2020. ГОДИНА – Година смрти и васкрсења

Година за нама протекла је, не само у буквалном смислу, на респиратору. А 366 дана ове преступне 2020, све то време отежаног дисања и још тежег функционисања, могли би да се покажу и као пресудни за обликовање света у коме ћемо живети.

Пандемија вируса корона донела је смрт и закључавање (широм) света, и са жаљењем ће је испратити само најбогатији; економски шок изазван пандемијом петорица с врха „Блумбергове“ листе милијардера – од Џефа Безоса до Марка Закерберга – искористили су тако што су своје богатство увећали за преко 260 милијарди долара. Истовремено, стопа сиромаштва у њиховој земљи скочила је на скоро 12 одсто укупног становништва, а сваки осми Американац „повремено или често“ нема довољно хране.

Али није у корона свету настављен само овај процес екстремног друштвеног раслојавања на Западу. Настављен је, и штавише убрзан, и процес стварања оног мултиполарног света о коме смо маштали у горким деценијама апсолутне превласти Запада. О томе, уосталом, речито сведочи и начин на који су се, пре свих, Кина и Русија избориле с пандемијом и њеним последицама. Док ће процес опадања Запада и додатно бити убрзан државним ударом који је у Сједињеним Америчким Државама извршен председничким изборима на којима је победа Доналду Трампу отета у корист Џозефа Бајдена.

Ова промена и Србију ће ставити пред нешто већи степен искушења. Баш као што ћемо тек искусити и све последице економске кризе која се очекује, све и ако тренутно не стојимо онолико лоше колико је лоше осталима.

А ипак, није ни све тако црно. Ова година смрти била је и година васкрсења у величанственим литијама у Црној Гори. Које нису само обориле тамошњи режим, већ су и читавом нашем народу показале где лежи спасење. И само треба да за њим и посегнемо.

ЈАНУАР

ПРОСТОР ОСВЕШТАН

На српским барјацима, у литијским колонама предвођени монасима, владикама и свештенством, они за које је Запад поверовао да су у довољној мери асимиловани, и спремни на поништавање свог идентитета, пркосно су на улицама Црне Горе одговорили на Закон о слободи вероисповести са – „Не дамо светиње“. Простор Црне Горе, како је приметио писац Никола Маловић, преко ноћи је освештан. У срцу свих протеста, литија и сабрања које су поводом доношења спорног закона предводиле епархије СПЦ у Црној Гори било је Косово, као главна снага светосавске традиције. Друго, никако занемарљиво, литије је пратила и тробојка револуција. Млади људи су осликавали сваки слободан простор српским заставама спремни на хапшења и пребијања. Сликање тробојки отворило је нови фронт уличних борби између народа и полиције Црне Горе. Тробојка револуција ставила је до знања шта је основна идеја протеста, али и шта је само биће Црне Горе – да ово нису апстрактни црквени протести него спој црквеног и националног. Варнице из Црне Горе зачас су запалиле ватре на српском етничком простору, распарчаном на нове НАТО творевине. У Куманову, Вуковару, Косовској Митровици, Грачаници народ је спонтано кренуо у литије. Српска национална вертикала, за коју се веровало да је трајно пресечена НАТО границама, показала се жилавијом него што је Империја могла да претпостави. За три дана око девет хиљада најугледнијих интелектуалаца из Србије, Црне Горе, Републике Српске, Македоније, Хрватске и расејања потписало је Апел подршке СПЦ у Црној Гори.

ХРВАТСКО УСЛОВЉАВАЊЕ

Председавање Европској унији Хрватска је званично започела захтевом упућеним Србији: Ако жели да напредује у процесу придруживања ЕУ, Србија ће морати да раскрсти са својом прошлошћу.

Загреб се „на папиру“ заложио за отварање преговора с Албанијом и Северном Македонијом и најавио да ће подстицати напредак Србије и Црне Горе, али уз пуно испуњавање постављених критеријума. У документу који се односи на проширење ЕУ, између осталог, наглашава се да је важно поштовање људских права и основних слобода, као и владавине права, допринос регионалној сарадњи и развој добросуседских односа. Како то на делу у Хрватској изгледа најбоље показује податак који је изнео Миодраг Линта – од 2016. до 2020. повећан је број физичких и вербалних напада на Србе, забележен општи пораст насиља и мржње у хрватском друштву према свему што је српско, док је рехабилитација усташтва и НДХ подигнута на виши ниво.

ИЗЛАЗАК ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ ИЗ ЕУ

Уједињено Краљевство и Гибралтар званично су 31. јануара напустили Европску унију и започет је „транзициони период“ који се окончава 31. децембра 2020. У том периоду правила за трговину, путовања и слободу кретања су у највећој мери неизмењена у односу на време када је Британија била пуноправна чланица, а споразум о изласку ступиће на снагу по његовом истеку. Стални трговински споразум између ЕУ и Британије тек треба да буде договорен.

УБИСТВО ГЕНЕРАЛА СУЛЕЈМАНИЈА

Америчка војска убила је 3. јануара у близини међународног аеродрома у Багдаду Касема Сулејманија, високог иранског војног званичника, команданта чувених специјалних снага Кудс у оквиру Револуционарне гарде. Ракета испаљена из америчке беспилотне летелице разнела је возило у којем се Сулејмани возио од аеродрома до Багдада, где је био у дипломатској мисији која је за циљ имала смањење тензија са Саудијском Арабијом. Сулејмани, који је био сматран једним од главних бораца против Исламске државе, како на простору Ирака, тако и у Сирији, идентификован је захваљујући прстену који је носио на руци. Убиство Сулејманија изазвало је масовне протесте у Ирану, а током његове сахране, на којој су се окупиле хиљаде људи, дошло је до стампеда у којем је живот изгубило 56, а повређено 200 људи. Иран је 7. јануара извршио одмазду напавши балистичким ракетама две америчке војне базе у Ираку, али у овим нападима није било жртава. Као колатерална жртва ових акција САД и Ирана може се сматрати авион украјинске авио-компаније који су, мислећи да се ради о новом америчком нападу, 8. јануара обориле иранске снаге и убиле свих 176 путника и чланова посаде.

ПРЕДСЕДНИЧКИ ИЗБОРИ У ХРВАТСКОЈ

У другом кругу избора за председника Хрватске, одржаним 5. јануара, кандидат Социјалдемократске партије Зоран Милановић победио је одлазећу председницу, кандидаткињу Хрватске демократске заједнице Колинду Грабар Китаровић.

