Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Прислушкивање БИА била је врхунска дрскост, али и највећа грешка мафије у Србији
КАВАЧКИ И ШКАЉАРСКИ КЛАН Данас се у том смислу највише говори о два црногорска клана – кавачком и шкаљарском, иако они нису једини који делују у Србији. Рат до истребљења између ова два клана из Котора води се још од 2014. године, где до сада има преко 40 мафијашких ликвидација сачекушама, подметањем експлозива и снајпером. Како су своје криминалне послове због већег тржишта пребацивали у Србију, тако су преселили и обрачуне, највише у Београд. Они одавно имају све карактеристике добро организоване међународне мафије за коју су заинтересоване многе полиције света.
[restrict]Погрешно је размишљање да ова два мафијашка клана треба пустити да се сами истребе. То би значило да их треба пустити да и даље растурају дрогу по Србији, и да својим обрачунима на јавним местима угрожавају безбедност и животе наших грађана.
Држава је зато напокон, а уследило је то након постављања Александра Вулина на место министра унутрашњих послова, кренула у одлучни обрачун с мафијом, који је одмах почео да даје резултат – малтене нема дана а да не стигне вест да су криминалци ухапшени а дрога заплењена, али, можда и још значајније, од пет мафијашких обрачуна у последње време свих пет је веома брзо расветљено. Порука је јасна – биће вам веома тешко и рискантно и да „послујете“ и да се обрачунавате у Србији.
ЧИШЋЕЊЕ ПОЛИЦИЈЕ Министар Вулин је исправно проценио да обрачун с мафијом мора почети чишћењем сопствених редова – полиције. Наредио је моменталну суспензију и дисциплински поступак против сваког полицајца за кога се утврди да шурује с криминалцима. Унутрашња контрола чешља МУП и то је врло брзо дало свима видљиве резултате. У јавност је испливала афера „кртица“ и основана сумња да најмање 30 полицајаца на високим функцијама ради за мафију.
Мотиви ће се тек утврђивати, али за сада углавном фигурира теза да су за велики новац они обезбеђивали логистику мафији, лоцирали њихове потенцијалне мете из супарничког клана и омогућавали бекство ликвидаторима. Ако истрага покаже да је све то тачно, следи дисциплинска или кривична одговорност. Погрешно је те људе звати полицајцима јер они то заиста нису – они су мафијаши уграђени у полицијске структуре који су само добро маскирани полицијским униформама и значкама. Јер они су омогућили да многе ликвидације и отмице људи буду успешно изведене и поред јаких мера предострожности жртава. Они су, злоупотребом ауторитета и овлашћења, „чистили“ путеве за шверц дроге.
Заштиту криминалаца су ови корумпирани полицајци, чија имена због истраге још нису објављена, веома озбиљно схватали. Некада су их штитили тако отворено и дрско да је то угрозило конспирацију њиховог деловања. Такве њихове грешке данас су врло корисне да би се везе мафије у полицији потпуно разјасниле. На пример, један високопозиционирани припадник МУП-а чак је био телохранитељ важних припадника кавачког клана. Обезбеђивао их је хеклером у покрету и при томе користио блиндирани полицијски аутомобил. То сада може изгледати нелогично и непотребно јер се непосредно физичко обезбеђење може квалитетно и јефтино организовати ангажовањем криминалаца. Међутим, за онога коме је крајње угрожен живот, ако хоће да буде потпуно безбедан док мења локацију, далеко је сигурнији блиндарини полицијски аутомобил, са заштитом ауторитета чија полицијска значка елиминише све опасности и непријатне ситуације на путу. Други пример деконспирације везе између криминалаца и полиције догодио се када је високопозиционирани припадник МУП-а интервенисао да се пусте Кавчани ухваћени с гепеком пуним оружја. Нису добро проценили да ће таква интервенција привући велику пажњу и изазвати револт припадника интервентне јединице.
ЕЛИМИНАЦИЈА САРАДНИКА Ипак, најпрљавији посао корумпираних полицајаца било је откривање и дојава мафијашима имена људи које је полиција придобила међу криминалцима или их уградила у мафијашке структуре. Та лица су већ ликвидирана или су на црној листи мафије за одстрел, чиме полиција губи основни механизам у борби против криминала – сараднике. Тако је нанесена велика штета угледу полиције, јер су многи криминалци избегли казну због недостатка материјалних доказа и сведока.
Било је и прикривених деструктивних деловања у МУП-у која тек треба истражити. На пример, треба видети у којој мери су неки корумпирани полицијски моћници остварили штетан утицај на кадровску политику протежирањем млађих полицајаца под утицајем мафије, и блокирањем напредовања поштених, правих и мотивисаних полицајаца.
На основу благих казни и ослобађајућих пресуда јавља се и оправдана сумња да и у тужилаштву и судовима неко саботира судске процесе. Наравно да је то деловало дестимулативно на полицајце и обесмишљавало њихов рад. Било је ситуација да им се мафијаши смеју у лице уз тврдњу да ће врло брзо бити на слободи, и то се стварно догађало. У државама где то није пресечено на време полиција је постајала све слабија, а мафија све јача. Стварао се утисак у јавности да мафијашки босови могу све и да су јачи од државе. Процес може ићи дотле да на крају мафијаши имају своју државу, као што се дешавало у неким латиноамеричким земљама, а добар пример је и Црна Гора за времена владавине Мила Ђукановића. Зато се овакве појаве у Србији морају енергично сасећи.
