Цртаћ за децу против деце

Да ли је данска анимирана ТВ серија „Џон Дилерманд“ перфидна промоција педофилије или безазлени скандинавски хумор? Чини се да не може бити бољег доказа да је свет ушао у период потпуног лудила – које се испољава, као уосталом што лудило и чини, кроз наопаку перцепцију стварности и животних вредности – од поменутог цртаћа, у коме је главни јунак одрастао мушкарац с огромним пенисом, а који аутори потурају као образовно-забавни програм за децу узраста од четири до осам година!

Почетком јануара дечји огранак ударног данског произвођача и емитера радио и телевизијских садржаја ДР понудио је, благо речено, контроверзни анимирани серијал „Џон Дилерманд“, с насловним јунаком који тешко контролише свој огроман пенис и зато стално упада у невоље!? У свакој од тринаест петоминутних епизода ове бизарне серије Дилерманд (реч дилер у данском сленгу значи пенис, а остатак кованице означава именицу човек, те би у буквалном преводу презиме главног јунака гласило Човек-пенис) користи свој полни орган на заиста врло иритантне и провокативне начине. Пече роштиљ у својој башти, лети као хеликоптер или бива одуван у небо пошто су се за њега закачили балони, зауставља њиме лавове који су напали децу, обија фрижидер са слаткишима и чини многе друге једнако апсурдне и отворено провокативне ствари које се могу тумачити далеко озбиљније од наводне невине и сасвим наивне намере твораца серије да забаве и истовремено едукују децу! Посебно иритантно делује део о намери да се деца образују. Као, баш уз овакав цртаћ и јунака с гениталијама о неколико метара (занимљиво је да му је полни орган нацртан као црвено-бела змија која децу може да асоцира на огроман слаткиш, што је свакако „случајност“) деца ће најбоље научити анатомију човека, односно полова и савладаће основе сексуалног образовања. Безобразно и глупаво, али пре свега изопачено схватање „напредних“ култура које се диче да су покретачи социјалних револуција и уздизања изопачености до нивоа чак и законима заштићеног поноса „другачијих“. После, дакле, револуционарних подухвата у промовисању геј културе (први су легализовали геј бракове) скандинавски социјални напредак се окреће потпуно отворено (иако се то још не признаје) подршци педофилији, односно изједначавању њихове, за сада, изопачености, с осталим сексуалним первертима који су протеклих деценија добили легитимност и егалитет са до јуче нормалним особама, које пак данас више не смеју да им се обраћају без обавезних политички коректних термина.