ИМПИЧМЕНТ ДОНАЛДА ТРАМПА

Процес импичмента председника САД Доналда Трампа почео је пред америчким сенатом 16. јануара. Председник је био оптужен за злоупотребу положаја и опструкцију Конгреса. После двадесет дана изношења аргумената обеју страна, Сенат је 5. фебруара гласовима 51 републиканског сенатора одлучио да Трампа ослободи свих оптужби.

ПАНДЕМИЈА ВИРУСА КОРОНА

Прва два случаја короне ван Кине забележена су 24. јануара у Француској. Од тада овај вирус почиње да се шири великом брзином Европом и светом и већ 30. јануара Светска здравствена организација објављује да ова болест представља ванредну ситуацију на глобалном нивоу. Да се ради о пандемији, СЗО објављује 11. марта, а шест дана касније лидери Европске уније одлучују да затворе своје спољашње и унутрашње границе на најмање 30 дана како би се ширење вируса обуздало. Од тада се отварања и затварања смењују у складу са жестином којом болест погађа Стари континент.

Пандемија је приморала УЕФА да 17. марта одложи Европско првенство у фудбалу за 2021. годину, а Олимпијски комитет да суспендује олимпијске игре у Јапану до неодређеног датума у 2021. години.

Број заражених и умрлих у свету убрзано расте, па је 2. априла већ милион заражених и скоро стотину хиљада умрлих. Нешто мање од три месеца касније, 28. јуна, заражених има десет милиона, а умрлих два и по милиона. До 17. септембра број заражених се више него утростручио (више од 30 милиона у свету), а месец дана касније достигао је и 40 милиона. До 4. децембра заражено је 65 милиона људи, док је смртних случајева више од милион и по. Током последње недеље новембра од вируса корона у свету је у просеку умирало 10.000 људи дневно. По подацима СЗО, у 2020. од короне је умрло више људи него од туберкулозе у 2019. и чак четири пута више него од маларије.

ФЕБРУАР

НОВАКОВ ТРИЈУМФ

Тријумфом на Аустралијан опену Новак Ђоковић се вратио на прво место АТП листе. После преокрета и борбе у пет сетова Новак је савладао младог Аустријанца Доминика Тима и одбранио круну на Отвореном првенству Аустралије. Ђоковићу је то чак осма титула из осам финала на овом турниру, по чему је постао апсолутни рекордер првог по календарском реду гренд слема.

ОДЛАЗАК КИРКА ДАГЛАСА

Чувени амерички глумац, редитељ и продуцент Кирк Даглас преминуо је 5. фебруара у 103. години. Рођен је у Њујорку 1916, а славу је стекао током златног доба Холивуда. Иако је за Оскара први пут номинован за улогу у филму „Шампион“ још 1949. године, најпрестижнију филмску награду добио је тек 1995. и то за животно дело.

УМРО ХОСНИ МУБАРАК

Дугогодишњи председник Египта Хосни Мубарак преминуо је 25. фебруара у 92. години. Мубарак је био председник Египта три деценије, од 14. октобра 1981. до 11. фебруара 2011, док није свргнут с власти после масовних протеста 2011. године. Годинама се налазио у затвору због оптужбе да је изазвао смрт демонстраната током Арапског пролећа, али је 2017. пуштен на слободу након што је ослобођен већине оптужби.

МАРТ

ВАНРЕДНО СТАЊЕ

У недељу увече, 15. марта 2020. године, председник Србије Александар Вучић је у нашој земљи прогласио ванредно стање због епидемије вируса корона.

„Борба која је пред нама је борба за оне који су стварали ову земљу, за наше родитеље, за наше старије, али и за будућност наше Србије. Наши родитељи, они су изградили наше градове, села, путеве и пруге, направили све што у нашој земљи имамо. Данас су они нападнути пре свега и морамо да урадимо све што можемо да тим дивним људима помогнемо… После искустава, али и свега што смо заједнички прошли, недовољне дисциплине у разумевању порука које смо слали, на основу писма коју су Влади и мени, а на основу Устава коју је упутио министар одбране и у складу са одредбама члана 200, проглашавам ванредно стање на територији читаве земље. Ову одлуку нисмо донели лако“, поручио је председник Србије. Вучићевом обраћању је претходила процена Министарства одбране да ризици и претње поводом пандемије вируса корона захтевају доношење хитних мера из надлежности председника Србије.

ГРЕНЕЛ МЕЂУ СРБИМА

Постављењем Ричарда Гренела, поред редовне дужности америчког амбасадора у Немачкој, за специјалног изасланика америчког председника Доналда Трампа за преговоре Београда и Приштине, послата је порука да само Америка може трајно решити проблем КиМ. ЕУ је пак послала поруку да се залаже за убрзање процеса дијалога Београда и Приштине и исказала намеру да именује свог специјалног изасланика. Чинило се да се Србија нашла између чекића и наковња. На седници Главног одбора СНС-а српски председник је изјавио: „За Косово ће нам понудити нешто што не можемо да прихватимо, али што с друге стране не смемо да одбијемо.“

РАТ ЗА ЦЕНУ НАФТЕ

Саудијска Арабија започела је 8. марта нафтни рат с Русијом због одбијања Москве да смањи производњу како би се одржале цене у времену смањене потражње за овим енергентом током пандемије. Цена сирове брент нафте пала је 30. марта на 23 долара по барелу, што је најнижа цена од новембра 2002. године. Америчка WTI нафта је 20. априла достигла чак и негативну цену због недовољне потражње и недостатка капацитета за складиштење, што је први такав случај у историји. До тог пада цене дошло је упркос споразуму Москве и Ријада о смањењу производње постигнутом 9. априла.

МАКЕДОНИЈА У НАТО-у

Северна Македонија званично је 27. марта постала 30. чланица НАТО-а, пуних 25 година након што је учинила први корак ка чланству у овој алијанси поставши део Партнерства за мир. Планове да се Македонији упути позив за чланство на НАТО самиту у Букурешту 2008. пореметила је Грчка ставивши вето због спора око имена. По постизању Преспанског споразума јуна 2018. представници држава чланица потписали су протокол о чланству 6. фебруара 2019. након чега је почео процес ратификације у свим чланицама који је окончан након 13 месеци – 19. марта.

