Светионик – Ремора државе

Уроњени смо у луда времена, те ваља сачувати понајприје дјецу. Слутим, иако не могу да докажем, како ће изгубљене школске године бити ништавне у географији у којој је квалитетно школство ионако осуђено на пропаст, да би судбина ремора државе тиме дугорочно била зацементирана

Каже Андрић: Став је у служби човека.
Но иако долази из пера нобеловца, да ли је то добра формула?
Тим прије што нисам ни дипломата ни политичар тврдим да став увијек мора да буде у служби истине. Јер ако је став у служби човјека, тада човјек може данас да буде монархиста, сутра комуниста, прексутра социјалиста, онда радикал-републиканац, па напредњак, вјерник Новог свјетског поретка, а на крају и бог кад се погледа у огледало.
Став мора да буде у служби истине иначе ће се распасти космос. Став никако не смије да буде у служи човјека.
У мору слика које нам долазе из Америке од 3. новембра, видимо како млада жена вришти на улици: Уништен је мој свијет! Она мисли да је Америка до те мјере загађена прљавом игром око покрадених избора да ће правно мрцварење што слиједи затровати и ресто Планете.
У дану избора за америчког предсједника неке су ствари у вези с корона-наративом постале јасније него икад. Маске нису ни биле уведене да би ускоро биле скинуте, нити су се широм свијета растегле између ушију и уста да би наудиле Трампу.
Него свима нама, сувишнима.
И многи су сувишни устали по западном свијету, само што то медији главног тока не биљеже. Што се кроз цензуру друштвених мрежа пробије, пробило се, али јавност нема генерални утисак како су се simplices – обични и прости људи – дигли на буну. Јер већински нису. Зашто? Зато што су simplices, народ без вође, предодређен за економску мужу а онда и за одстрел.
Већина и даље гледа своја посла, јер је став у служби човјека, таман као и онда када је наочиглед свију настајала Хитлерова Њемачка.
Данас око својих вратова осјећамо хладне прсте свјетске владе која дебото постоји; она функционише, иако из сјенке.
Кад бисмо имали прилике да видимо карту свијета налик оним историјским, на којима је истом бојом било обиљежено огромно царство Александра Македонског, или Римско царство – позлило би нам. Још је веће царство што се коти око политичког Вашингтона.
Али има нечег трулог у тој држави данаске. Предаторска творевина, родно мјесто многих опачина, и даље је извозник опасне идеологије о изузетности.
Презадужена је, а паметује. Репер демократије, ухваћена у крађи избора.
И сад: Умјесто да свјетски лидери заузму став који би био у служби истине, на сцени је феномен реморе. Шта су реморе?
То су рибе које се, посебном пријањалком, везују за већи ентитет, ражу, туну, сабљарку, обично ајкулу – да би путовале морима и океанима. Приљубљене за велике рибе, реморе добијају заштиту, а и хране се лакше јер конзумирају домаћинове остатке, укључујући и његов измет.
У неким географијама процес промјене свијести је до те мјере поодмакао да се може говорити и о ремора државама.
Зашто је Њемачка морала да уведе санкције Русији иако јој се то никако не исплати? Зато што је економски џин а политички патуљак, окупиран приде, зато што је Њемачка једна велика ремора држава. Да ли су Србија и Црна Гора такође? Дакако. Оне су чак постале по simplices управо преопасне, колико само зависе од америчких отпадака: у одабиру кадра, у увозу нездраве хране и технологије, у увозу фаталних коктела званих вакцинама.
Транзиција на фиктивном америчком трону може потрајати до Јовањдана, а може се окончати и каковим чудом. Уроњени смо у луда времена, те ваља сачувати понајприје дјецу. Слутим, иако не могу да докажем, како ће изгубљене школске године бити ништавне у географији у којој је квалитетно школство ионако осуђено на пропаст, да би судбина ремора државе тиме дугорочно била зацементирана.
Стога планирам да дјеци што су до мојих скута будем учитељ свега, премда сам на Филолошком факултету полагао само методику наставе српског језика и књижевности. Опште је знање ионако једно, само смо га ми, ради лакшег усвајања, подијелили обично на 45-минутне часове из географије, историје, математике, физике… Које дијете не чује да га је родио Бог, томе сутра вриједи ли говорити да став није у служби човјека него само и једино истине?
А које дијете сазна да га је родио Бог, биће устрашено кад му оца као вола буду млатили зато што на отвореном нема маску, али ће запамтити терор ремора државе или режим онога чије се име не помиње. Бајден може и не мора да преживи своју побједу. Исто као и Трамп. Али истина једног дана мора, и хоће.

Програмски формат Светионика јесте да бљеска с управо бококоторске нулте надморске. С једине географије на свијету на којој наш народ и даље живи уз море