PEČAT NEDELJE

Papa u Beogradu?

Kontroverzni tekst zagrebačkog „Jutarnjeg lista“ u kojem se navodi da se papa Francisko sprema za dolazak Beograd kako bi se konačno rešilo pitanje kanonizacije Alojzija Stepinca, nije naišao na zvaničan odgovor Crkve, ali je ostavio otvorena pitanja, pa i ono da li tajna diplomatija Vatikana zahteva i „čitanje između redova“.
Zagrebački dnevnik smatra da je jedna od glavnih stvari koja se valja iza brda te usporene ali intenzivne vatikanske diplomatske aktivnosti, mogući dogovor posete pape Franciska Beogradu. Dogovoru su, ukazuje, prethodili susreti, posete i intervju koji je papa početkom novembra dao beogradskoj „Politici“. Ovaj tekst bio je povod za oštru kritiku hrvatskog novinara i teologa Draga Pilsela, koji je istakao da skup iznetih poluinformacija, dezinformacija i manipulacija predstavlja negaciju novinarskih principa. S druge strane, ruski analitičar Vladimir Frolov, podsećajući na znakovitu činjenicu da je papa, ne slučajno, dao intervju „Politici“ baš na katolički praznik Svi sveti, kada evropski katolici odaju poštovanje mrtvima, ukazuje na „vešto ukomponovano pitanje o motivu posete rimskog prvosveštenika regionima sveta gde su katolici izrazita manjina, jer rimski papa kao svetovni državnik još nigde nije putovao, pa ni u Srbiju svakako neće“.
Ovom intervjuu, kaže Frolov, prethodio je onaj nedavno publikovani sa kardinalom Pjetrom Parolinom, u kom je uvijeno naglašeno da zapravo SPC odlučuje o statusu blaženoga Stepinca, ili razumljivije, hoće li papamobil napokon za Srbiju, ili ne.
„Iako se naglašava da je Vatikan jedna od onih evropskih država koja ne priznaje samoproglašenu šiptarsku ’nezavisnost’ na tlu Srbije, ipak se zaobilazi ona realnost da je rimska Sveta Stolica izuzela Kosovo iz jurisdikcije Beogradske nadbiskupije posle nestanka SFRJ jer u tada nastaloj SR Jugoslaviji nije nastavljen kontinuitet odnosa već je urađena nova administrativna podela katoličkih crkvenih dijeceza, bez konsultacije jugoslovenskih organa (koji su tada bili pod sankcijama OUN!). Samo, koliko god da je vatikanska diplomatija vešta, toliko Srbi ipak pamte onu izreku – Latini su stare varalice!“, zaključuje Frolov.

Žak Ogar: Tači konačno pred sudom

Pomno sam pratio dolazak Hašima Tačija u Hag. Veoma sam zadovoljan što je u zatvoru. Čekali smo na to više od dvadeset godina. Konačno je pred sudom, sa trojicom svojih saučesnika. Bilo je krajnje vreme, rekao je u ekskluzivnom razgovoru za „Novosti“ Žak Ogar, nekadašnji francuski oficir sa činom pukovnika, vođa specijalaca koji su prvi ušli na Kosovo i Metohiju posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma. Ogar dodaje da su odmah po dolasku na KiM čuli za OVK i o njihovim zločinima nad Srbima.
„Istinske razmere zločina sam otkrio na licu mesta, i to u veoma kratkom roku. Kada vam svakoga dana dolaze ljudi, Srbi, Albanci ili Romi, da vam prenesu potresna svedočanstva, da vam kažu da je OVK otela tu i tu osobu, da je neko nestao na tom i tom mestu, brzo shvatite da u OVK nisu bili ’anđeli’ kako su to tvrdili Madlen Olbrajt i njoj slični.“
Dodaje da je Specijalni sud za Kosovo još pre nekoliko godina imao sve dokaze protiv Tačija i da ne treba da čudi što je nedavni teroristički napad u Beču izveo neko ko je imao tesne veze s Kosovom.

Zahtevi pali u vodu

Albanska lista odbila je da uđe u vladu Zdravka Krivokapića zbog navodno određenih personalnih rešenja, kao i „iskrenog poziva da manjine budu u vladi“. U dokumentu koji je Albanska lista nedavno dostavila mandataru nalazilo se 20 zahteva od investicija na područjima gde žive Albanci sa definisanom stavkom u budžetu, decentralizacija centralne vlasti u sferi prostornog planiranja, razvoja, školstva, zdravstva i policije, sprovođenje zakonskih odredbi za povraćaj Maslinade u Valdanosu i donošenje posebnog zakona za Valdanos, kao i novi zakon o morskom dobru, koji će povratiti nadležnosti opštinama u upravljanju morskim dobrom, sve u roku od 12 meseci.
Albanska lista tražila je i redefinisanje granica i promenu prostornih planova za nacionalne parkove tokom 2021. godine. Isti rok su postavili i za proporcionalno učešće albanske nacionalne manjine u svim javnim organima i institucijama.
Pored ostalog, Albanska lista je zahtevala i da Jadransko-jonski auto-put prolazi kroz teritoriju Ulcinja, kao i uvođenje kanala na RTCG na albanskom jeziku.