а као посебан члан жирија појавио се Пласидо Доминго. Новчане награде сасвим солидног нивоа обезбедила је Мађарска централна банка, а предвиђени су и наградни концерти с оркестром. Спонзор, МЕТ група, посебно се бави подршком младим талентима. Жири није имао лак задатак, јер иако су сви били победници, како је рекао Доминго, тешко је било изабрати између различитих инструмената, различитих узраста (8–20) и различитих програма. Победнички инструменти су били две хармонике (Мартин Шулц (18) из Чешке и Давид Сивјецки (14) из Пољске, који ће коначно имати средстава да купи свој инструмент, јер је до сада свирао на школском!, клавир (Илдико Рожонич, 17, Мађарска), блок флаута (а не фрула, како је РТС стално потписивао инструмент recorder) – Ајна Марош (13, Словачка) и гитара – наш Вук Вукајловић (15), коме је награду свечано предао Министар спољних послова Селаковић. На велико изненађење отпала је виолинистичка звезда Едуард Колерт, а на општу тугу – две најмлађе учеснице, наша Кристина Васић (8) и пољска харфисткиња (9) Зарина Зарадна.
Такмичење Виртуози В4+ организовано је у формату сличном Евровизији (веома лепо приказане земље учеснице, с подацима о композиторима), с кадровима иза сцене и разговорима с младима учесницима, да би се класична музика приказала као нешто нормално и пожељно. Наш Вук је причао како вози скејтборд, да воли да вежба (ако је веровати), али слуша и метал, такође црта научнофантастичне стрипове. Значи, нормалан клинац који воли гитару. Да се није инсистирало на пренаглашеном гламуру и понекад залепљеним осмесима и усиљеном хумору, било би природније, али да ли би било телевизичније… Такмичари, навикли од малих ногу на јавне наступе, држали су се као велики. Овај прелепи оптимистички музички маратон користио је младим талентима да се покажу, неким новим клинцима да се опробају у свету класичне музике, али и телевизијској публици која је заслужила одмор од тешких тема и ружних слика на малим екранима.

Вук Вукајловић (15), гитариста из Београда

СВИРАМ СОНАТЕ, А ОБОЖАВАМ МЕТАЛ

Велико му је задовољство да вози скејтборд. Наглашава да за успех у музици није довољно да је волите и много вежбате. „Морате да нађете времена и да прочитате неку књигу, да одгледате добар филм, или позоришну представу. Публика осети док свирам и када сам нервозан и када се заљубим. Други би професори вероватно бранили вожњу скејтборда, али не и Лазар Остојић. Он је пре свега добар човек и поред музике којом се бавимо, научио ме је много чему другоме“, каже Вук.
Мало је недостајало да крене путем друге уметности, цртања, које је заволео када је кренуо у школу. Ипак, љубав према музици је превагнула: „Касније сам цртао стрипове са мојим измишљеним јунацима, а тема је углавном била научна фантастика. Чак и данас нацртам портрет неког од тих ликова.“

Кристина Васић (8), саксофонисткиња из Параћина

С НОГУ ОБОРИЛА И ДОМИНГА

Кристина има само осам година и њен омиљени инструмент је саксофон. Успешно се надметала на неколико међународних такмичења и доказала се на најпрестижнијим такмичењима у Србији, где држи рекорд – најмлађи је награђивани саксофониста у нашој земљи. Најмлађа од свих била је и на такмичењу Виртуози В4+. Њена мајка Милица Пошарац Васић, клавирски сарадник у МШ „Миленко Живковић“ у Параћину, током трудноће је била музичка пратња баш саксофонистима. Тада је Кристина први пут „чула“ звук свог будућег инструмента, а већ са три године натерала је маму да из школе понесе велики алт саксофон.
„Дошла сам са мамом у музичку школу и наставник Тома Милосављевић ми је први пут показао саксофон. Сећам се да је био много велики и да је имао пуно клапни. Иако је био стар и рђав, мени се одмах допао. Одушевила сам се када сам први пут добила тон. Музика је мој други живот, и кроз њу осећам велику радост“, каже Кристина.
У Будимпешти је извела Милосављевићеву обраду композиције Караван: „Наставник ми је велика подршка. Караван описује мој пут од Србије до Мађарске. Била сам срећна што ћу ићи у Будимпешту, било је то најлепше осећање на свету.“
Жирије у Београду и иностранству малена Кика задивила је могућношћу да свира дуге тонове. Док су се низали коментари о њеној нежној појави која „одува“ силином којом свира саксофон, плишана куца Фића пратио ју је у стопу.
„Познанство са Немањом ми је било невероватно, поготово што ми је дао да пробам његову виолину. Највише сам се зближила са Петром и Вуком. Са осталим музичарима ми је било тешко да се дружим због језика, али су сви били много добри.“
Кристинин отац Бобан каже да се много тога позитивног дешава након њеног наступа у Виртуозима В4+: „Пласидо Доминго јој је послао писмо. Један портал је јавио да им се никада није десио толики број прегледа за 24 часа на неку објаву као што је било за Кику. Из Туристичке организације су поставили билборд с Кикином сликом. Хвала им свима.“


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *