ВЕСНИК ДЕЗИНТЕГРАЦИЈА

МУКЕ ОКО УСВАЈАЊА БУЏЕТА ЕУ

У годинама иза нас постало је већ очигледно да неки нови ветрови дувају геополитичким небом Европе, али догађаји у вези с новим дугорочним буџетом ЕУ за период 2021–2027. прете да поветарце промена претворе у олују. Као гром, одјекнула је вест да су Мађарска и Пољска уложиле вето и одустале од усвајања новог буџета колоквијалног назива „Нова генерација ЕУ“ и тако поново довеле у питање природу и опстанак ове европске наднационалне творевине

У години коју изједа корона Европска унија има обавезу да усвоји нови буџетски пакет, који би требало не само да формално и рачуноводствено обезбеди њено функционисање него и да најави ступање нове Уније на глобалну позорницу. Као такав, по својој природи овај дугорочни буџет је замишљен као угаони камен ревитализације наднационалног пројекта какав је ЕУ, која се у деценијама иза нас суочава са организационим и бирократским проблемима, али и са структуралним и идеолошким пукотинама, уводећи Унију у својеврсну еру кризе идентитета. Након доба просперитета и напретка, који је заокружен масовним пријемом држава бившег Источног блока, Унија се постепено суочавала са све већим изазовима који су перманентно љуљали њене темеље постављене још средином 20. века.
Из данашње перспективе можемо слободно рећи да је криза започела неуспехом усвајања јединственог устава ЕУ и крахом Лисабонског споразума из 2007. године, на шта су се накалемили финансијски проблеми проузроковани великом кризом из 2008, односно проблеми у вези с јединственом монетарном политиком са чијим се наследством Европска унија и данас суочава. Поред тога, нови изазови су се временом јавили у виду дужничких криза које су редом погађале и погађају целокупан простор Медитерана, од Португалије, Шпаније преко Италије до Грчке, на шта су се надовезали и мигрантска криза и поремећени односи с најзначајнијим енергетским партнером на Истоку, да би све кулминирало пандемијом вируса корона који је, судећи по најновијим догађајима, озбиљно оборио имунитет ЕУ и који прети да од ње створи „болесника од Атлантика до Висле“.

[restrict]

БУЏЕТ КАО СЛАМКА СПАСА Једна од последњих шанси за враћање у живот концепта ЕУ, заснованог на јединству, солидарности и једнакости, измиче из руку управљачког бирократског апарата из Брисела, услед немогућности постизања консензуса око, по свему судећи, стратешког документа „Нова генерација ЕУ“ и његовог суштински најбитнијег елемента – плана названог „Способност опоравка и флексибилности“. Реч је о два финансијска пакета који треба да покрију расходе Европске уније у наредном периоду и да помогну државама чланицама да преброде наслеђене финансијске проблеме, као и оне изазване пандемијом вируса корона. Европска комисија је тако припремила пакет од укупно 1,8 билиона евра, што је највећи пакет икада финансиран из буџета ЕУ. По речима званичника највишег извршног тела ЕУ, овај износ ће „помоћи у поновној изградњи Европе након ковида 19, Европе која ће бити зеленија, дигиталнија, еластичнија и боље прилагођена тренутним и предстојећим изазовима“.
У оквиру буџета опредељена је сума од 672,5 милијарди евра, садржана у плану „Способност опоравка и флексибилности“, што у виду бесповратних грантова, што у виду кредита. Како је објашњавају бриселски званичници, „предложени буџет ЕУ омогућиће поштен друштвено-економски опоравак, поправиће и ревитализовати јединствено тржиште, гарантоваће једнаке услове и подржаће хитна улагања – посебно у зелену и дигиталну транзицију – која су кључ будућег европског просперитета и флексибилности“, а по речима председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, посебан осврт је дат управо на план „Способности опоравка и флексибилности“, који се „налази у самом срцу ’Нове генерације ЕУ’“ и који је „кључни алат за претварање непосредних изазова какав је пандемија вируса корона у дугорочну прилику“.

