Ненормални (не)успех у ненормалној години

Домаћа кинематографија у 2020. години

Правила у свакодневном животу целе земље која је наредила корона одразила су се и на кинематографску пандемијску годину за нама. Очајно одлична, када се узме све у обзир. Губиташка финансијски, али су поједине ауторе спасли телевизија и донекле први и последњи месеци године, коју би они, као и сви други, најрадије заборавили. Међутим, неки наслови који су појавили 2020. не би требало да буду заборављени

Још једном се показало да треба највише стрепети када вам иде најбоље. Прошла је година, наиме, судећи по званичним подацима доступним на интернету, била најбоља у деценији коју испраћамо. И поред неких раније чувених биоскопских хитова који су пунили дворане, 2019. је успела да доведе скоро милион посетилаца у биоскопе, што је највише у протеклих десет година. Продато је преко четири милиона и седамсто хиљада улазница, а највећи део зараде од њих је остварило педесетак наслова од којих је седам српских и један такозвана српска мањинска копродукција. А онда је дошла „ковид година“. И, наравно, веома мршав учинак, који је могао да буде још гори да су биоскопи (у овом моменту скоро да не раде) били затворени још дуже, а што је врло лако могло да се деси. Отуд је невероватни успех породичне драма-комедије „Викенд са ћалетом“, који је обележио и крај године и целу сезону. Скоро педесет хиљада гледалаца у условима какви су владали у време његове дистрибуције (смањен број сала, и смањен капацитет) успех су вредан пажње. Прича о средовечном београдском криминалцу званом Кашика (игра га за овакав лик одлично изабрани Ненад Јездић) који проводи можда свој последњи викенд са сином из првог брака, а чији је потписник Мирослав Момчиловић, аутор култних филмова „Седам и по“ и „Кад порастем бићу кенгур“ (мада и остали из његовог опуса нису прошли незапажено, напротив), толико се допала публици да је у текућим пандемијским околностима држала репертоар наших биоскопа, који би без њега, нема сумње, био потпуно бесмислен. Његово је приказивање у ово време свакако велики хендикеп за филм, чији би успех сигурно био већи да је имао срећу да се приказује у нормалним околностима. Међутим, пошто нико не види када ће се та нормална времена вратити у наш свет, па самим тим и нормалне приказивачке прилике, пуштен је одмах по отварању биоскопа пред заплашену и маскирану публику. Можда је и жеља за нормалношћу, за животном причом коју могу да препознају, заједно с реномеом аутора чији су филмови веома цењени код доброг дела овдашње публике, учинила да „Викенд са ћалетом“ постане домаћи биоскопски хит године. - Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *