Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
| Рашчињени епископ Артемије, који је некада био на челу Епархије рашко-призренске, преминуо је 21. новембра у 85. години. Како су јавили медији, Артемије је већ дуже време био слабијег здравственог стања, а преминуо је од последица вируса корона. Примљен је на инфективно одељење у Ваљеву 18. новембра, а преминуо је у санитету током транспорта за Београд због погоршаног стања. Артемије (световно име Марко Радосављевић) рођен је у селу Лелић. Свети Јустин Поповић га је замонашио након завршетка богословије 20. новембра 1960. у манастиру Ћелије. По завршетку Теолошког факултета у Београду, уписао је последипломске студије у Атини, где је с успехом одбранио докторску дисертацију. Потом се повлачи у манастир Црна река, где проводи тринаест година. Изабран је за епископа рашко-призренског у мају 1991. године. Свети архијерејски синод СПЦ 13. фебруара 2010. привремено га је разрешио од управљања Рашко-призренском епархијом због сумњи у постојање финансијских малверзација, а на редовном пролећном заседању 2010. године разрешио га је и умировио. Епископ Артемије је задржао владичански и архијерејски чин, али без права управљања епархијом. Од јуна 2010. живио је у манастиру Шишатовац на Фрушкој гори. Одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ од 19. новембра 2010. враћен је у чин обичног монаха. Упркос томе што му је одузет епископски чин, монах Артемије се представљао као „епископ рашко-призренски у егзилу“. Свети архијерејски сабор СПЦ га је 25. маја 2015. позвао на јединство, а након негативног одговора, изопштен је 28. маја 2015. Сахрањен је 23. новембра у родном Лелићу у својој задужбини, „манастиру Нова Никеја“, седишту „Епархије рашко-призренске у егзилу“. |
