Медијско дозирање Спутњика V

Кад видимо како глобалне комуникационе платформе све ригидније ограничавају право на другачији став, не можемо да се не запитамо – колико тачно мала доза слободе треба да буде да не би била превелика?

Палестина је, прошлог понедељка, постала прва блискоисточна земља која је званично регистровала руску вакцину против вируса корона „Спутњик V“. Ову вест је објавио Руски фонд директних инвестиција (РФПИ), који је и власник овог препарата, нагласивши да је палестинско Министарство здравља вакцину одобрило по убрзаној процедури и без спровођења додатних клиничких испитивања на својој територији. Прве стране државе које су започеле масовну вакцинацију „Спутњиком V“ биле су Белорусија и Аргентина, а затим и друге земље. Аргентина је још 29. децембра 2020. по свим регионима распоредила 300.000 доза допремљених из Русије. На овим примерима показало се да постоји велико интересовање у свету за врхунски производ руске медицине, упркос томе што многи и не знају да је Москва прва регистровала вакцину против короне, још крајем августа прошле године.

ПОЛИТИКА И ПРОПАГАНДА Мада су руски научници то учинили скоро четири месеца пре западних колега, утисак је да су ови конкуренти учинили све да то прође неопажено. Западни медији једва да су којом речју забележили велики успех руске науке, а камоли да су својим владама предлагали да се удруже напори за добробит човечанства. А још мање су грађанима сугерисали да би могли да користе и руску вакцину. Ако се и извештавало о „Спутњику V“, онда је то било прожето сумњом – не само у ефикасност већ и у безбедну употребу по здравље људи. Истицали су да Кремљ жели људе да претвори у заморчиће, нудећи им неиспитан производ, чиме крши све етичке и професионалне норме. Како је време пролазило, испостављало се да ништа од ових инсинуација није тачно, али су у међувремену представљени пројекти америчких вакцина, које су пролазиле регистрацију по убрзаном поступку – на исти начин због којег је руски производ био подвргаван најжешћој критици.
Тако су још једном демонстрирали да логика профита углавном не иде заједно с вредностима хуманизма и поштене конкуренције, па макар се улог мерио и хиљадама људских живота. Јер да је глобална вакцинација започела три месеца раније, ефекти би били бржи и већи, а свет би се раније ослободио пандемије. Али не само што се то није десило већ конзументи западних медија углавном ни до данас нису добили информације о „Спутњику V“. Ако су и могли да буду о томе обавештени, онда је то било веома контролисано и у малим медијским дозама – информативна „клиничка тестирања“ западних спин доктора над сопственим грађанством показала су се веома успешна. Медијска струка успела је да спречи масовно ширење руског инфо-вируса.
Да би се на крају, и то тек почетком 2021. године, коначно на Западу појавио „бели дим“. Московски дописник угледног „Њујорк тајмса“ Ендру Крамер одважио се да прими дозу „Спутњика V“ и о томе извести америчку и осталу западну јавност. Крамер, добитник Пулицерове награде за текстове о „скривеним пројекцијама руске моћи“, руским хакерима и хибридном рату против Запада, сада је снагу Русије осетио и кроз примљену вакцину „Спутњик V“. Наравно, оптужио је председника Владимира Путина да је уплео политику и пропаганду у производњу вакцине и подсетио на совјетске вирусологе који су стално истраживали око биолошког оружја током Хладног рата, а у тајности и након његове забране 1975. године.
Како је поручио Крамер, „политизовано представљање је сакрило суштински добре резултате тестирања, што делује као озбиљно достигнуће руских научника“. Што би у преводу значило да је западно скривање „Спутњика V“ руска кривица, односно Путинова. Требало је, ваљда, да о овом научном достигнућу саопшти свом секретару, или баштовану – па би западни медији похрлили да истражују и извештавају о новом препарату. Ако се одбаци ово неубедљиво објашњење, може се констатовати да је Крамер, макар и са закашњењем од четири месеца, коректно известио читаоце о постојању и ефектима „Спутњика V“, поткрепљујући причу и личним примером, кроз примање ове вакцине. Како каже, ефикасност „Спутњика“ је преко 90 процената, а чињеница да је препарат већ примило више од милион људи у Русији и другим земљама потврђује да би опасни нежељени ефекти, прикривени током клиничких испитивања, до сада већ били уочени.

