ТЕХНИКА ИЗБОРНЕ КРАЂЕ

Готово половина америчких бирача верује да су резултати овогодишњих председничких избора плод изборне крађе у више савезних држава, пре свега у Пенсилванији, Мичигену, Невади, Џорџији и Висконсину. Како је могуће покрасти изборе у Сједињеним Државама?

Џозефа Бајдена за председника Сједињених Држава до сада су прогласили једино медији главног тока и то не само они амерички него и међународни. Пасус који следи, а преузет је са сајта једне домаће луксембуршке телевизије, представља есенцију лажног и пропагандног извештавања о протеклим изборима усмереним на обликовање јавног мњења: „Иако је Доналд Трамп изгубио на председничким изборима, неке његове присталице у суботу су се окупиле у Вашингтону на позив екстремно десно оријентисаних група, желећи тако да осуде оно што сматрају изборном крађом, упркос недостатку доказа који би подупрли њихову тезу.“ Прво, неистина је да је Трамп изборе изгубио, јер званичних резултата још нема. Друго, републикански гласачи, она „шака јада“ како их је пре четири године с презиром назвала Хилари Клинтон, потпуно се лажно повезују са „екстремно десно оријентисаним групама“. Треће, њихове сумње у регуларност изборног процеса се априори одбацују тврдњом да за тако нешто нема доказа, што је ствар коју ће тек утврђивати судови у највероватније дугим правосудним процесима који су пред нама. Према истраживањима између 86 и 90 посто Трампових бирача верује да су избори покрадени, односно да су нелегитимни. То је много људи са тенденцијом раста, показали су, између осталог, и ови избори, какви год они били.
Чињеница пак да у Србији постоји независна телевизија на којој ради професионални и објективни геније који је себи дозволио да овакав пасус објави јесте доказ да страховања да је у Сједињеним Државама дошло до изборне крађе нису теорија завере, него само завера, јер ако такве имамо у Србији, замислите тек шта је на делу у Сједињеним Државама.

ДВЕ ФАЗЕ ГЛАСАЊА Прва фаза гласања је целокупна процедура пре уласка гласова у компјутерски систем за пребројавање, а друга фаза је оно што се дешава у компјутеру, а сада постоје све озбиљније индиције (да не кажемо докази) да је изборна крађа почињена у обе фазе, упозорава Андреа Видбург са „Америкен тинкера“.
Производ прве фазе су неприхватљиви гласачки листићи који не могу бити узети у обзир. Неке од метода коришћене у те сврхе, а за које се оптужују демократе, јесу регистровање бирача при добијању возачке дозволе, чиме се ствара огромно тело бирача који заправо не гласају, затим одбијање да се очисте бирачки спискови, чиме се (као и у Србији) ствара потенцијал за злоупотребу гласова људи који су или преминули, или се преселили, па укидање обавезне идентификације на бирачким местима, спречавање чланова бирачких одбора да пореде регистровани потпис гласача са оним на списку гласалих, продужавање гласања на месец дана, могућност свима да гласају у одсуству, гласање поштом, „жетва гласова“ која омогућава активистима да прикупљају гласачке листиће од бирача и предају их (ова пракса отвара простор за очигледне малверзације и манипулације изборним процесом), као и продужавање рока за гласање.
Овоме треба додати и могућност гласања у туђе име, антидатирање гласова послатих поштом, попуњавање празних гласачких листића, вишеструко стављање истих гласачких листића у гласачке машине, одбацивање непожељних гласова, допуњавање некомплетних гласачких листића, бацање коверата како би се онемогућила провера да ли је глас послат на време. Сви ови начини крађе олакшани су чињеницом да је на многим кључним бирачким местима приступ посматрачима био онемогућен, а гласове је немогуће поново ручно пребројати.
Ове могуће преваре из прве фазе увећавају се у обиму преласком у другу фазу – компјутерску обраду гласова. Главне компјутерске системе за изборе који се користе у САД – Доминион и И-Ес-Енд-Ес – лако је хаковати. Постоје озбиљне оптужбе да доминионов систем има уграђен програм за мултипликовање гласова – на пример, сваки глас за Бајдена вредновао би са 1,5 повећавајући му тако резултат за 50 посто.
Бивши федерални тужилац Сидни Пауел, која је сада у Трамповом адвокатском тиму, тврди да им се обратио узбуњивач који потврђује оптужбе за софтверску крађу тврдећи да је „видео како се то ради у другим земљама“ помоћу доминионовог система. „Математички смо идентификовали прецизан алгоритам који су користили и од почетка планирали да користе“ како би Бајдену додали гласове, рекла је Пауелова у интервјуу за „Фокс њуз“. Могућност овакве преваре доказали су и власник четири доктората са чувеног Масачусетског института за технологију (Ем-Ај-Ти) Ајадурај Шива, софтверски инжењер Бени Смит и инжењер и аналитичар података Фил Еванс. Како Шива наводи, компјутери су, међутим, лоши лопови јер не могу радити насумично и ако програм захтева да појединачни окидач изазива специфичну акцију, компјутер ће је онда понављати изнова и изнова и стварати обрасце који се не могу природно појављивати. Занимљиво је да су се ти обрасци појављивали само у такозваним „колебљивим државама“ у којима је Трамп водио са огромном разликом све док Бајден није, на пример, добио стотину хиљада гласова поштом, а Трамп ниједан, што је статистички немогуће.
Бајденови резултати у неким државама и окрузима озбиљно крше и Бенфордов закон или тзв. закон прве цифре, који се, између осталог, користи управо за откривање изборних крађа, док су Трампови резултати углавном у складу с тим статистичким правилом.
Нелогично је и да је, док су се Трампови гласови махом слагали с гласовима за републиканске сенаторе, број гласова за Бајдена био у статистички немогућем нескладу с бројем гласова датих демократским сенаторима. На пример у Мичигену Трамп је добио 2.637.173, док је републикански кандидат за Сенат добио 2.630.042 гласова. Разлика је свега 7.131 глас што не одудара много од изборних резултата виђаних у прошлости. С друге стране, Бајден је добио 2.787.544 гласова, док је кандидат за сенатора Демократске странке освојио 2.718.451. Разлика је чак 69.093 гласова, што је много више од историјске норме. Нелогичност је забележена и у четири округа у Мичигену, где је уочљив образац да је Бајден добио највише гласова у изборним окрузима који су најнаклоњенији Републиканској странци. Такав образац је статистички могућ само ако је компјутер програмиран да краде гласове Трампу и даје их Бајдену. Статистички је немогуће и то што је у спорним државама усред ноћи Трамп престао да добија гласове, док је подршка Бајдену само расла.
Можда ови и многи други бројни примери за медије главног тока нису докази, али су сваком човеку који мисли својом главом мотив да се запита да ли је све баш како треба и довољни да се створи основ сумње, што је по закону разлог за покретање истраге.