ПРЕМИНУО ЕДУАРД ЛИМОНОВ

Руски писац и политичар Едуард Лимонов умро је 17. марта у 77. години. Његов најпознатији роман је „Ја Едичка“. Био је и политички активан, а 1994. основао је Национал-бољшевистичку партију, коју је суд 2007. године прогласио екстремистичком и забранио ју је. Лимонов је снажно подржавао Србију и Републику Српску, као и Републику Српску Крајину током ратова деведесетих година, а приказан је и у Би-Би-Сијевом документарцу у којем се у друштву Радована Караџића налази на положајима српске армије око Сарајева и пуца из митраљеза.

АПРИЛ

УСКРС У КУЋНОМ ПРИТВОРУ

Нове мере које су налагале 84 сата кућног притвора уочи и у време прославе највећег хришћанског празника изазвале су напетост међу православним верницима и покренуле тихи рат између појединих клирика и представника струке. Православни верници захтевали су да се тим поводом изјасни Црква, правници су истицали неприкосновено право на слободу вероисповести, а предлог Светог архијерејског синода Српске православне цркве да се одобри прекид забране кретања на Васкрс, од пет до десет часова, како би православни хришћани који нису у изолацији и самоизолацији могли да присуствују јутрењу и литургији – одбијен је. Као компромисно решење предложен је директан пренос Свете литургије. У „Печатовој“ колумни Миломир Степић упозорио је: „Одатле је само корак до будућег конформистичког гледања литургије као ријалити шоуа на ТВ-у, у недељно јутро, још крмељиви и у пижами, удобно заваљени у фотељу, уз ракијицу и мезе.“

САНИТАРНИМ МЕРАМА ПРОТИВ ЦРКВЕ

Након вишемесечне паузе због пандемије вируса корона устаничка Црна Гора се вратила на свој насилно прекинути литијски референдум. Обнову литија пратили су брутални инциденти: пребијање народа, хапшење и привођење владика, свештенства, монаштва и новинара, покушај насилне смене просрпске власти у Будви, те рушење конака манастира Св. Василија на Бриској гори код Улциња, у присуству специјалних снага полиције. Митрополит Амфилохије је с неколико свештенослужитеља на празник Христовог уласка у Јерусалим приведен након служења литургија у манастиру Златица и подгоричком Саборном храму Христовог васкрсења. После вишесатног задржавања у полицији митрополит и група подгоричких свештеника напустили су зграду Центра безбједности Подгорица. Нешто раније је и отац Момчило Кривокапић, парох которски, након одслуженог молебна саслушан у станици полиције у Котору, због наводног кршења прописа Института за јавно здравље. Поводом хапшења владике Јоаникија, отац Јован Пламенац је рекао да црногорска младост неће устукнути пред силом Ђукановићевог режима. „Она не пристаје на ропство. Бориће се за своју слободу, спремна и на највеће жртве. Колика ће та жртва бити зависи од тога колико ће режим бити бескрупулозан.“

Жестока контрола коју режим покушава да успостави над народом јасно упућује на закључак да литијски отпор није усмерен само на очување ћивота, манастира и светиња. Народ који се придружио литијама схвата да уколико се сада не супротстави, Црна Гора ће бити трајно расрбљена. У време пандемије у Црној Гори регистровано је више ухапшених Срба него особа заражених короном.

МАЈ

МИСА ЗА НАЦИСТИЧКЕ КОЛАБОРАЦИОНИСТЕ

Директор Центра „Симон Визентал“ из Израела Ефраим Зуроф истакао је да миса за блајбуршке жртве одржана у сарајевској Катедрали Срца Исусова подсећа на скуп који се годинама организује у Загребу у част Анте Павелића.

„Сарајевска миса одржана за нацистичке колаборационисте из Другог светског рата привлачи широку осуду. Подсећа ме на скупове који се годинама одржавају у Загребу, а посвећени су највећем масовном убици на Балкану – Анте Павелићу“, написао је Зуроф на свом твитер налогу.

Мису у сарајевској катедрали, прву тим поводом служеној у Сарајеву, началствовао је кардинал Винко Пуљић у присуству амбасадора Хрватске у БиХ Ивана Саболића и двадесетак верника. Као одговор на срамну мису, хиљаде људи одало је почаст жртвама фашистичке НДХ шетњом до спомен-обележја „Вечна ватра“ уз партизанске песме и антифашистичке поруке.

СРБИ НЕПОЖЕЉНИ У ВОЈСЦИ ЦРНЕ ГОРЕ

Сви војници српске националности који су били распоређени на дужностима обезбеђења војних објеката и магацина, широм Црне Горе, усмено су обавештени да не долазе на посао до даљег. Прогон професионалних припадника Војске Црне Горе српске националности који је почео разоружавањем завршиће се нешто касније хапшењем председника Синдиката Војске Црне Горе Здравка Касалице због отворене подршке СПЦ. ИН4С је обзнанио сазнање да је министар одбране Предраг Бошковић, у више наврата, упутио директиву старешинама да утичу на припаднике Војске Црне Горе који се изјашњавају као Срби да промене своју националну припадност уколико не желе да буду одстрањени из службе.

КО ЈЕ ГЛАДНИЈИ?

Уочи парламентарних избора заказаних за јун, посланици Бошко Обрадовић и Александар Мартиновић отпочели су штрајк глађу на степеницама испред Скупштине Србије. Оптужбе за фашизам – присталице опозиције је приписују власти, а власт опозицији – завршене су физичким обрачуном. У сенци такмичења у изгладњивању остао је самостални посланик Миладин Шеварлић, који је штрајк глађу започео са захтевом за отварање скупштинске расправе о Косову и Метохији. За њега није било места у јавном простору.

УБИСТВО ЏОРЏА ФЛОЈДА

Приликом хапшења због покушаја преваре, 25. маја у Минеаполису, полицајац Дерек Човен угушио је Афроамериканца Џорџа Флојда, што је, почев од 26. маја, изазвало низ насилних демонстрација широм САД. Првог дана протеста у Минеаполису је спаљена зграда полицијске управе. До 1. јуна демонстрације су захватиле више од 200 градова у свих 50 америчких држава, а рашириле су се и по свету. У насиљу је до 8. јуна живот изгубило 19 људи, а до 22. јуна ухапшено је више од 14.000 људи. Иако су изгубили на интензитету, протести нису окончани и очекује се нова експлозија насиља у марту 2021, када би требало да почне суђење четворици полицајаца оптужених за Флојдово убиство.

