РЕЧИ ГОДИНЕ

Пише Љиљана Богдановић, главни и одговорни уредник

Дубински друштвени и животни токови, сваковрсни дамари једног времена, огледају се увек јасно у језику, па отуда у свету траје неговање обичаја да се крајем године проглашавају речи године! Када се загледају у свој одраз у језичком огледалу, људи наиме виде подсетник на минуле теме које су биле блиске њиховом срцу и памети. Шта – преко говорне статистике – свет о себи сазнаје на крају друге деценије овог века? Очекивано, „огледалце“ им на упит узвраћа бескрајним умножавањем једне слике – лика вируса који је у 2020. покорио човечанство, а у свом имену носи и двоцифрени број. Колективно биће нашег света обузела је Болест, корона или ковид-19, последично и масовна патња, налик оној која се бележи у ратовима. Као што је из темеља преобразила живот, корона је овладала и говором.

Издавачи гласовитог Оксфордског речника, проглашавајући речи 2020, признају да „нису могли да се одлуче за само једну“, па су за реч „незапамћене“ године одабрали неколико: поред ковида 19, ту су и потпуно затварање, карантин, круг подршке, антимаскер… Би-Би-Си коментарише: језици еволуирају, а темпо еволуције доживео је нагло убрзање ове године. Британски Колинсов речник прогласио је локдаун – потпуно затварање – за реч године, уз објашњење да она „осликава искуство милијарди људи“.

И с Државног института за руски језик „Александар Пушкин“ јављају слично: у Русији најпопуларнија реч беше „самоизолација“, али у врху је и – „анулирање“! Нема везе с пандемијом, а популарност је појам најпре стекао у политичкој сфери живота земље. Када је наиме председник Владимир Путин предложио амандмане на Устав РФ (почетком 2020), Валентина Терешкова је одговорила: или да се укине ограничење на број узастопних председничких мандата, или да се пониште, тј. „анулирају“ мандати које је на дужности председника до сада провео Путин. Остало је, како се у шали каже – историја, јер је „анулирање“ (на руском „обнуление“) напросто букнуло у колективном говору, освојило друштвене мреже и јавни дискурс, па се тако „анулирало“, што подругљиво, што озбиљно, од вицева и мимова, до аналитичких и ангажованих разматрања.

У Србији реч године није још проглашена, али искуство с короном без сумње је одлучујуће. Уз додатак финеса локалног колорита: кризни штаб, фармакомафија, пик заразе, други талас

У овом разматрању поменућемо да је сам Путин, поред посредне заслуге за вицкасто обнуление, као духу времена одговарајући, недавно истакао и сопствени избор у том домену. Говорећи о „моралном успону руског народа током пандемије“, дословно је изјавио: „Срдачна дарежљивост, великодушност и милосрђе саставни су део живота руских грађана, суштина њиховог карактера, културе и традиције. Све више и више људи свих професија и узраста чини великодушна, некористољубива, искрена дела.“

Циници ће, наравно, пожурити с питањем: шта наведене, по тону моралистичко-васпитне речи уопште значе у нашем времену? Педагошку поему? Агенду застарелих појмова, или пропагандни подучак предодређен да траје колико видео-веза током које су изговорени? Може ли се у поредак милосрђа сместити „локдаун искуство милијарди људи“? Шта недостаје? Цитирани говорник, у наставку, управо то и објашњава: „Наши грађани су у великој мери редефинисали живот, почели су да га цене више, да брину, да се с већом пажњом односе према својим ближњима, према пријатељима, али и генерално према другим људима.“

Дакле, редефинисани живот подразумева „чврсту етичку основу“, која је по свом обрасцу – хуманоцентрична и хришћанска, а води успостављању поретка у којем би се могло анулирати мрачно „искуство милијарди људи“. Велико редефинисање живота дакако нема сличности с најављеним познатим „великим ресетом“, тј. поганом рецептуром коју је глобалистичка елита осмислила да би човечанство редуковала, а преживелима загорчала живот!

Наивно ли је и погрешно поједностављено овако тумачење стварносног поретка? Да ли нас наведене, високом етичношћу прожете речи упућују пре на стварносна догађања која их гуше, него на могућности пракси које би им дале подстицај?

На могуће корисне увиде у оваквим промишљањима неочекивано нам је указао текст објављен истовремено када се кренуло с традиционалним оглашавањем говорне статистике. Темат „Сећање на Небојшу Крстића“ (Принцип/ e-nacija.com; Нови стандард) сав је потрага за одговорима на питања непролазне важности. Читамо: „Уочи Ваведења, пре тачно 19 година, под неразјашњеним околностима страдао је Небојша Крстић, оснивач Отачаственог покрета Образ.“ Наводе се и оцене Милоша Анђелића (аутора „можда најбољег текста написаног о Крстићевој смрти“, а под знаковитим насловом „Убиство с предумишљајем“): „Зналци сматрају да је основни Крстићев ’грех’ то што се, у време када је постреволуционарни систем устројаван на страху, није бојао.“

О одласку овог српског родољуба биће, верујемо, још правих речи. Окренемо ли се богатом, не само симболичном завештању прерано окончаног Крстићевог живота, уочавамо подстицаје који посредно указују на могућности „редефинисања живота“, заправо поновног одређивања његовог смисла и вредносних циљева. Чини нам се важним и у овом темату цитирано Крстићево промишљање (збирка огледа парадигматичног наслова „Победити или нестати“), чији садржај методолошки „откључава“ и води ка разрешењу беспућа у разумевању устројства актуелног ковид светског поретка.

Крстић наиме разматра феномен сукоба ниског интензитета и њихову улогу у процесу успостављања Новог светског поретка. Закључује: „Сама суштина стратегије сукоба ниског интензитета јесте изазивање криза у другим земљама и управљање њиховим токовима. У политичко-социолошкој и војностручној литератури на Западу познат је и општеприхваћен термин ’управљање кризом’ (crisis menagement), али из разумљивих разлога, не и термин ’изазивање криза’ иако се ради о две међусобно условљене и повезане фазе јединственог процеса. (…) Вашингтонски архитекти Новог светског антихришћанског поретка ништа не препуштају историјским случајностима и геополитичким импровизацијама. Невоља је у томе што ми потцењујемо њихову бескрупулозну вољу за моћ која жели да читав свет постане поприште неспутане војне, политичке и економске диктатуре плутократских владара из сенке.“

Аутор је наведено говорио поводом догађања у Србији и „почетка завршне фазе разарања српског отачаственог и геополитичког простора“, али управо стварност глобалног корона-поретка у којем се планетарно живи безмало годину дана, показује како се сукоб ниског интензитета води на фронту који обухвата цео свет.

Можемо са сигурношћу претпоставити да би данас овај писац и борац поручио: Док се свет организовано и промишљено не супротстави творцима идеје и праксе глобалног сукоба ниског интензитета, који се данас именује и као пандемија ковида 19, неће бити могућности редефинисања живота. Јер – непоштовање било каквих етичких, моралних и правних норми битна је карактеристика стратегије сукоба ниског интензитета, као што је битна карактеристика „редефинисања живота“ управо супротна: уважавање живота и дубоки респект за своје ближње и за људе уопште.

Да ли ће оне речи које као обележје духа времена помиње руски председник још дуго чекати на проглашење за речи године? Има мишљења да – неће! И да је то дух промене временски нама ближи него што се из ове мучне перспективе надамо.         


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *