У пандемијској грозници која потреса свет Немачку тресе још једна, овога пута охрабрујућа, грозница: Немци су, напокон, схватили да могу бити светски „хит“ не само у (традиционалној) производњи машина и аутомобила него и у иновативним технологијама са знаком сутрашњице, па и у производњи (можда спасоносне) вакцине против опаког вируса
У томе су им помогли, пре свега, двоје њихових држављана, чија имена не звуче немачки: брачни пар Шахин–Туреци, деца турских миграната; остварили су сопствени сан, али и грозничаву националну потребу да се у самом врху нових технологија нађе и бар неки производ „Made in Germany“.Потврдило се, и на овом примеру, изнова да велике невоље рађају и велике идеје. Поготову ако се, и кад се, има слух за оно што се зове „прави тренутак“. И храброст да се управо тада улети у велики, готово хазардерски ризик, кад је све могуће, и вртоглави тријумф и драматичан, безнадежан фијаско.
Угур Шахин је очигледно имао тај осећај за тренутак. Читајући у јануару већ минуле и суморне 2020. године у специјализованом и ауторитативном часопису „Налсет“ како се вирус корона, односно ковид-19 нападно шири, одлучио је да се хитно преоријентише с терапијских истраживања за лечење одређених врста рака – ужа специјалност мигрантског пара онколога – на прављење, потенцијално спасоносне, вакцине против опаког вируса.
МОЋНИ ОРТАК Формирао је у својој, доскора мало познатој биотехнолошкој фирми „Бионтех“, тим од 400 стручњака (фирма, иначе, има нешто преко хиљаду запослених пореклом из 60 земаља) и бацио се на посао. И први се на западној страни огласио ексклузивном вешћу да је вакцина која улива наду надохват руке.
„Имунолошки инжењер“, како себе и своју делатност означава, Шахин се латио генетског инжењеринга у справљању вакцине на потпуно нов начин, на темељу, не сасвим неспорне, „мРНА“ технологије (да препустимо њено тумачење стручњацима) на којој своју вакцину прави и „Бионтехов“ амерички конкурент, далеко моћнија „Модерна“.
Од идеје до комерцијалне реализације, оснивачу „Бионтеха“ био је потребан моћан ортак: финансијер огромних истраживачких трошкова који се мере стотинама милиона евра, уз производњу вакцине у великим серијама, маркетиншку кампању, посао око дозвола и регистрација, преговоре с Европском унијом и заинтересованим државама…
У Немачкој га није било. Изабран је, нимало случајно, амерички фармацеутски гигант „Фајзер“, с којим је мала немачка истраживачка фирма и раније донекле сарађивала. У априлу минуле године пао је договор и склопљен споразум. Људи у „Фајзеру“ су, наравно, брзо схватили да је посао деценије ту. Промптно су прискочили у помоћ „Бионтеху“ са 748 милиона долара (на рачун трошкова), унапред рачунајући на астрономску добит: процењује се да ће Давид („Бионтех“) и Голијат („Фјзер“) само у овој години, у којој се масовна вакцинација још није захуктала, поделити између десет и петнаест милијарди долара.
СКОК У НЕБО Реч је, дакако, о директној заради која ће се слити у ортачке касе. Драгоценија од тога је, међутим, једна друга чињеница: берзанске вредности једне и друге фирме, од кад је обнародована вест о, како се тврдило, и тврди, успешној (преко деведесет процената) и сигурној вакцини, „скочиле су у небо“.
Берзанска вредност малог „Бионтеха“, фирме која од оснивања, 2008. године, никад није остварила добит, превазишла је, после вести о вакцини, вредност џинова „Луфтханзе“ и „Комерц банке“. Повећала се драстично и њена магнетска снага у привлачењу дотад у Немачкој наглашено уздржаних инвеститора кад је реч о улагању у биомедицински технолошки сектор. Готово, сем за стручну јавност, непозната фирма из Мајнца, „Бионтех“ је постао наједном светски „хит“, а њен први човек медијски претендент за Нобела: „Фајненшел тајмс“ га је већ прогласио за личност године!
МИЛИОНЕР НА БИЦИКЛУ Иако је и сам улетео у круг немачких милионера, Угур Шахин би да сачува „имиџ“ скромног човека (нема аутомобил, на посао долази бициклом, нема луксузни намештај у канцеларији, ни секретарицу) који је, пре свега, и изнад свега, посвећен науци. Не интересује га, наводно, вредност његових акција (осамнаест одсто), иако је она минулих месеци астрономски скочила.
Важно му је, каже, да са својим тимом, и финансијерима који ће од сада бити сигурно далеко издашнији, направи европски концерн који би, у области имунологије и медицине, направио револуцију: била би то, у његовој визији, биотехнолошка платформа попут комуникацијских и трговинских платформи џинова какви су „Гугл“, „Фејсбук“ и „Амазон“.
Прве велике паре (422 милиона евра) брачни пар турских миграната (Шахин се са четири године, из Турске, с мајком придружио оцу, раднику у „Фордовој“ фабрици у Келну, а његова супруга Озлем Туреци рођена је у Немачкој, где је њен отац, лекар, већ имао ординацију) зарадио је продајом прве фирме коју су основали – Јапанцима.
ОБАЗРИВИ ИНВЕСТИТОРИ Делатност којом се баве, и у којој делује сада већ познати, чак чувени, „Бионтех“, у Немачкој није доскора уопште била атрактивна за инвеститоре. Најчешће су то банкари и финансијски фондови. А њих занимају послови с мање ризика и с брзим, уносним профитом. У Кини и Сједињеним Америчким Државама су далеко мање у томе „конзервативни“ и колебљиви. Специјализовани фондови и фармацеутски гиганти, и сама држава, „упумпавају“ милијарде долара у неизвесна истраживања.
Немачка влада се тек сада „сетила“ „Бионтеха“ и још једне сличне фирме из Тибингена („Curevac“), која такође спрема вакцину против ковида 19, улажући, у једну и другу, неколико стотина милиона евра. Финансијски симболична вредност, кад је реч о потребама ових фирми, али заокрет у политици државе и јак сигнал богатим приватним инвеститорима.
Они су, иако малобројни, и до сада „Бионтех“ држали „изнад воде“. И уз њихову помоћ, фирма је годинама, да подсетимо, пословала без добитка. Чак с губитком. Текући губитак (351,7 милиона евра) забележен је, упркос астрономском скоку берзанске вредности, и минуле године. Прокњижен је као „повећани трошак пословања“. У питању је био грозничави рад на вакцини.
БЛИЗАНЦИ МИЛИЈАРДЕРИ Главни финансијери, практично мецене „Бионтеха“ који су улагали новац не очекујући да им се то брзо врати и исплати, били су суоснивач велике софтверске компаније „САП“ Дитмар Хоп и браћа (близанци), милијардери Томас (лекар) и Андреас (економиста) Стрингман.
Они су сејали своје милионе на више места (фирми) не знајући да ли ће и где нешто од тога пасти на плодно тле. Дитмар Хоп каже да је минулих двадесет година инвестирао у раније споменуту фирму из Тибингена, а ниједан њен лек на који је „типовао“ још није у промету. Вакцина коју и ова фирма припрема могла би да буде коначно пун погодак.
Браћа Стрингман су открила новинарима да су поодавно сањала о проналаску лека против рака. То је, очигледно, био и главни разлог што су се, између осталог, окренули „Бионтеху“. Угур Шахин и Озлем Туреци поседују завидан научни „кредит“: познати су у кругу онколога далеко изван Немачке, имају бројне пријављене патенте, доста успешно су испробали један лек против меланома, обоје су универзитетски професори, окупили су јак тим (око пет стотина) стручњака у фирми коју воде.
АМАЗОН У БИОТЕХНОЛОГИЈИ Највећи акционари у „Бионтеху“ су, са око педесет одсто акција, споменута браћа Стрингман. Њихов човек, који управља финансијском империјом близанаца (вредна око осамнаест милијарди евра), председник је надзорног одбора у „Бионтеху“. Сада могу да трљају руке. Андреас Стрингман је за лист „Вишафтсвохе“ изјавио самоуверено: „Бионтех“ би могао да постане „Амазон“ у сектору биотехнологије. А амерички џин у сектору интернет (онлајн) трговине, захваљујући такође пандемији, згрће свакога дана додатне милијарде долара…
Велика америчка фирма, с годишњим прометом од преко педесет милијарди долара, „Фајзер“ планира да само 2021. произведе преко милијарду и по вакцина. С производњом је почео знатно пре него што је стигло званично, и америчко и европско одобрење, не обзирући се на потенцијални ризик. Паничан страх, који се пословно, медијски и политички несустало подстиче, чини своје. Јагма за вакцинама добија монструозне (због чињеница да у свему има и мафијашких елемената и преотимања) размере и чини своје.
КАНЦЕЛАРКА НА ПОТЕЗУ На свим странама се преговара са свим произвођачима вакцина и свуда успаничено констатују несташице. Европска унија, њена бриселска централа, узела је на себе да преговара, на пример, с „Фајзером“ у име њених двадесет седам чланица. После дугих преговора, који су трајали месецима, резервисано је (још у јуну) триста милиона вакцина. Испоставило се да је то премало. Други талас пандемије, јачи и фаталнији од оног првог, посебно тешко је погодио Европу.
Док је на измаку првог таласа Немачка могла да се похвали чињеницом да је заиста боље прошла од других, и да се њен здравствени систем показао виталним и стабилним, суочила се с драматичном ситуацијом у другом таласу. Власт је, готово панично, схватила да земљи прети озбиљна несташица средстава за борбу против разарајућег ковида 19, од (баналних) заштитних маски, које стижу превасходно из Кине, до вакцина. Пала је одлука да се, мимо договора с Европском унијом, билатерално преговара с појединим произвођачима вакцина. Медији су јавили да је канцеларка Ангела Меркел, у потаји, ступила у директан контакт с брачним паром из „Бионтеха“ како би се добиле додатне количине вакцина.
Влада је иначе решена да финансира изградњу нове „Бионтехове“ фабрике за производњу вакцина. Експерти јој саветују да искористи потенцијале које земља очигледно има, научнике, институте, развојне центре, и на простору од Хајделберга до Мајнца, где се иначе налази седиште „Бионтеха“, направи биотехнолошку, немачку, Силицијумску долину…