ЈУН

ПОВРАТАК ВОЈНЕ ЕЛИТЕ

У Спомен-комплексу „Други српски устанак“ у Такову одржана је свечаност уручења војних застава поводом формирања 72. бригаде за специјалне операције и 63. падобранске бригаде. С овог места председник Србије је поручио да заставе никада не смеју да падну непријатељима у руке, а командант свечаности, генерал-мајор Илија Тодоров подсетио на речи војводе Степе Степановића да је застава највећа светиња, знање и симбол части, духовности, славе и поноса.

„Две херојске и ратне јединице увек су биле прве на бранику отаџбине. За показану храброст и дела обе јединице су одликоване“, поручио је Тодоров.

ОСНОВАН ПОКРЕТ ЗА ОДБРАНУ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ

С благословом оца Андреја, старешине манастира Светог архиђакона Стефана и једног од 21 свештеника/монаха потписника Апела за заштиту српског живља и његових светиња на Косову 1982, у манастиру Сланци је основан Покрет за одбрану Косова и Метохије. Једини и искључиви циљ овог покрета, како су оснивачи навели, јесте спречавање и трајно онемогућавање правног отуђења од Србије било којег дела јужне српске покрајине.

Језгро покрета чине потписници Апела за одбрану Косова и Метохије, обелодањеног 6. јануара 2018. године.

ОДГОВОРНИ ЗА СТО УБИСТАВА

Прве оптужнице Специјалног суда Косова подигнуте су против косовског председника Хашима Тачија и председника ПДК Кадрија Весељија. У Саопштењу Специјалног тужилаштва истакнуто је да је Специјализованим већима Косова поднета на испитивање оптужница с десет тачака, којима се Тачи, Весељи и друга лица терете за низ злочина против човечности и ратних злочина, укључујући убиство, присилно нестајање лица, прогон и мучење.

У оптужници се наводи да Хашим Тачи, Кадри Весељи и други осумњичени из оптужнице сносе кривичну одговорност за скоро сто убистава. Председник Србије Александар Вучић рекао је да је подизање ових оптужница добра вест, али да треба имати у виду да су то специјално тужилаштво и суд формирани по косовским законима.

УБЕДЉИВА ПОБЕДА СНС-а

Српска напредна странка убедљиви је победник парламентарних, локалних и покрајинских избора одржаних у недељу, 21. јуна. Иако је у изборној трци наступила 21 листа, на републичком нивоу није прошло њих 18. Чак ни смањење цензуса с пет на три одсто није помогло бројним странкама, нити коалицијама створеним како би прешле цензус.

Овај успех СНС-а, ма колико годио, многи су видели као додатно бреме Александра Вучића. Скоро двотрећинска подршка грађана на његова плећа товари и апсолутну одговорност за све што чини и што ће чинити, јер у Парламенту нема коректив који чини опозиција, нити шири политички консензус о одређеним питањима, било унутрашње било спољне политике.

ЈУЛ

ПРЕМИНУО ЕНИО МОРИКОНЕ

Композитор легендарних филмских тема Енио Мориконе преминуо је 6. јула у 91. години. Мориконе, или једноставно „Маестро“ како су га звали у родном Риму, компоновао је музику за више од 500 филмова током седам деценија дуге каријере, а добио је и два Оскара – почасног 2007. за животно дело, а 2016. припао му је за музику за филм „Омражена осморка“ Квентина Тарантина.

КОРОНА ПРОТЕСТИ

Србију је у јулу захватио врхунац другог таласа епидемије ковида 19.

У обраћању нацији председник Александар Вучић због тога је најавио забрану окупљања више од пет људи и поновно увођење полицијског часа преко читавог викенда, после чега је дошло до спонтаног окупљања и протеста испред Скупштине Србије.

Протести су се убрзо претворили у нереде. Дошло је и до упада у зграду парламента и сукоба између демонстраната и полиције која је употребила сузавац и силу.

Мање или више бурни протести против најављених мера проширили су се и на друге градове у Србији.

Све је, очекивано, убрзо добило и политичку димензију, уз међусобне оптужбе власти и опозиције, док су сами демонстранти, осим скандирања против власти, псовкама и увредама отерали и предводнике опозиције (Сергеј Трифуновић, Вук Јеремић…) који су покушали да искористе њихово незадовољство.

Незадовољни су били и „грађанисти“, којима је засметало што се на протестима клицало и Косову и Метохији.

Док је власт, иако је употребом полиције демонстрирала силу којом располаже, показала и да није равнодушна према спонтаном изливу народног гнева, те је на крају попустила и отказала полицијски час и намеравано закључавање становништва.

СУДБИНА АЈА СОФИЈЕ

Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган потписао је 10. јула декрет којим је поништена компромисна одлука да православна базилика Аја Софија, коју су турски освајачи по заузимању Константинопоља 1453. претворили у џамију, буде музеј. Одлуку о секуларизацији Аја Софије и њеном претварању у музеј донео је Кемал Ататурк 1934. године. Враћање статуса џамије Аја Софији изазвало је осуде из читавог света, укључујући и саму Турску, УНЕСКО, Европску унију, Светски савет цркава, све православне цркве и бројне светске лидере. Упркос томе Ердоган је остао доследан својој одлуци, и прве муслиманске молитве у Цркви Премудрости Божје одржане су у петак, 24. јула.

ПОВРАТАК ПРЕГОВОРИМА

Виртуелним самитом у Паризу, у коме су уз председника Александра Вучића и приштинског премијера Авдулаха Хотија, учествовали и председник Француске Емануел Макрон, канцеларка Немачке Ангела Меркел, шеф ЕУ дипломатије Жозеп Борел и специјални изасланик ЕУ за Западни Балкан Мирослав Лајчак, те састанком у Бриселу који је уследио потом, настављен је процес дијалога Београда и Приштине који је био у прекиду још од новембра 2018. године.

На састанку се разговарало о питањима несталих и економске сарадње, а повратак Европске уније вођењу преговора био је пропраћен оптимистичким најавама да је постизање коначног договора „питање месеци, а не година“.

Од тога, наравно, није испало ништа.