ВЛАДАВИНА ПРАВА КАО ИНСТРУМЕНТ ПРИТИСКА Како би алат за суочавање с изазовима постао операбилан, односно како би ово срце новог пројекта ЕУ почело да куца, државама чланицама су дате смернице и упутства у ком правцу би требало припремити економско-политички оквир. С тим у вези чланицама је наложено да у оквиру својих инвестиционих и реформских планова посебан акценат ставе на: унапређење чистих технологија и убрзање развоја и употребе обновљивих извора енергије; побољшање енергетске ефикасности јавних и приватних зграда; промоцију чистих и сигурних технологија како би се убрзала употреба одрживог, приступачног и паметног превоза; хитно увођење брзих широкопојасних услуга у све регионе и домаћинства, укључујући оптичке и 5Г мреже; дигитализацију јавне управе и услуга, укључујући правосудне и здравствене системе; повећање европских индустријских капацитета „клауд“ база података и развој најмоћнијих, најсавременијих и одрживих сервера; прилагођавање образовних система за подршку дигиталним вештинама и образовном и стручном оспособљавању за све узрасте.
Овај амбициозни пројекат начелно је усвојен у јулу ове године на нивоу Европског савета и на нивоу Европског парламента у виду резолуције, којом се давао легитимитет и подршка настојањима европских бирократа да озваниче програм који је требало да „положи одговорност за судбину Европе – и будућност њене деце – на широка рамена свих чланица ЕУ“, како је тада у свом говору истакла Урсула фон дер Лајен. Иако је на први поглед деловало да се Европска унија креће у правцу обнове унутрашњег интегрисања, убрзо су на површину испливала неслагања одређених чланица ЕУ, пре свега представника „суверенистичког блока“, Пољске и Мађарске, које су изразиле резерву према једном условљавајућем критеријуму садржаном у предложеним финансијским документима. Наиме, предлог да се повлачење средстава из буџета ЕУ повеже с критеријумом владавине права био је један од најспорнијих у преговорима, јер су се Мађарска и Пољска успротивиле оваквом решењу, сматрајући да је он директно усмерен против актуелних политичких тенденција ресуверенизације, што је постало главна агенда у те две земље. Пољска, која се већ неколико година налази под будним оком бирократије ЕУ због спровођења уставних реформи владајуће партије Право и правда, пре свега у области правосуђа, и Мађарска, чији се лидер Виктор Орбан и његова странка Фидес такође налазе на „оптуженичкој клупи“ због одбијања да спроводе миграциону политику диктирану из Берлина, виделе су у предложеном критеријуму „владавине права“ инструмент за кажњавање њихових суверених политика и фактичко стварање могућности увођења санкција према њима. Речима Збигњева Зјобра, пољског министра правде, Пољска је увидела да овде „није реч о владавини права, што је само изговор, већ је реч о институционалном, политичком поробљавању и радикалном ограничењу суверенитета“.

ВЕТО НА ЕВРОПСКУ БУДУЋНОСТ Компромис је тада пронађен у одлагању решења, тако што је предложено да Савет Европе у неком каснијем периоду поново размотри примедбу ове две државе чланице. Почетком новембра ове године чинило се да је ствар решена и то у корист представника бриселске бирократије тако што је незванично постигнут договор између представника Европског парламента и Савета ЕУ, да се у стратешки финансијски пакет „Нова генерација ЕУ“ унесе одредба којом ће се повлачење средстава условити поштовањем „владавине права“. У том тренутку деловало је да су се Мађарска и Пољска повукле, те да је превладао концепт надмоћи диктата бриселске администрације, међутим у року од неколико дана цео договор је срушен, званичним супротстављањем Пољске и Мађарске на овакво решење, чиме је онемогућено неопходно постизање консензуса у оквиру Савета ЕУ.
Образлажући своју одлуку да фактички уложе вето на усвајање буџета ЕУ, пољски премијер Матеуш Моравјецки рекао је да „европска олигархија покушава да малтретира слабије чланице ЕУ“, док је његов мађарски колега Виктор Орбан план назвао „уценом против држава чланица које се противе имиграцији“, те да „једном када овај предлог буде усвојен, више неће бити препрека условљавању учешћа држава чланица у заједничким средствима подршком миграцијама и коришћењу финансијских средстава као уцене за државе које се противе миграцији“. Супротстављање једној оваквој широј агенди ЕУ узбуркало је духове прошлости и поново у први план истакло бојазан да ли је и колико Европска унија способна и спремна да и даље функционише као јединствен субјект. Страхове да се на питању усвајања буџета даје одговор на даље постојање ЕУ додатно је подгрејао званични став Пољске да би „ескалирање питање финансирања ЕУ могло водити у њен распад“. На овај начин Пољска и Мађарска отварају фронт против остатка Европске уније уз реалну могућност да им се у борби прикључе и друге чланице, попут Словеније, које су једнако незадовољне технократским третманом из Брисела, те да тако додатно отежају функционисање ЕУ.
Стога је сасвим јасно да ће се на разрешавању питања буџета ЕУ преламати дугогодишња трвења и несугласице између два различита концепта и виђења будућности ЕУ, оног глобалистичког и наднационалног, које заговара даље ограничење суверенитета националних држава и предају остатака суверенитета бриселском Левијатану, и оног националног, који се све више окреће ресуверенизацији европског простора уз заустављање даљих политичких интеграција у оквиру ЕУ. Реч је о кризи идентитета саме Уније на коју ће бити приморана да пружи одговор, јер од тог одговора зависи у ком правцу ће се кретати судбина европских народа. И можда актуелна блокада усвајања буџета неће дефинитивно сломити идеју „уједињене Европе“ по мерилима Брисела (или Берлина), али ће сасвим сигурно представљати озбиљну пукотину у темељима ЕУ. Јер весници дезинтеграције су посејани, питање је само колико ће им времена бити потребно да никну и најаве неку нову варијанту Арапског пролећа, овог пута на тлу Старог континента.

[/restrict]