ШТА ДАЉЕ? Независни, објективни и непристрасни посматрачи и медији који чврсто верују у Бајденову победу сматрају да би Трамп требало да отмено призна пораз и повуче се. То је, међутим, мало вероватно прво јер Доналд Трамп, за разлику од Меланије, никада није отмен, а још ређе признаје пораз. Велики део свог живота Трамп је био на ивици банкрота и никада се није повукао. Штавише, када год је био притеран леђима уза зид, само се још жешће борио. Повлачење, значи, није могућност.
У периоду пред нама видећемо много спорења око пребројавања гласова које ће бити крајње пристрасно и напето. Сваки корак дуж тог пута само ће додатно распламсавати страсти на обе стране и могу се очекивати демонстрације и нереди. Обриси тога већ су виђени прошлог викенда у Вашингтону током протрамповског протеста на којем је било између „више хиљада људи“ (медији главног тока укључујући и нашу луксембуршку телевизију) и „милион људи“ (портпарол Беле куће Кејли Мекенани). Међутим, важнија од броја људи је атмосфера у којој су демонстрације одржане, а она је била изузетно запаљива, а по сумраку, када су последње присталице садашњег председника почеле да напуштају престоницу, почела је да се претвара у лов на људе налик оном из контроверзног филма „Лов“ (The Hunt) у којем богати амерички либерали уживају у лову на „јаднике“, или прогону који су приликом фамозног контрамитинга у Београду 1996. доживеле присталице Слободана Милошевића.
Садашње насиље је, мора се имати на уму, највероватније само предигра у поређењу с оним које би могло да уследи. Права истрага могуће изборне преваре је дуготрајан процес, а с обзиром на обим потенцијалне крађе, готово је немогуће да ће одговори бити дати у ограниченом временском периоду који је пред нама, а неки ће сигурно заувек изостати.
Све одлуке у вези с овим контроверзним изборима које морају донети америчке институције и друштво доносиће се највероватније по екстремно партијској линији, а највећи део њих доносиће се у државама које контролишу републиканци и на федералном нивоу. Те одлуке ће разбеснети половину америчког друштва какве год да буду. Људи који су прошле недеље славили неће се тек тако повући ако чују да су резултати које су им предочили професионални и независни медији поништени. А ни Трампове присталице неће нестати преко ноћи. Ни њихова одлучност и оружје.