ПЕРАЧИ ТУЂЕГ НОВЦА

У јавност је процурила информација да Управа за спречавање прања новца српског Министарства финансија спроводи истрагу финансијских трансакција низа невладиних организација и с њима повезаних појединаца због сумње у прање новца и(ли) финансирање тероризма.

Иако је реч о истрази какву је препоручио Савет Европе, у заштиту (својих) невладиних организација – као што су Европски покрет у Србији, Иницијатива младих за људска права, Хелсиншки одбор за људска права, Фонд за хуманитарно право, Центар за евроатлантске студије… – јавно су стали и амбасада САД у Београду и Делегација ЕУ у Србији.

На крају, остали су непознати и резултати ове необичне истраге, и мотиви за њено покретање.

АВГУСТ

ЕКСПЛОЗИЈЕ У БЕЈРУТУ

Бејрут, престоницу Либана, потресла је 4. августа серија снажних експлозија у којима је погинуло најмање 204 особе, а више од 6.500 је рањено, док је преко 300.000 људи остало без дома. Разарање је изазвала експлозија велике количине, око 2.750 тона, амонијум-нитрата (што је еквивалент око 1.100 тона ТНТ-а) који је био ускладиштен у луци. Тачан узрок експлозије која се осетила у Турској, Сирији, Израелу, Палестини и деловима Европе, а могла се чути на Кипру око 240 километара удаљеном од Бејрута, још није утврђен. Амерички стручњаци прогласили су је највећом ненуклеарном експлозијом на свету.

ИЗБОРИ У БЕЛОРУСИЈИ

На председничким изборима у Белорусији, одржаним 9. августа, дугогодишњи председник ове земље Александар Лукашенко однео је убедљиву победу над опозицијом предвођеном Светланом Тихановском. Лукашенко је освојио 80 посто гласова, док је Тихановска добила десет посто. Објављивање Лукашенкове победе изазвало је протесте и сукобе присталица опозиције са снагама реда. Тихановска, која не признаје пораз и тврди да је освојила између 60 и 70 посто гласова, побегла је у Литванију одакле позива и грађане своје земље и међународну заједницу да свргну Лукашенка. Протести мањег или већег интензитета потресају Белорусију и даље.

ВАКЦИНА ПРОТИВ КОВИДА

Председник Русије Владимир Путин објавио је 11. августа да је у његовој земљи регистрована прва вакцина против вируса корона названа „спутњик V“. Руска вакцина је, према резултатима објављеним 11. новембра, доказано успешна против вируса у 92 посто случајева. Прве западне вакцине појављују се средином новембра. Америчка компанија „Модерна“ објављује 16. новембра да је њена вакцина доказано успешна у 94,5 одсто случајева. Саветодавни одбор америчке Администрације за храну и лекове одобрио је хитну употребу ове вакцине 18. децембра. Компаније „Фајзер“ и „Биотек“ тестове своје вакцине су окончале 18. новембра и саопштиле да је ефикасна у 95 посто случајева. До 19. децембра 16 држава, укључујући и САД, одобрило је употребу ове вакцине. Велика Британија је прва земља на свету која је, 2. децембра, регистровала ову вакцину. Током прве недеље вакцинације „Фајзеровом“ вакцином у Великој Британији, од 9. до 16. децембра, примило ју је 138.000 људи. Вакцина коју је компанија „Астразенека“ развијала у сарадњи са Универзитетом Оксфорд показала се, према подацима објављеним 23. новембра, доста лошијом од конкуренције пружајући заштиту у само 70 одсто случајева. Русија је масовно вакцинисање „спутњиком V“ започела 5. децембра.

СРБИН У „ОЛУЈИ“

Упркос оштрим критикама из Београда, Србин Борис Милошевић, потпредседник Владе Хрватске, први пут је присуствовао прослави етничког чишћења Срба из некадашње Републике Српске Крајине у акцији „Олуја“.

Иако остаје да лебди питање да ли је, осим јавног изражавања неслагања с Милошевићевим поступком, актуелна власт могла да учини и нешто више да би га спречила да својим учешћем у прослави злочина допринесе његовој легитимизацији, ранија власт показала је зашто не треба да жалимо што је постала бивша.

Борис Тадић, наиме, похвалио је Бориса Милошевића јер је својим чином направио „огроман искорак“ и „учинио залог за будуће српско-хрватске односе“.

ОСУДА БЕЛОРУСИЈЕ

Неочекивано утолико што се Белорусија увек сврставала уз нашу земљу када смо се налазили под притисцима Запада, Србија се придружила декларацији Европске уније о осуди председничких избора у тој земљи.

За овај поступак Србије домаћа јавност сазнала је захваљујући честиткама које су јој због тог потеза преко твитера упутили амбасадори САД и ЕУ у Србији, Ентони Годфри и Сем Фабрици.

ГОТОВ ЈЕ!

После три дуге деценије проведене на власти, Демократска партија социјалиста црногорског председника Мила Ђукановића поражена је на парламентарним изборима.

У атмосфери литија за одбрану светиња и сукоба режима с Митрополијом црногорско-приморском Српске православне цркве, режиму овог пута нису помогле ни опробане методе предизборног инжењеринга у виду комбинације сумњивих бирачких спискова и директне куповине личних карата.

Уз излазност повећану за око 30 хиљада гласова у односу на претходне изборе, ДПС је добио петнаестак хиљада мање него 2016. Насупрот томе, опозициона коалиција „За будућност Црне Горе“, с Демократским фронтом у својој основи, освојила је безмало дупло више гласова него ДФ пре четири године, док су три опозиционе листе заједно – „За будућност Црне Горе“ са Здравком Кривокапићем на челу, „Мир је наша нација“ Алексе Бечића и „Црно на бијело“ Дритана Абазовића – добиле скоро 50 хиљада гласова више него на изборима 2016, захваљујући чему су освојиле довољну већину од 41 (од 80) посланичких места у Скупштини Црне Горе.