Јасна педофилска мисија серије

Дакле, мисија серије „Џон Дилерманд“ је сасвим (педофилски) јасна иако се њени аутори ограђују од свих критика те врсте. Врло цинично тврде да им је намера била да подуче малишане о важним животним истинама!? Шеф редакције ДР-а Мортен Сков Хансен чак тврди у обраћању свима који су се усудили да нападну ову одурну манипулацију још увек чистим дечјим умом иза које је тако срчано стао: „Ова серија није о гениталијама! Она подстиче децу да буду оно што јесу, да прихвате то што су, укључујући и све мане. Она се бави дечјом растућом знатижељом о питању тела, једнако оним која су смешна и оним која су наводно срамотна. Наша серија је урађена у сарадњи с неколико професионалаца из области дечје психологије. Сви они су читали сценарио сваке епизоде не би ли се осигурало да деца правилно схвате идеју која стоји иза сваке сцене и самим тим иза целе серије. Не бежимо од критике. Напротив, поздрављамо је. Али поручујемо свим критичарима да приликом осврта на ову серију, која је намењена деци, на њу гледају из те, дечје, перспективе…“
Дакле, по најодговорнијем човеку данске телевизије из редакције дечјег програма серијал с јунаком који има ону ствар дугу неколико метара и њоме витла на све стране, служећи се њоме као алатком, сурлом и ко зна на које све начине, заправо представља образовно просветљење у развоју малишана између четири и осам година (узрасту који је циљна група ове анимиране субверзије) на које смо, ето, чекали толико векова. Како се само тога нису сетили раније? Како смо сви успели да одрастемо без овако генијалних часова о људском телу и „оној ствари“? Како ће тако мала деца научити било шта о анатомији, сексу и половима, а што је наводно била намера аутора, из будалаштине о човеку који има сурлу или црево за наводњавање међу ногама, зависно од сцене до сцене ове бриљантне данске едукације, тешко је одгонетнути. Али шта ми знамо? Уз ауторе су били врхунски стручњаци који су на целу ствар посматрали из дечје перспективе, те мудро закључили да је баш нешто овако генијални помак у њиховом образовању.
Међутим, још су (тужно) занимљивије реакције на ову серију. Ако сте помислили да су се побунили макар родитељи који тренутно имају децу узраста на који пикира забавно образовање из дечјег програма националне данске телевизије, грдно сте се преварили. По тврдњама те телевизије, „Џон Дилерманд“ је наишао на веома повољан одзив публике, веома је гледан и има готово искључиво позитивне коментаре! Деца, наводно, већ певају песмице од Џону Дилерманду и, какве ли среће, праве снешка с оном његовом алатком! Сви се убише од хваљења, коме су се придружиле и неке звезде данске телевизије које су напредних схватања – с увек присутном извештаченом друштвеном ширином на сва уста су нахвалили перверзију потурену као образовно-забавно штиво за малишане. Али било је и противника. Преварићете се ако сте мислили да су напади дошли јер је неког погодило то што се на овако перфидан начин декаденцијом индоктринира дечји ум. Не, серијал је нападнут из других огранака неолибералних табора. Наиме, женском делу овог ешелона, окупљеном око покрета „И ја“ (жене окупљене око идеје о једнакости полова и против сексуалног злостављања), засметало је то што је главни јунак серије мушкарац и што је све приказано из перспективе мушког полног органа који је још тако велики! На то су, још апсурдније, као да присуствујемо призорима најлуђих монтипајтоновских реплика неког њиховог екстремно откаченог скеча, аутори одговорили како „Џон Дилерманд“ уопште није сексуално обојен, да им није пало на памет да нарушавају полну једнакост и да је случајност то што је Џон Дилерманд мушко! „Наша серија“, коментарисао је ове нападе поменути господин с чела дечје редакције, „не бави се сексом иако је њен главни лик мушкарац са огромном пенисом! Категорички тврдим да ово није серија о сексу нити да је намера аутора била да се кроз њу пројектују идеје одраслих на ову тему.“

Позитивни (педофилски) утицај?

Ствар је умирила извесна Ерла Хојстед, коју су представили као дечјег психолога. Изјавила је да „Џон Дилерманд“ може позитивно утицати на најмлађе! Јер, објасни она и остаде жива, она нуди јунака који је склон грешкама и, баш као и већина деце, импулсивним одлукама и реакцијама. Али када год начини неку грешку, он је одмах исправља. Прихвата критике и одговорност за своје поступке. Бранећи став аутора да је реч о програму који је чак асексуалан и да никако не нарушава једнакост полова, рекла је да је Џон Дилерманд лик који, када му је женска особа у једној сцени серије рекла да треба да свој пенис држи у панталонама (!?), он је слупа. Што је веома лепо, каже она, јер је тако показао да је одговоран! А зашто баш лик с огромним пенисом који му испада из панталона треба да учи децу послушности и одговорности, нико се није упитао. Чини се да не може бити бољег доказа да је свет ушао у период потпуног лудила које се испољава, као уосталом што лудило и чини, кроз наопаку перцепцију стварности и животних вредности. То што је ову одурност напала правим аргументима (да је реч о потпуно неприкладном садржају за децу који приличи педофилским настраностима) тек шачица још увек имуних на лудило новог поретка, а који су, наравно, одмах залепљени етикетом да су заостала „крајња десница“, још је тужнија чињеница од настанка овако нечега. После свих настраности, декадентности и изопачености које су током времена, управо уз помоћ медија и забавне индустрије, спиновани и испрани до свеопште прихватљивости, почео је исти процес кљукања јавности идејама педофила, јединих тренутно сексуално настраних припадника „другачијих“ чији се сексуални пориви званично сматрају таквима, па се чак и кривично гоне. Занимљиво је да се баш нико од надлежних за гоњење педофилских акција није огласио поводом појаве серије „Џон Дилерманд“. Ако оно што се у њој потура као забава за децу, па чак, безобразно, и као алат за њихово образовање, није педофилска пропаганда и индоктринација најмлађих њиховим идејама, односно поменуто прање стигме која иде уз помен педофилије, онда шта је? Јер оваква субверзија је још опаснија и штетнија од лиферовања порнографских призора с децом преко интернета, а што је, бар за сада, посао који обављају надлежни органи гоњења. А нико на њу не реагује, осим за своје милијарде увек брижног Јутјуба, који је, за сваки случај, са свог сајта одмах скинуо епизоде и рекламе за „Џона Дилерманда“.