ИЗЛОГ КЊИГЕ

Мурат Балтић
САЗВЈЕЖЂЕ ПЕТ КУЋА
Дерета, Београд

Живописан и фабуларно изразито разгранат роман о деведесетим годинама прошлог века, које се објективизирају у судбинама централних јунака, уздрманих међунационалним сукобом и ратом у Југославији, те егзилантским статусом у Немачкој. Балтић оцртава прилике у мултиконфесионалним срединама не само Санџака већ и Немачке, у коју доспевају његови јунаци, не налазећи у њој златни грумен демократије. Аутор сучељава јунаке с различитих поднебља, преиспитујући проблем људских права и слобода, не либећи се тематизовања ратних злочина и најдубљих националних траума. Причом о четири породице из различитих култура, инкорпориране у савремено немачко друштво, Мурат Балтић осликава дубинске увиде у све карактеристичне противречности и несавршености уморне цивилизације на крају једног периода развоја и почетку новог времена. Сагледана из перспективе деце која одрастају и формирају се у друштву великих социјалних и културолошких различитости, прича о посрнулим и потрошеним идеалима, родитељима изгубљеним у освајању егзистенције и храбрим младим људима који су у стању да створе парадигму новог живота и да у себи сачувају све посебности, али и да на најбољи начин асимилују разнолике националне и религиозне утицаје, ствара роман узбудљивих догађаја и минуциозне друштвене критике. Неспорно је да је ово изузетно комплексан и слојевит роман, ангажован и изграђен на етичким вредностима друштва и појединца, али и на искушењима у односу на која се ове вредности најбоље виде, непрестаној борби за људскост и врлину у развијеним друштвеним системима, као и на наслеђу вечних балканских сукоба.

Жозе Сарамаго
ПРИРУЧНИК О СЛИКАЊУ И ПИСАЊУ
Лагуна, Београд

Овим романом, написаним у својој 55. години, Сарамаго отпочиње свој јединствен романсијерски поход који ће трајати следећих тридесетак година и дати 15 романа, означавајући тако једну од најузбудљивијих и најплоднијих списатељских авантура у светској књижевности с краја 20. и почетка 21. века по снази пишчевих увида, порука и опомена и особености његовог стила. Радња смештена у последњу годину Салазарове диктатуре у Португалији прати дневничке записе сликара Х., кога је богати клијент погодио да наслика породични портрет. Док слика улепшан портрет, Х. размишља о свету опседнутом статусом и богатством, а у тајности слика други, прави портрет, на којем не скрива мане модела. Истовремено у својим вежбама аутобиографије испитује сопствена уметничка ограничења, истражује смисао и улогу уметности и књижевности, место критичара и утицаје који обликују западну културу. По обиласку Италије траговима ренесансних мајстора успоставља своја права уметничка и етичка мерила и постиже унутарњу слободу, али по повратку у Португалију уплиће се, с једне стране, у вртлог страха и неповерења према режиму кад тајна полиција ухапси његовог пријатеља и, с друге, у страствену љубавну везу… Према речима Луиса де Соза Ребела, ово је јединствено дело у жанру аутобиографске књижевности које нам нуди клицу идеја и рукописа Сарамагове прозе у целини. У њему су спојени утицаји сложене и богате књижевне традиције и искуство времена свакодневног живота у турбулентним историјским околностима, што се у овом роману претвара у суштину саме уметности.

Чедомиљ Мијатовић
ПАД ЦАРИГРАДА
Порталибрис, Београд

Историјско дело објављено 1877. године. Мијатовић нам говори о догађајима на Балканском полуострву у 14. и 15. веку који су били од великог значаја, а који су, како каже, донели трагичност. Приказао је Цариград, престоницу изузетне и историјске и географске вредности, из 1453. године, који је, ни мање ни више него кривицом самих хришћана, пао. Доспео је у руке Турака и тиме се означила победа ислама над хришћанством. У једном историјском прегледу пратимо и цара Константина, и хришћанску војску, и освајача султана Мехмеда, и прелазак Свете Софије из цркве у џамију: „Најславнија и најлепша црква православна претвори се у џамију, крст се скиде, а полумесец стави на Аја Софију.“

Милена Марјановић

ЛИЦЕ РАТА – РАТНА ФОТОГРАФИЈА У СРБИЈИ 1912–1913/1914–1918
Прометеј, Нови Сад

Ово вредно историјско дело садржи фотографије из ратног периода Србије, које је сакупила и обрадила историчарка уметности, Милена Марјановић. Осим фотографија, ауторка је приредила и биографије аутора – фотографа, репортера, новинара, али и научника, адвоката, занатлија и свих оних који су имали свест о далекосежности значаја бележења актуелних догађаја – више од деведесеторо њих!
Књига „Лице рата“ нашла се у ужем избору за награду Издавачки подухват 64. међународног сајма књига у Београду, а за изложбу „Сликари / ратници / сведоци“ ауторки је додељено признање Друштва историчара уметности Србије (ДИУС) за најбољу ауторску изложбу савремене ликовне уметности у 2017. години.
„Све ове фотографије свом снагом фотографске сугестивности говоре о полету с којим народ улази у рат, помаже, па и сам постаје део ратне опреме и о једном напору који покаткад прелази границе људске моћи. Говоре о разарањима, убијању, уништавању и стравичним околностима под којима може да опстане људско биће“, каже Бранибор Дебељковић.

Александар М. Огњевић и Ђорђе И. Николић
БИТКА ЗА БЕОГРАД – 1941 / BATTLE FOR BELGRADE – APRIL 1941
Службени гласник, Београд

Према речима Душана Бапца, ова књига попуњава једну зјапећу празнину, стару готово 80 година и доноси један сасвим нови поглед на ове бурне догађаје, и то од оних који су били у првим редовима у њима. „Извештаји ратних команданата, ратни дневници јединица, оцене и коментари политичара и државника тога времена, дипломата и новинара, обичних људи, наших суграђана, историјски су извор првога реда. Свакоме ко буде желео да сазна и научи нешто више о овом значајном тренутку наше историје, али и онима који ће материјал представљен у овој књизи користити за даља истраживања, она ће пружити прегршт могућности. Огњевић и Николић су афирмисани аутори, специјализовани за историју ваздухопловства. Овом књигом додатно подижу свој ауторски ауторитет и дају значајан допринос изучавању наше националне историје и култури сећања“, истиче поред осталог Бабац.