СЕПТЕМБАР

РАТ У НАГОРНО КАРАБАХУ

Операција „Гвоздена песница“ којом је Азербејџан планирао да уз помоћ Турске преузме контролу над регионом Нагорно Карабах, већински настањеним јерменским становништвом и практично издвојеним из те бивше совјетске републике након рата почетком деведесетих година, покренута је 27. септембра. Упркос снажном и храбром отпору јерменских бораца, азербејџанске снаге су захваљујући бољој опремљености и планирању успеле да остваре значајне успехе. Пошто су азербејџанске снаге преузеле контролу над градом Шуша, другим по величини у том региону, председник Азербејџана Илхам Алијев и премијер Јерменије Никол Пашињан потписали су, под покровитељством председника Русије Владимира Путина, мировни споразум који је ступио на снагу у поноћ 10. новембра. Споразум предвиђа да зараћене стране задрже контролу над територијама које тренутно контролишу у оквиру Нагорно Карабаха, док ће Јерменија Азербејџану предати територије које је окупирала 1994. године. Договорено је и размештање око 2.000 руских мировњака који ће надгледати спровођење споразума с мандатом од најмање пет година. Вести о потписивању споразума изазвале су масовне демонстрације у Јерменији и славље у Азербејџану.

ВАШИНГТОНСКИ СПОРАЗУМ

У акту којим је Америка још једном преузела иницијативу од Европске уније, у Белој кући у Вашингтону, у присуству председника САД Доналда Трампа, председник Србије Александар Вучић и премијер тзв. Косова Авдулах Хоти потписали су документ под називом „Економска нормализација“ иако се само 8 од његових 16 тачака односе на економске односе Београда и Приштине.

Неочекивано, по две и по тачке у обема верзијама односе се на испуњавање интереса Израела (пребацивање наше амбасаде из Тел Авива у Јерусалим, „косовско“ признање Израела, проглашавање либанског Хезболаха за терористичку организацију…), а по једна тачка је усмерена против Русије (диверсификација снабдевања енергентима), односно Кине (забрана 5Г мреже „непоузданих“ добављача) иако се оне експлицитно не спомињу, што оставља простор за креативно неразумевање онога што је писац хтео да каже.

Стране су се обавезале и на једногодишњи мораторијум на своје кампање за признавање и повлачење признања једнострано проглашене независности наше јужне покрајине, а најбољи део споразума, што се Београда тиче, не налази се у ономе што у њему пише већ у ономе што у њему више не пише. Из финалне верзије, наиме, избачена је фамозна тачка 10 која је, иако недовољно прецизним речником, говорила о „узајамном признању“ две стране.

ОТКАЗИВАЊЕ ВОЈНИХ ВЕЖБИ

Након „страшног и незаслуженог притиска“ наших „пријатеља“ из Европске уније да откажемо војну вежбу с Белорусијом, Србија је одлучила да на шест месеци откаже све планиране војне активности с иностраним партнерима.

„Притисци који немају никаквог смисла и нису утемељени у нашим одлукама или нашим поступцима, па чак ни у реалности, резултат су хистерије која одређује политичке одлуке и правце великих и моћних земаља. Од нас се тражи да, по цену напуштања наше европске будућности и по цену још већих притисака на нашу политику, али и на наш народ на Косову и Метохији и Републици Српској, напустимо планиране војне вежбе са Белорусијом“, саопштио је министар одбране Александар Вулин, и нагласио да је Србија војно неутрална земља: „Да бисмо сачували позицију војне неутралности, избегли или бар умањили последице појачаних напада на нашу земљу, нашу политику и нашу економију, Влада Републике Србије је донела одлуку да се у наредних шест месеци прекине са свим војним вежбама и свим активностима са свим партнерима, без разлике. У наредном периоду нећемо учествовати у било каквим вежбама или војним активностима ни са НАТО ни са ОДКБ, ни са Русијом, ни са САД, ни са Кином, ни са Европском унијом, ни са Истоком ни са Западом.“

ОКТОБАР

ТАЛАС ТЕРОРИЗМА У ЕВРОПИ

Самуел Пати, професор историје у средњој школи у париском предграђу Ивлин, убијен је 16. октобра одсецањем главе. Њега је, јер је на часу повео дискусију о карикатурама пророка Мухамеда које је објавио сатирични часопис „Шарли ебдо“, убио 18-годишњи исламски екстремиста чеченског порекла Абдулах Анзоров. Анзоров је убијен свега неколико минута касније, пошто је полиција покушала да га ухапси. Десеторо људи оптужено је за помагање убици, укључујући једног имама, родитеља једног од ученика и два ученика Патијеве школе. Убиство и реаговање француског друштва на тај гнусни чин, уз одбијање да се одустане од слободе говора и изражавања, испровоцирало је жестоку реакцију исламског света укључујући и председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана, који је Макрона назвао лудаком. Већ 29. октобра извршен је нови брутални терористички напад повезан с овим догађајем. Мигрант из Туниса, иначе одраније повезан с исламистичким терористичким групама, Брахим Ауисауи упао је у Богородичину цркву у Ници и уз узвике „Алаху акбар“ ножем убио три особе од којих је једној умало одсекао главу. Нападач је приликом хапшења рањен. Четири дана касније, 2. новембра, аустријски држављанин албанског порекла, 20-годишњи Кујтим Фејзулај отворио је ватру из јуришне пушке у центру Беча и убио четворо људи, док је 23 ранио, од чега седам тешко. Нападач, којег је полиција убила у размени ватре, био је симпатизер Исламске државе и покушао је да јој се придружи у рату у Сирији.

НОВА-СТАРА ВЛАДА СРБИЈЕ

Тек четири месеца после избора на којима је Српска напредна странка освојила више него убедљиву већину гласова и 188 од 250 посланичких места у Скупштини Србије, Србија је добила своју нову владу старе премијерке Ане Брнабић.

У влади, чији је мандат унапред ограничен на годину и по дана, до пролећа 2022. и наредних председничких избора у Србији, место су нашли представници баш свих странака које су успеле да пређу цензус од три одсто. А то ће рећи, СПАС Александра Шапића у чије име је Ратко Дмитровић постао министар задужен за бригу о породици, и досадашњи коалициони партнер СНС-а, СПС, који је морао да се задовољи оним што му је дато јер ништа није ни морало да му се да; као највећа промена у том смислу јесте премештање шефа странке Ивице Дачића с функције министра спољних послова (наследио га је Никола Селаковић) на место председника Скупштине Србије.

А место у влади добили су и неки који нису прешли цензус. Иако су грађани Србије гласањем показали да је не желе ни у Скупштини Србије, добили су у влади Гордану Чомић, која је постала министарка за дијалог, шта год то тачно значило.

Досадашњи министри полиције и војске, Небојша Стефановић и Александар Вулин, заменили су места, а Зорана Михајловић преузела је важно и осетљиво место министра енергетике.

