ПЕЧАТ НЕДЕЉЕ

Папа у Београду?

Контроверзни текст загребачког „Јутарњег листа“ у којем се наводи да се папа Франциско спрема за долазак Београд како би се коначно решило питање канонизације Алојзија Степинца, није наишао на званичан одговор Цркве, али је оставио отворена питања, па и оно да ли тајна дипломатија Ватикана захтева и „читање између редова“.
Загребачки дневник сматра да је једна од главних ствари која се ваља иза брда те успорене али интензивне ватиканске дипломатске активности, могући договор посете папе Франциска Београду. Договору су, указује, претходили сусрети, посете и интервју који је папа почетком новембра дао београдској „Политици“. Овај текст био је повод за оштру критику хрватског новинара и теолога Драга Пилсела, који је истакао да скуп изнетих полуинформација, дезинформација и манипулација представља негацију новинарских принципа. С друге стране, руски аналитичар Владимир Фролов, подсећајући на знаковиту чињеницу да је папа, не случајно, дао интервју „Политици“ баш на католички празник Сви свети, када европски католици одају поштовање мртвима, указује на „вешто укомпоновано питање о мотиву посете римског првосвештеника регионима света где су католици изразита мањина, јер римски папа као световни државник још нигде није путовао, па ни у Србију свакако неће“.
Овом интервјуу, каже Фролов, претходио је онај недавно публиковани са кардиналом Пјетром Паролином, у ком је увијено наглашено да заправо СПЦ одлучује о статусу блаженога Степинца, или разумљивије, хоће ли папамобил напокон за Србију, или не.
„Иако се наглашава да је Ватикан једна од оних европских држава која не признаје самопроглашену шиптарску ’независност’ на тлу Србије, ипак се заобилази она реалност да је римска Света Столица изузела Косово из јурисдикције Београдске надбискупије после нестанка СФРЈ јер у тада насталој СР Југославији није настављен континуитет односа већ је урађена нова административна подела католичких црквених дијецеза, без консултације југословенских органа (који су тада били под санкцијама ОУН!). Само, колико год да је ватиканска дипломатија вешта, толико Срби ипак памте ону изреку – Латини су старе варалице!“, закључује Фролов.

Жак Огар: Тачи коначно пред судом

Помно сам пратио долазак Хашима Тачија у Хаг. Веома сам задовољан што је у затвору. Чекали смо на то више од двадесет година. Коначно је пред судом, са тројицом својих саучесника. Било је крајње време, рекао је у ексклузивном разговору за „Новости“ Жак Огар, некадашњи француски официр са чином пуковника, вођа специјалаца који су први ушли на Косово и Метохију после потписивања Кумановског споразума. Огар додаје да су одмах по доласку на КиМ чули за ОВK и о њиховим злочинима над Србима.
„Истинске размере злочина сам открио на лицу места, и то у веома кратком року. Када вам свакога дана долазе људи, Срби, Албанци или Роми, да вам пренесу потресна сведочанства, да вам кажу да је ОВK отела ту и ту особу, да је неко нестао на том и том месту, брзо схватите да у ОВK нису били ’анђели’ како су то тврдили Мадлен Олбрајт и њој слични.“
Додаје да је Специјални суд за Косово још пре неколико година имао све доказе против Тачија и да не треба да чуди што је недавни терористички напад у Бечу извео неко ко је имао тесне везе с Косовом.

Захтеви пали у воду

Албанска листа одбила је да уђе у владу Здравка Кривокапића због наводно одређених персоналних решења, као и „искреног позива да мањине буду у влади“. У документу који је Албанска листа недавно доставила мандатару налазило се 20 захтева од инвестиција на подручјима где живе Албанци са дефинисаном ставком у буџету, децентрализација централне власти у сфери просторног планирања, развоја, школства, здравства и полиције, спровођење законских одредби за повраћај Маслинаде у Валданосу и доношење посебног закона за Валданос, као и нови закон о морском добру, који ће повратити надлежности општинама у управљању морским добром, све у року од 12 месеци.
Албанска листа тражила је и редефинисање граница и промену просторних планова за националне паркове током 2021. године. Исти рок су поставили и за пропорционално учешће албанске националне мањине у свим јавним органима и институцијама.
Поред осталог, Албанска листа је захтевала и да Јадранско-јонски ауто-пут пролази кроз територију Улциња, као и увођење канала на РТЦГ на албанском језику.