ПРИСЛУШКИВАЊЕ БИА Некада јавна безбедност није имала овлашћења да користи методе рада које користе тајне службе. Поједина овлашћења, као што је прислушкивање, дата су им због пораста обима организованог криминала и експлозије терористичке опасности. Било је ту понекад и проблема јер је у природи припадника јавне безбедности да раде јавно, и нису се баш добро сналазили у примени тајних метода. Само припадници тајних служби имају истанчано и изграђено осећање да раде тајно, јер су такве методе њихов свакодневни алат. Да су високопозиционирани полицајци у служби мафије били свесни тога, никада не би донели одлуку да прислушкују оперативце БИА.
Шта их је навело на овако непромишљен и рискантан поступак? Активности Кавачког клана у Србији су у тој мери постале претња друштву да се њима почела бавити и БИА. Они су то сазнали, и прва мера Кавчана била је да преко својих позиција у МУП-у саботирају ову истрагу. Када су схватили да то није могуће и да губе контролу, одлучили су да преко истих позиција прислушкују оперативце БИА који воде истрагу о њиховим криминалним пословима. Циљ им је био да утврде шта је БИА открила овом истрагом и да ли им прети хапшење, да сазнају начин комуникације са сарадницима БИА у њиховим редовима, да открију идентитет тих „доушника“ и организују њихове хитне ликвидације. Страх, да би изненада могли бити ухапшени и да нема ко да их на време упозори, навео их је на погрешан потез. Није никакво чудо што су то припадници БИА одмах открили, јер њима су прислушкивање и противприслушне мере саставни део свакодневног посла у сучељавању с правим и добро технички опремљеним професионалцима из страних обавештајних служби. У поређењу с њима и највећи мафијаши су прави аматери који немају никакве шансе да надмудре оперативце БИА.
Прилично чврст закључак који се може извући на основу ових дешавања јесте да мафија нема своје позиције у БИА, да није успела никога да придобије нити да угради своје људе у ову толико битну структуру која брине о безбедности Србије. У супротном и не би повлачили тај сулуди потез да прислушкују БИА. А сада је јасно да Србија има једну чисту и довољно моћну обавештајно-безбедносну машинерију која ће допринети прочишћавању МУП-а у целини, али и осталих државних институција у које је мафија пустила своје пипке. Енергичне истраге од стране БИА могу се очекивати јер је и њима свакако јасно у којој мери су ствари измакле контроли ако се већ неко дрзнуо да и њих прислушкује. То је један од најважнијих доказа да мафија губи битку и да у обрачуну с државом нема никакве шансе.
СИНДИКАЛНО ПИТАЊЕ Мафијаши и обични криминалци су у паници, свесни да губе своје позиције и моћ. Недавно је један криминалац с подебелим криминалним досијеом без разлога и бесмислено пуцао на улицама Београда, и права је срећа да никога није повредио или усмртио. Међутим, за разлику од неких ранијих силеџијских дивљања, сада је одмах ухапшен и процесуиран. Код њега је, на опште изненађење јавности, поред нелегалног пиштоља са избрисаним серијским бројем, пронађена полицијска значка и полицијска палица за заустављање возила. Ништа ново, није то прва значка одузета криминалцу, али уследио је нови шок – криминалац је значку поседовао легално. Значка веома слична правој полицијској, у ствари је синдикална – неког синдиката полиције. Одакле они код криминалца? Или, у крајњој линији, шта ће такве значке, за које се унапред зна да могу бити злоупотребљене, синдикатима?
Полицијски синдикати, којих има више од 20, правдају се тиме да немају овлашћења да врше проверу лица и да је једини услов да неко буде примљен у синдикат и добије значку ако га неко из синдиката предложи. Значи, криминалац није прекршио закон него је легално добио значку, а при томе ни синдикат није одговоран. Наравно да држава не може дозволити такву неодговорност и да се таква пракса мора укинути. Полицијска значка легитимише власника и даје му велика овлашћења. То што је она синдикална и не носи овлашћења препознаће само полицајци, обични грађани никад. У случају злоупотребе, и наш грађанин и странац мислиће да има посла с правом полицијом, да га полиција пљачка и да је корумпирана а Србија држава безакоња.
КОНАЧНИ ОБРАЧУН Далеко смо од тога да мафија у Србији буде уништена. Они се још увек осећају моћни зато што је њихова криминална структура откривена и деактивирана само у МУП-у, а тек предстоји обрачун с њима у другим државним институцијама. Зато и не помишљају на повлачење у дубљу илегалу, а камоли на предају – спремају се можда чак и за обрачун с државом. Постоје информације да припадници Кавачког клана гомилају оружје за „рат“ који планирају. Набављају га у БиХ и праве „штекове“ на граници према Србији. Пребациће га у Србију када то буде потребно. Количине оружја које су набавили увелико превазилазе потребе за оружјем у њиховим међусобним криминалним обрачунима.
Зато је веома важно да се за велике обрачуне с мафијом на време припреми и полиција – суспензијом и смењивањем сумњивих кадрова и постављањем на кључна места проверених и одлучних личности. Такви енергични потези су неопходни како би се вратило поверење у систем, најпре самим полицајцима а затим и грађанима. Мора се што пре превазићи време када је полицајац био оптерећен питањем да ли му је шеф мафијаш и да ли његов партнер на послу тајно ради за мафију. Чини се да је пронађен ефикасан и брз механизам за рашчишћавање ситуације у МУП-у и свим другим државним институцијама – провера имовинског стања сваког припадника полиције и других државних службеника и функционера. Треба утврдити да ли је оно примерено његовим примањима и другим легалним изворима прихода, што и није тако тешко. То ће бити поуздан показатељ да ли је неко „чист“ и поштен, или је корумпирани припадник мафије.
[/restrict]