И таман када је јавност стекла утисак да је ова влада Ане Брнабић својим саставом више окренута Западу него Русији у односу на њену претходну владу, буквално у минут до 12, објављено је да ће своје министарско место задржати и Ненад Поповић.

РУСИ ДОЛАЗЕ

Читавих 14 година након што је при Министарству одбране Србије отворена НАТО Канцеларија за везу с погледом на зграде Генералштаба срушене у НАТО агресији, уочи формирања нове Владе Србије, саопштено је да је „покренута законом предвиђена процедура отварања представништва Министарства одбране Русије у Србији, у складу са споразумом влада Србије и Русије“.

Споразум је, како је наведено, потписан на основу договора председника двеју земаља, Александра Вучића и Владимира Путина, а циљ му је „пружање подршке и брже решавање питања везаних за војнотехничку помоћ (…) и сарадњу“.

Предвиђено је и да ће особље руског представништва имати дипломатски имунитет предвиђен Бечком конвенцијом.

МИТРОПОЛИТ

Преминуо је, од последица инфекције вирусом корона, митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

„Име митрополита Амфилохија биће уписано златним словима у српској историји… Покретач и носилац духовних и свих обнова у Црној Гори био је наш драги, блаженопочивши митрополит Амфилохије… Својим упокојењем он оставља велику празнину у животу наше цркве, а посебно у решењу проблема везаног за Цркву овде у Црној Гори. Надамо се да ће својим молитвама пред Лицем Божјим измолити да се прилике у Црној Гори реше на најбољи и најкориснији начин за Цркву, како за српски народ, тако и за друге народе у Црној Гори… Обнову Његошеве капеле и чување Космета оставио је у аманет верном српском народу и Црној Гори“, поручио је, након служења Свете заупокојене архијерејске литургије с опелом, патријарх српски Иринеј.

На сахрани митрополита Амфилохија у крипти Саборног храма Христовог васкрсења у Подгорици први пут на једном месту сабрали су се председник Србије Александар Вучић, члан Председништва БиХ и лидер Републике Српске Милорад Додик, и представници победничке коалиције у Црној Гори с мандатаром Здравком Кривокапићем на челу.

ПРЕМИНУО ШОН КОНЕРИ

Сер Шон Конери, први глумац који је тумачио лик легендарног агента Џејмса Бонда, преминуо је 31. октобра у 91. години. Појавио се у седам филмова о познатом шпијуну, а краљица га је 2000. године прогласила витезом у палати Холируд. Оскара је добио 1987. за улогу у филму „Недодирљиви“, а почасног за животно дело добија 2006. године.

НОВЕМБАР

БИТКА ЗА БЕЛУ КУЋУ

Председнички избори у САД одржани су 3. новембра. У трци су учествовали актуелни председник Доналд Трамп и кандидат Демократске странке Џозеф Бајден. Ради се о најконтроверзнијим изборима у САД пошто Трамп не признаје пораз од Бајдена оптужујући демократе да су организовали изборну крађу огромних размера. Далеко од тога да је Трамп усамљен у оваквим оптужбама пошто анкете показују да чак 80 одсто републиканаца и 75 посто свих гласача верује да је дошло до изборне преваре. Незадовољство резултатима и неповерење у изборни процес изазвали су низ демонстрација широм Америке укључујући и велике скупове у Вашингтону. Неки протести били су обележени насиљем и сукобима између присталица Трампа и контрадемонстраната. Због сумњи у регуларност резултата, Трамп и његов тим, али и држава Тексас, поднели су читав низ тужби против држава са спорним резултатима, међу којима су Мичиген, Пенсилванија, Висконсин и Џорџија. Упркос свему овоме, електорски колеџ је 14. децембра гласао у корист Бајдена дајући му 306 гласова, а Трампу 232. Одлуку електора треба још да 6. јануара потврди Конгрес, а инаугурација би требало да се одржи 20. јануара 2021.

ТАЧИ ПРЕД СУДОМ

У само 24 часа Хашим Тачи је прешао пут од председника самозваног Косова до притвореника Специјалног суда за злочине ОВК у Хагу.

Након што је Специјални суд потврдио оптужницу, за чије се постојање први пут сазнало у јуну, неколико дана уочи планираног састанка с Александром Вучићем у Белој кући, Хашим Тачи је поднео оставку и добровољно се предао суду.

Тачија и друге заповеднике терористичке ОВК, Кадрија Весељија, Реџепа Сељимија и Јакупа Краснићија, оптужница терети за индивидуалну и командну одговорност због учешћа у заједничком злочиначком подухвату чији је циљ било „постизање потпуне контроле над целим Косовом, средствима која су укључивала незаконито застрашивање, злостављање, подвргавање насиљу и уклањање оних које су сматрали противницима“.

Одвојена оптужница подигнута је и против Рамуша Харадинаја.

ОДЛАЗАК ПАТРИЈАРХА

Недуго након митрополита Амфилохија, и сам после борбе с ковидом 19, упокојио се и патријарх српски Иринеј.

Уз свечану гарду Војске Србије и у присуству највиших државних званичника Србије, Републике Српске и Црне Горе, патријарх Иринеј сахрањен је у крипти Храма Светог Саве на Врачару.

„И поред свих искушења и невоља кроз које је Црква са својим народом пролазила задњих десет година, наш, блажене успомене патријарх Иринеј, остао је непоколебљив стуб наше цркве светосавске. Показао се достојан свог великог претходника и учитеља патријарха Павла, а морамо устврдити да то и није било баш лако и једноставно. Зато смо поносни на њега и Богу захвални да смо га имали као 45. предстојатеља наше цркве“, рекао је митрополит дабробосански Хризостом.

„Он има са чим да изађе пред Светог Саву, Светог кнеза Лазара и пред своје претходнике. А нама, и народу, и Цркви, биће потребно много мудрости да сачувамо оно што нам је оставио. Последњи пут када смо се чули молио ме је да чувамо Косово и Републику Српску“, открио је патријархов аманет председник Србије Александар Вучић.

ГЛАС ЈАВНОСТИ

Објављени су резултати истраживања јавног мњења које је спровео Београдски центар за безбедносну политику. Непријатељи наше суверености немају разлога за задовољство.

Највише испитаних, 40 одсто наиме, Русију је означило као највећег пријатеља Србије, док је на другом месту Кина, за коју је 16 одсто испитаних рекло да је наш највећи пријатељ.