[restrict]

РУСИЈА НЕПОЖЕЉНА ЈЕР ЈЕ – ИСУВИШЕ ДОБРА! Као по некој команди, о „Спутњику V“ је шире известила и америчка агенција „Блумберг“, односно њен стручни аналитичар Сем Фазели у својој колумни. Како је навео, Русија је са својом вакцином заузела пето место у свету у рејтинзима произвођача, мерено бројем прелиминарних наруџбина. Ако некоме није била јасна сврха медијског скривања „Спутњика V“, онда наведени податак баца више светла. Пето место је још и одлично за препарат о коме се ретко ко усуђивао да објави више од кратке вести. Фазели је такође истакао да је од 23.000 људи на којима је руска вакцина испитивана касније заражено свега 80, али ни међу њима није било тежих клиничких слика. Уз то, подсетио је и на сарадњу произвођача „Спутњика“ с британско-шведским конзорцијумом „АстраЗенека“, за стварање комбинованог препарата. Фазелијев закључак је да руска вакцина може да буде „исто тако јак кандидат“ као и оне створене у западним лабораторијама.
Али зашто је сада све то уопште важно, када је штета већ учињена? Ови исти медији, или највећи њихов део, извештавали су о руској вакцини у сасвим другачијим тоновима док је она била једина на тржишту – да би сви у свету разумели да и не размишљају о њеној набавци. На то је својевремено указао и Путинов прес-секретар Дмитриј Песков. „На Западу Русија није у моди. Не зато што је она лоша већ зато што постаје исувише добра. Све је врло једноставно: то је конкуренција. И не увек поштена“, поручио је Песков. Како је навео, појављивање прве светске вакцине „Спутњик V“ било је претња највећим западним произвођачима „са тачке гледишта конкуренције“. Јасно је да сада, када су „Спутњик“ одбацили на пето место, западни медији могу мало да „смање доживљај“ и поново буду „узор демократије“ и допусте непристрасније извештавање о овој теми. Тако ће увек моћи да се позову на своје текстове и кажу: ми смо о томе писали!
У политици и бизнису увек је тајминг најважнији. Рецимо, није свеједно да ли су текстови о томе да свргнути ирачки председник Садам Хусен ипак не поседује „оружје за масовно уништење“ објављени пре или после његовог вешања и заузимања Багдада тенковима. Или, да је макар мала вест како, такође свргнути, украјински премијер Николај Азаров није крио милијарде долара у западним банкама – била објављена пре мајданског пуча, можда би он и бивши председник Виктор Јанукович и даље владали у Кијеву. А хиљаде људских живота у грађанском рату не би били изгубљени. И не би добили подршку они западни кругови који су позивали на увођење санкција Русији и започињање новог хладног рата. Тако је и у овој ситуацији бачена велика љага на руску државу, медицину и један по свему судећи добар препарат. Сада, накнадно, западни медији то и признају.

ТЕСТИРАЊЕ ОТПОРНОСТИ ЧОВЕЧАНСТВА Испоставило се да су руски званичници били у праву за све што су говорили у вези са „Спутњиком V“. Показало се да нису лагали, нису варали и крали, већ су заиста успели да буду испред читавог Запада по научним достигнућима. А када су тај свој успех желели да поделе са светом и учине га доступним свима, не водећи на првом месту рачуна искључиво о профиту, били су проглашени готово за терористе који прете да униште планету биолошким оружјем. Тек када су западни конкуренти добили неколико месеци форе у овој „поштеној трци“, истина, макар и стидљиво, може да се саопшти. Руси, Аргентинци и Белоруси сад могу да се шприцају до миле воље „Спутњиком“, након што су богате западне земље унапред поручиле стотине милиона доза „Фајзерових“ и „Модерниних“ цепива.
Када би логика виђена на примеру вакцина могла да буде примењена и на читав спектар руско-америчких односа, онда бисмо могли да наслутимо да ће једног дана, када буде сувише касно и више никоме превише важно – и неке друге истине можда доспети до западног аудиторијума. И о „малигном руском утицају“, и о „Путиновим хакерима“, и о „тровању новичоком“ и ко зна о чему још. Само да, чекајући тај дан, не буде у свету направљена много већа штета него у случају „неисправних руских вакцина“ и „украдених украјинских милијарди“. И док посматрамо како „Твитер“, „Фејсбук“, „Јутјуб“ и друге глобалне америчке комуникационе платформе све ригидније ограничавају право на другачији став, не можемо да се не запитамо – колико тачно мала доза слободе треба да буде да не би била превелика? Или је реч само о још једном „клиничком тестирању“ отпорности човечанства?

[/restrict]