Како је наведено, само 9 одсто испитаних сматра да је улазак Србије у Европску унију „главни спољнополитички приоритет Србије“, и само 20 одсто мисли да своју спољну политику треба да ускладимо с ЕУ. А као три главна приоритета означени су очување Косова и Метохије у саставу Србије, јачање сарадње са суседним земљама, и – јачање сарадње с Русијом.

„Резултати истраживања показују да већина од 51 одсто не подржава чланство Србије у Унији… Број противника европских интеграција повећао се од 2017, када се само 35 одсто грађана изјаснило против чланства у ЕУ“, додаје се.

Штавише, 52 одсто испитаних рекло је да верује да Србија треба војно да интервенише на КиМ у случају избијања сукоба, а 47 одсто испитаних „и лично би се придружило сународницима у случају таквог сукоба“.

Најзад, „око 73 одсто испитаника сматра да је потребно вратити војни рок, због дисциплине младих и традиције“.

ПЕРСОНА (НОН)ГРАТА

У свом последњем акту пакости и непријатељства према Србији, одлазећи црногорски режим прогласио је српског амбасадора у тој земљи Владимира Божовића за персону нон грата, под несувислим образложењем да је „нелегалну и нелегитимну Подгоричку скупштину 1918. назвао ’ослобођењем’ и ’слободном вољом’ црногорског народа“.

На овај гест Србија је најпре одреаговала реципрочно, саопштавајући да протерује црногорског амбасадора у Србији Тарзана Милошевића, да би затим, после састанка председника Вучића с премијерком Брнабић и шефом дипломатије Николом Селаковићем, била донета одлука да се не наседа на провокацију и да се, као залог за успостављање бољих односа између Београда и Подгорице, одустане од протеривања амбасадора Милошевића.

ДЕЦЕМБАР

АМЕРИЧКЕ САНКЦИЈЕ ТУРСКОЈ

Сједињене Државе увеле су 14. децембра санкције Турској због куповине руског противваздушног система С-400. То су прве санкције које су САД увеле против једне чланице НАТО-а од оснивања Алијансе 1949. године. Санкције су усмерене против турске наменске индустрије, али и неколико званичника чија су средства у САД замрзнута.

КИНА НА МЕСЕЦУ

Кинеска свемирска сонда „Чанге 5“ вратила се 16. децембра на Земљу после успешно обављене мисије на Месецу. Сонда се вратила с око два килограма узорака Месечевих стена и тла, првих од 1976, када је узорке с Месеца на Земљу донела совјетска сонда „Луна 24“. Ова мисија је део опсежнијег кинеског пројекта који би кулминацију требало да има у поновном слетању човека на Месец.

СРБИЈА УЗ РУСИЈУ И КИНУ

Србија се у Генералној скупштини Уједињених нација, на гласању о украјинској резолуцији којом се „позива Русија као окупирајућа сила да одмах, потпуно и безусловно повуче своје војне снаге са Крима и без одуговлачења прекине своју привремену окупацију украјинске територије“, изјаснивши се против те резолуције, сврстала уз Русију (и Кину, Иран, Венецуелу, Сирију, Северну Кореју, Кубу…) а насупрот Сједињеним Америчким Државама и свим њиховим вазалним територијама из НАТО-а и Европске уније, који су без изузетка гласали – за.

Српско усаглашавање с Русијом утолико је вредније пажње што се између четири опције које је имала пред собом – за или против, уздржавање или одсуство с гласања – наша земља усудила да се определи за опцију која најизричитије подржава руски став.

НОВА ВЛАДА ЦРНЕ ГОРЕ

Црна Гора добила је нову владу, „прву демократску“ у којој после 30 година нема ДПС-а Мила Ђукановића.

Кабинет новог премијера Здравка Кривокапића, чији је потпредседник Дритан Абазовић, имаће 12 министара. Међу њима троје слове за прозападно оријентисане док их се барем шесторо јавно декларишу као Срби.

У складу с оним што је и обећала, Кривокапићева влада је, као један од својих првих потеза, променила све спорне одредбе Закона о слободи вероисповести на које је указала Српска православна црква.

Што значи да је пред њом сад остао тежи део посла – да покуша да демонтира политичко-криминалну хоботницу која је изграђивана током три деценије неспутане (злоупотребе) власти бившег режима.

ПОВРАТАК МАДЛЕН ОЛБРАЈТ

Предстојећи улазак Џозефа Бајдена уместо Доналда Трампа у Белу кућу означио је и повратак свих оних лица зла нанетог Србима у процесу преобликовања Западног Балкана у складу с америчким потребама и интересима.

Посао још није завршен, поручено је на саветовању о балканској политици Џозефа Бајдена које је одржано пред Комитетом за спољне послове Представничког дома америчког Конгреса, уз најаву да ће нова администрација настојати да оствари два циља – унитаризацију Босне и Херцеговине кроз фактичко укидање Републике Српске, а у циљу уласка БиХ у НАТО, и признање самопроглашене независности Косова од стране Србије.

А на челу ових покушаја биће бивша државна секретарка Мадлен Олбрајт. Речима Данијела Сервера, бошњачко-албанског лобисте и бившег функционера Стејт департмента: „Није важно шта Срби мисле о томе да Мадлен Олбрајт буде укључена. Она ће бити укључена. Бивша је државна секретарка и важна је струја, не толико у Демократској странци већ у мислећем демократском свету, делу демократског света који мисли о спољној политици.“

ЧЕКАЈУЋИ ВАКЦИНУ

Трећи талас пандемије ковида 19 у Србији, који је започео крајем октобра, достигао је врхунац, уз хиљаде заражених и десетине преминулих на дневном нивоу.

И док се ишчекивао почетак вакцинације, уз информацију да је у току тестирање руске вакцине „спутњик V“ у Србији, чију нам заједничку производњу Русија нуди, стигла је и вест да ће почетак дистрибуције „Фајзерове“ вакцине, за коју лобира Европска унија, на Западном Балкану започети тек у мају идуће године. Након што Европска унија обави комплетну вакцинацију свог становништва.

А да је ова вест тачна, посредно је потврдио председник Србије Александар Вучић, који је у разговору са својим француским колегом Емануелом Макроном, како стоји у званичном саопштењу, „истакао како се нада да ће грађани Западног Балкана прилику за вакцинацију добити у исто време кад и становници ЕУ“.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *